Potpisujem

Lulu draga sad me i ti rasplaka  Post ti je predivan.

Zene moje izgleda da smo mi sve dosta hrabrije, mocnije i jace nego sto bi i jedna od nas to ikada za sebe pomislila. Od kako se moj emir rodio ja skidam kapu svakoj majci i sad znam zasto je islam prokleo one koji ne postuju svoju majku (tako sam cula, ispravite ako grjesim)

Kad vidim nakon koliko patnji i muka zene povuce zelja da imaju jos jednu bebu tek shvatim sta znaci biti majka, kad si toliko snazna da uzmes svu tu bol i patnju i muke i pretvoris u jednu veliku i jedinu ljubav prema djetetu...


_____________________________

Onaj ko hoce- naci ce nacin, onaj ko nece - naci ce izgovor.

lav prvi- 22.08.2009.
lav drugi- 06.08.2011.

vi ste barem imale odnos sa mm...ja sam svog mrzila(tako sam se osjecala) a on sav jadan dode pa mi nakupovo nekih stvari, meni sestra to donese a ja necu da pogledam.na kraju moja mama zove i preklinje me samo da mu posaljem poruku...bog sami zna sta je tad u meni desavalo.STRASNO I JEZIVO!!!
kad je dosao po nas nisam htjela kako treba da se pozdravim sa njim,ignorisala sam i njega i njegovo razumjevanje, meni da uradi neko ono sto sam ja njemu davno bi ga dobro nabila nogom u guzu
ali bilo i proslo hB

_____________________________

Naomih 27.03.2008 9.41 hm...

I''''m Starting With The Man In,The Mirror,I''''m Asking Him To Change His Ways,And No Message Could Have
Been Any Clearer,If You Wanna Make The World,A Better Place,Take A Look At Yourself, And,Then Make A Change

Eto vidis,aBd bice drugi put bolje Nego ti javi cim bude novine aBd Zelim ti svu srecu svijeta

çekaj bona malo dok makar skinem ovo salo da se nedeprimiram kao i ovaj put jos dodatno zbog toga jer mi samo satorska krila mogu pokriti zapreminu.hahahahahahahha!!!
ja cu nastojati otkloniti sve sto mi je smetalo prvi put pa mozda onda bude bolje!imam vec plan i program ha ja a javit cu vam naravno...poslje moje mame i sestre trece ste na spisku(mm ne brojim on obicno tetka bude tu kad se test radi)

_____________________________

Naomih 27.03.2008 9.41 hm...

I''''m Starting With The Man In,The Mirror,I''''m Asking Him To Change His Ways,And No Message Could Have
Been Any Clearer,If You Wanna Make The World,A Better Place,Take A Look At Yourself, And,Then Make A Change

Ja ne stigoh skinuti kile,taman zatrudnila ponovo,e rekoh odlicno,tako da sam u fazi razmisljanja o skidanju kila

zato sa dva brza gonzalesa mrsas duplom brzinom

_____________________________

Naomih 27.03.2008 9.41 hm...

I''''m Starting With The Man In,The Mirror,I''''m Asking Him To Change His Ways,And No Message Could Have
Been Any Clearer,If You Wanna Make The World,A Better Place,Take A Look At Yourself, And,Then Make A Change

Ja bih se zaklela da sam nekad postirala ovdje, ali nema veze, necu duljiti....
Samo Lulu_ da te utjesim malkice....Poslije prvog poroda, skoro ista kao i ti i dugo me je drzalo....toliko da sam vec razmisljala gdje i kome da se obratim...ali, hB zavrsilo se, iza nas je...
I toooliko me je bilo strah drugog poroda, jer nisam znala ima li u meni jos snage za jos jednu postporodjajnu depresiju...ali....Poslije drugog poroda, Lulu_, bukvalno nista....ni traga depresiji...Sasvim normalno sve, kao da se nisam ni porodila...Ali je uz mene, prvih 40dana bila i moja mama i mm i moja zaova... A jos sam puno gore prosla na porodu nego sa prvim(rana III. stepena), grudi bile 3x gore neko sa prvim, a depresiji ni traga...
Ne znam da li je to zbog toga sto vec znas sta i kako sve ide, ali bila sam puuuno opustenija i smirenija...
Sa prvim djetetom sam bukvalno cijelih 40dana(i vise) bila na "formuli"=beba place, ja placem...a drugo da ni ne spominjem...

Eh da je Bogdo tako

Lulu,evo batterfly te bas utjesila
Izgleda da sam ja nekakav izrod

A jesi brza, zenooooooooooooooo!!!

Zenoooooooooo,sve ste me pocele zezati zbog ovog,zenoooooooo
Nego ozbiljno sad,drago mi je da si posle drugog poroda prevazisla te nedace PPD

butterfly hvala ljepoooooo
a da znas i ja sam razmisljala gdje da se obratim i nije ok sto kod nas nema neko mjesto gdje te nece poprjeko gledati i smatrati udarenom gdje odes sa tim problemom i nadjes zene sa istim takvim i neku strucnu osobu.bas zalosno!

