11.03.2010, 10:49
snijeg
754
Mojoj pahuljici je tek sedam mjeseci, ali sam već uvela restrikcije (mm i meni) po pitanju TV i kompjutera...Do sad sam joj puštala samo Baby Einsteina, a sad i to vrlo rijetko radim. U njenoj sobi nema TV, a ni kompjutera i ne planiram joj to priuštiti još određen niz godina, ne zato što ne mogu, nego smatram da time udaljavam svoje vlastito djete od sebe. Ona je već počela saznavati dosta stvari, sklapa prve slogove i iskazuje potrebu za igrom i našom pažnjom, stoga smo se mm i ja dogovorili dok je ona budna mi smo s njom (ja više jer sam na porodiljskom), dakle TV je ugašen, kompjuter je premješten u našu spavacu sobu jer želim da joj mi budemo uzor ponašanja, ako ja s njom u krilu gledam seriju, igram igricu itd. sutra će ona sama tražiti taj vid zabave - to je moje mišljenje! Evo čak i u ovom trenutku ona spava, a ja mahalam s vama, ali kad se probudi 100 % se posvećujem njoj. S druge strane, kad peglam ona je samnom, kad kuham i brišem prašinu, to su moje svakodnevne aktivnosti i ona se udobno smjesti u svoju stolicu, posmatra mamu šta radi, pričamo i igramo se istovremeno, a ja odradim jako puno posla po stanu (neka curetak sazna šta je čeka u života u ranoj fazi razvoja) 
....da zaključim: Žestoki sam protivnik TV, kompjutera i mišljenja sam da roditelji sebi samo na taj način privremeno olakšavaju život, a pahuljicu sam rodila da ja uživam s njom, bit će vremena kad će se moći nagledati kojekakvih gluposti, ali ja ne želim ostati uskraćena niti za jedan njen osmijeh i pogled upućen meni, a ne liku iz crtića 
_____________________________
"Počinje na svijetu da biva previše bučno i fabrično, premalo ima duhovnog spokojstva."
Dostojevski
11.03.2010, 22:59
taurus
3578
Upoooomoć
Znam da griješim al mi pomozite kako da promijenim stvar. Radim u smjenama dan prva dan druga. Posao ko svaki posao naporan i kući dođem slomljena. Kad sam prva smjena i kad dođemo kući oko 16h, ručamo i moram da odmorim sat vremena jer nisam ni za šta. Tih sat vremena moj dječak (4godine), gleda neki crtić ili igria igrice. Ne znam je li to previše, ali nemam drugog načina da se smiri. Iza toga idu redovne obaveze, priprema ručka za sutra, sitnice po kući, odemo u kupovinu ili negdje izađemo. Kad sam druga smjena kući sam u pola 9 i tada samo večera i pripreme za spavanje. Kad sumiram sve dane u prosjeku s djetetom provedem možda sat dnevno. To je premalo, znam. Ali kako organizovati sve i biti dovoljno vremena sa djetetom
11.03.2010, 23:08
Hanady RR
18727
ja sam sad kada radim sa svojim djevojčicama punih 2 sata. Dok dođem kući sa posla raspremimo se i ručamo, raspremim stol i onda se igramo. igramo se dok one nekrenu spavat...ja ih naučila da idu spvat najdalje do 21.00h a one idu sad i ranije oko 20.00h ...e malo je dva ata da se svega izigramo...
ali skontala sam svaka subota je samo njihova i ničija više...ovu planiramo da idemo u igraonicu, na kolače i kući na igranje, predstavice, čitanje priča i slaganje kockica. Jedva čekam subotu.
_____________________________
''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''
H- 25.6.2006
F-12.2.2009
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
, što ga stalno "vozam" po polju a ne po kojekavim kućama i ne obilazim kojekave osobe
. I to sebi neću nikada oprostiti - na kraju kad se ona smirila, ja sam otplakala jer sam imala osjećaj da sam je zanemarila (iako smo cijelo jutro provele u igri prije nego sam ušla u kuhinju). 
