ja imam isti problem jer se u mojoj familiji nikad nije pusilo i svi su zakleti nepusaci. ja znam nekad zapaliti cigaru uz kafu, a da me mati vidi odrekla bi me se, toliko mrzi pusenje. od mm familija je opet pravi kontrast, jer svi puse: mm, svekrva, svekar i zaova. mogu reci da su pusaci veliki egoisti. kod nas u stanu, buduci da je mm veliki pusac, kad je toplo vrijeme on pusi na balkonu, a sad dok je hladno pusi se u kuhinji i vrata stalno otvaramo, mada ipak dim dodje i do sobe gdje je beba, al kontam valjda nije stetno jer nije direktni dim. kad idemo kod svekrve il svekra (razvedeni su pa odvojeno zive) oni isto ne puse u prostoriji gdje je u tom trenutnku beba, al opet je sve zadimljeno jer oni puse non-stop. znam da je nemoguce da im se zabrani, pa nekako istrpim to, jer ipak eto i oni se bar malo trude pa ne puse u istoj sobi, mada smatram da im ne bi nista bilo ni da istrpe taj sat- dva dok smo kod njih il kad dodju kod nas da ne puse. al kako zabranit njima kad je i mm isti, pa i on kad negdje odemo ne razmislja nego navali jednu za drugom. od kad sam rodila ne idem u goste ljudima koji su pusaci. to je sad trenutno, znam da necu moci uvijek izbjegavati iste, al eto, kontam bar dok jos malo ne odraste. dozvolili smo gostima da puse u kuhinji, al ipak se cudim kako mogu biti tako sebicni pa navaliti jednu za drugom, ipak se to ne moze izraciti. oni su navikli da puse i pred svojom djecom non-stop pa kontaju valjda nista im nije bilo pa mogu sad i kod nas. koja sebicnost! al, eto, opet ponavljam, ne mogu nista kad mm pusi. da ni on ne pusi bila bi druga prica...
< Poruku je uredio teacher75 -- 4.3.2010 11:04:02 >
_____________________________
Nositi svoju bol to nam je bogomdato, pokazuje da smo zivi sve dok je osjecamo . Osjetit TUDJU bol znaci da smo ljudi .