_____________________________

Naomih 27.03.2008 9.41 hm...

I''''m Starting With The Man In,The Mirror,I''''m Asking Him To Change His Ways,And No Message Could Have
Been Any Clearer,If You Wanna Make The World,A Better Place,Take A Look At Yourself, And,Then Make A Change

drage moje evo da i ja ovdje nesto napisem
ja sam poslije svakog poroda bila u depresiji ,ali nijedna nije bila toliko duga i jaka kao poslije spontanog pobacaja ,gdje sam nosila blizance
a kao sto rekoste sve bude i prode ,hvala Bogu kad je tako ,a da nije ja bi dosad luda hodala


_____________________________

Lamija 07.08.2002god
Fatih 07.02.2006god
Ambera 12.08.2008god

Draga remzy,ja sam bas maloprije na nekoj temi citala o tvom spontanom pobacaju
Duso draga,jako mi je zao,ali hvala dragom Bogu,imas troje predivne i preslatke djecice
Ne znam sta drugo da ti kazem

ja ode lec inace cu ujutro imati blagi povrat depresije...

_____________________________

Naomih 27.03.2008 9.41 hm...

I''''m Starting With The Man In,The Mirror,I''''m Asking Him To Change His Ways,And No Message Could Have
Been Any Clearer,If You Wanna Make The World,A Better Place,Take A Look At Yourself, And,Then Make A Change

neki hvala na ovim rijecima!!!
a kao sto i sama kazes ,hvala Bogu ,pa imam ove svoje pacice ,koje volim najvise na svijetu!!!

lulu laku noc!!


_____________________________

Lamija 07.08.2002god
Fatih 07.02.2006god
Ambera 12.08.2008god

Potpisujem...i jeste pre-zalosno, zaista...Meni ne bi smetalo ma da me gledaju ne znam ti kako, samo da sam imala gdje i kome se obratiti, vjeruj da ne bih razmisljala dva puta...
Valjda kad se sjetim kakva sam bila....uh...da sam imala kome otici, taj bi neko meni platio sto sam dosla na "lijecenje",a ne ja njemu...


Remzy, jako mi je zao....
Zaista, ne znam sta bih rekla, iznenadila sam se sad... ,...Zao mi je sto si prosla kroz to i sto ti se desilo, ali..kao sto neki
rece imas troje svojih preslatkih pacica i koji te vole i koji te trebaju...Pusa veeelika za tebe i za tvoje pacice...Cuvaj se...

Eto i mene, jedva se suzdržavam da ne počnem plakakat kad se sjetim. Drmnula me i to jako, čak nisam mogla ni da uživam u djetetu tih dana.
Pošto je mm bio divan čitav trudnoću, išao samnom na preglede, svaki put me držao kad sam vadila krv(svaka 2 mjeseca), izvinjavo se kad bih pukla i ako nije imo pojma zbog čega je sad kriv....,  popustila sam i rekla da dođe svekrva prva. Tarik je bio krupna beba i na porodu mu je slomljena ključna kost, ja niti sam pukla niti sam sečena, ni danas ne znam kako je to ispalo tako ali hvala dragom Bogu to se sve odmah sredilo.
Dok sam 4-5 dana ležala u bolnici ona je bila divna, kuhala mi neslanu hranu, svaki dan dolazila, završila po kući što je ostalo....Kad sam došla kući sve se promijenilo.Moja draga svekrva, nikad joj to neću halalit, je kad se čula sa svojom sestrom izjavila kako se dijete namučilo, slomilo ključnu kost a meni ništa u stilu da sam ja najgora jer nisam htjela da me seku nego šta bude. Tako je počelo, onda su se nizali "problemi" Emir nije dobio dopust da bude prvih dana samnom i bebom, jedna sestra nije mogla da dođe da vidi bebu, baba je došao samo na obdan jer nije imalo mjesta za spavanje.....a ona onako ljuta mi je 7 dan posle poroda, kad sam sva slomljena i iscrpljena uzela da mužu opeglam majice, to on jedino ne zna a ona nije htjela, dala i njenu gomilu za peglanje....Sutra dan došala je moja mama i jedna sestra, bile su tu za vikend i utješile me koliko su mogle. Na svim slikama kad mi je baba došao sam uplakana...Emir je na sve moguće načine pokušavao da izbalansira, da i mene utješi, da se sa njom ne zakači, znam da ga je bilo sramota od mojih, od babice koja je kupala Tarika što ja toliko plačem.... Da ne skrenem sa teme i ne nastavim dalje da pričam o svekrvi, posle 20 dana došla je moja mama. Ona je žena koja me svojom upornošću izvlačila iz jake adolescentne krize a smatrala je da sam u PPD bila gora. Non stop me je tješila, mazila, "puštala" da ja mazim Tarika (svekrva mi to nije dala) i kad je posle 20 dana otišla kući ja sam bila nova žena, mnogo jača nego prije poroda, mnogo hrabrija na onim poljima gdje sam bila kukavica.
Nije me strah drugog poroda, jedva čekam i molim Boga da bude blizanci.

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

U svakom postu sam sebe pronašla...

