Pozdrav svima, nova sam na forumu.. imam problem u braku, i voljela bih cuti vase savjete.
Zajedno smo 3 ipo godine, od toga 1,5 godina u braku. Imamo dijete, godina dana mu je. U vezi je sve bilo u redu, poklanjao mi je paznju kao niko, pokazivao nevidjeno strpljenje za mene, iako sam ga nekad grubo vrijedjala.. Da ne duzim previse, u braku su krenule svadje, smetalo mi je sve kod njega, sitnice najvece.. priznajem da ga svakodnevno vrijedjam i nazivam svakakvim imenima. On predje preko toga dosta puta i trudi se da posle sve bude u redu. Ne mogu pisati o razlozima svadja..zaista su to sitnice, ali meni je kratak fitilj.. Par puta je izgubio kontrolu, poceo da vice, pred detetom, baca stvari..ne da mi da uzmem dijete, ja mu stvaram traume..prijeti da ce ici kod mojih roditelja, zove me ku*vo.. Znam da tome prethodi moje lose ponasanje prema njemu, trudim se da se promijenim, ali mi ne ide :( Juce me je udario. Osamario, tacnije. U kolima, dok je dijete bilo iza, u sjedistu. Tome je prethodila glupa svadja, ali smatram da ovaj put nisam preterala. Isli smo iz kafica, pocela je kisa, nista strasno, pada kisa, sunce grije..pozurio je sa kolicima, i svo vrijeme kukao kako kisne, ja sam kriva jer sam rekla da krenemo, na sta lici.. itd. Kad smo stigli do auta, morao je da preparkira da bi unio dijete u auto, ja sam cekala ispod drveta sa kolicima i naisao je drugi auto. Vozio je polako, to je uska ulica i ja sam par trenutaka sacekala da vidim moze li proci od kolica, prije nego se sklonimo, i to dok je auto jos bio daleko. Na sta je mm poceo da svira da se sklonim, sto sam i uradila- gledam ga, mase rukama i govori mi nesto sto ne cujem- ljut. Izlazi, zatvara jako vrata za sobom, unosi dijete, i kolica, i udjem i ja. Kad smo trebali da krenemo, ja pocnem sa svadjom, zasto stvara frku od ibicne kise, kazem mu da je jado, on vec nervozan govori mi da umuknem, nekoliko puta, da zacepim zvale, psuje mi majku..ja ne prestajem. Tu me udario, pocela sam da placem, govorim glasno: ne mogu da vjerujem da si me udario, on opet da umuknem, dijete place, on izlazi iz auta, vice, psuje me, ja sam kriva..ljudi gledaju. Zaustavlja se na sred puta, stavlja dijete kod sebe u krilo i krece, sa njim da vozi. Ja placem, on mi govori da prestanem, pobice nas sve porodicno..
Nisam mogla da se smirim.. jedva..morala sam nekako da ne bi uradio neki haos. On mene krivi, da je to sve zbog mene i mog dugackog jezika, da ja stvaram traume djetetu, a on pocne da place tek kad mm krene da vice iz sveg glasa na mene. I svaki put mene okrivi za to, uzima ga i ne da mi ga..
Ne znam sta da radim, on prica sa mnom kao da nista nije bilo, pokusava..a ja ne mogu da ga gledam vise. Bojim se njegovih postupaka u nekim situacijama kad nece moci da se iskontrolise. I sramota me zbog toga sto pravi scene na javnim mjestima.. Nije mu prvi put, a znam ni poslednji.. Da li nam je razvod jedino resenje...