Uh, teško pitanje...navelo me na razmišljanje i došla sam do zaključka da u principu poštujem tuđa pravila, a svojih i nemam pretjerano puno, a ipak sve stignem i nemam problema sa organizacijom vremena. Dakle, jesam za pravila, ali ne u onom vojničkom smislu da se mora salutirati zastavi u 06:00 h pa makar se upiškila jer nisam stigla do WC-a
Poštujem općeprihvaćena pravila koja su i zakonom uređena, ako ne platim račune 7 dana u predinfarktnom sam stanju, poštujem radno vrijeme i vrijeme drugih osoba pa nikad ne kasnim na dogovoreni sastanak, poštujem pravilo ulaska na prednja vrata u sredstvima javnog prevoza.... Poštujem i pravila pojedinaca, pa tako šefici uredno dostavljam predmete za potpis u 12:oo h, ne ispijam kafu do ponoći ako znam da taj neko ide spavati u 22:00 h itd...
Poštujem pravila (navike) svoje pahuljice, ona je sama napravila ritam spavanja, hranjenja, presvlačenja pa ga ja samo ispoštujem što bi značilo da neću čekati 14:00 h da je uspavam, ako je ujutro loše spavala i spava joj se već u 13:00 h...
Jedem kad sam gladna, pijem kad sam žedna, spavam kad sam pospana i kad mi pahuljica to dozvoli, bavim se fiskulturom iznenada, spontano i ne očekivano ( ne mogu da zamislim da trebam planirati vrijeme i za to)
Iako praktikujem da imamo objede u isto vrijeme, ima dana kad je jednostavno to nemoguće ispoštovati, tad kršimo nepisana pravila i uživamo u našoj spontanosti...
Mišljenja sam da ništa nije dobro, što je pretjerano, koliko su potrebna pravila, toliko je potrebna i fleksibilnost, spontanost i opuštenost. Nekako mi se čini da upravo time začinim svakodnevnicu i učinim je zanimljivijom i ljepšom. Ne živim životom robota, samo sam čovjek koji reaguje instinktivno, ne volim kolotečinu i jednoličnost, a ne volim ni totalni nesklad - dakle ja sam predstavnik zlatne sredine....
_____________________________
"Počinje na svijetu da biva previše bučno i fabrično, premalo ima duhovnog spokojstva."
Dostojevski