Da mi nije bilo muža ne znam kako bih to preživjela. Hvala Bogu da je prošlo.

_____________________________

04.12.2008.

ziki

hvala mulenium

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

Draga ena23,a i ostale koje prolazite kroz postporodjajnu depresiju zelim vam sto brzi oporavak.Licno ja imala sam,ali neki blazi oblik.Rana me bas boljela kad smo vec stigli kuci,ali ja opt nisam nikome dala bebu da presvlaci,nosa osim mene.Nekako mi nezgodno bilo da kazem,ali trudila sam se svim silama da jedino ja i eventualno muz brinemo o njemu.Muz mi je bio divan,i u trudnoci i poslije poroda.Uvijek cu mu biti zahvalna na tome.Ena23 nemoj da te bude stid.Po tom svemu sto si napisala pa tvoj muz je divan.Takav je bio i moj,bili smo sami i samo na njega sam se mogla oslonuti,on me kupao,pomagao mi da se presvlacim,kad sam imala problema sa dojenjem pomagao mi,u pola noci kad bih sjedila i plakala od toga svega,on bi se probudio i sjedio uz mene i grlio me,mada je ujutro morao ustati rano,nikad te trenutke necu zaboraviti i uvijek cu mu biti zahvalna.

_____________________________

25.07.2008........na ovaj svijet stigao je moj djecak....

mislila sam baš otvoriti tu temu ali evo postoji.

ja sam imala postporodjajnu depresiju.na porodu sam izgubila jako puno krvi i sa tim iželjezo.bila sam sva blijeda kad sam došla doma, sve me boljelo..ma jedva sam uspijevala djete nahraniti i previti koliko mi je loše bilo.doslovno sam padala sa nogu.još sam izgubila u tom razdoblju mlijeko pa sam bila još jadnija.....svekrva, muž i ostali su mi pomagali ali meni to nije bilo dovoljno.trebao mi je netko tko me razumije, shvača moju tugu, ljutnju,osječaj samoče..bespomoči.jednostavno bila sam sva jadna, sve mi je bilo teško..ma nisam znala što bi sama sa sobom.muž je stalno radio, kad ne bi radio otišo bi kod prijatelja jednostavno nije shvačao moje stanje,puno puta sam mu objašnjavala ali njemu je to izgledalo kao da mu ja uvodim neke zabrane ...i komentar bi bio..pa imam ja valjda pravo da odem na pivo kod prijatelja ili da pogledam utakmicu?? imaš pravo rekla bi mu ali mi prije toga pomogni oko maloga.on bi pomagao ali jako malo a ja sam sve više tonula u sebi...

prijatelj mi je donio vitamine koji su me spasili doslovno preko noči,počela sam se dobro osječati.neznam što je bilo u tim vitaminima ali su me digli na noge i ja sam počela sve sama raditi.spremati kuču,kuhati..brinula sam se oko malenog samo ja.nisam dala mužu.malenog sam vodila svuda, kud ja tu i on.tako da smo se jako vezali.muž je onda shvatio kad mu je prijatelj moj objasnio ta je meni tih dva mjeseca bilo jako teško...i da mi mora pomagati.

ja sam znala jednostavno kad odemo negdje rasplakati se ili bi počela vikati...kao da to nisam bila ja.koja nisam nikada vikala, bila nervozna..ma ja sam sve rješavala razgovorom...a odjednom taj se svjet srušio i postala sam bespomočna... i tužna


sad sam super super, odem kad hoču, povedem maloga,kad je muž doma čuva ga, sad je sve super jednostavno  sam postala ona stara osoba.sve se dogovorimo, muž ode kod prijatelja kad su utakmice i to subotom...meni ne smeta više.ja sam se navikla na sve u vezi malenoga.sad je postao pravi mali razmaženko ali nema veze to je mamin sin i ako liči na muža i isti je on.


u svemu tome pomogli su mi prijatelji, muž koji je sve shvatio a najviše mi je pomogla moja Reica (pas njemački ovčar) koja sve razumije i koja je uvijek bila tu pored mene.spasila me jer je bila uporna i stalno me gnjavila da se igramo samo da ne msilim na nešto tužno...i ne budem žalosna.

to je moja priča, nadam se da če se napokon malo više o tome pričati jer je to veliki problem!

< Poruku je uredio mnn -- 4.9.2009 14:18:54 >

_____________________________

alex ima 4 godine 2.5.2009
stize nam druga beba :)

I ja sam imala tesku postporodjajnu depresiju. Samo sam plakala, bila neraspolozena i razdrazljiva, nisam uopste mogla da spavam niti bilo sta da radim. I potrazila sam strucnu pomoc jer se vise nisam mogla sama nositi sa tim, a ni moj muz, svekrva i ostali oko mene. Ne zelim se toga uopce sjecati. Ali se o tome uopce ne prica, a trebalo bi jer ovo stanje pogadja 80% zena. I ja sam bila slaba i iscrpljena poslije porodjaja. Ali, PROCI ce i zato se ne sekiraj. Poslije prva dva mjeseca sve se vrati u normalu. I zato glavu gore!