Svašta sam bila napisala i isteklo mi ...uh sad ću sve opet :)
I ja sam imala carski, dan prije sam primljena na patologiju, uradjeni su mi svi nalazi i CR planiran za naredno jutro. Na prijemu mi nisu dali da unesem kompletnu torbu, samo najpotrebnije stvari koje sam morala da stavim u kesu. Kasnije sam saznala da žene koju isti dan primljene kad i ja i koje su imala zakazan isti dan carski su regularno unijele kompletne torbe...
Na prijemu sam obukla svoju spavačicu, tu sam imala i pregled i amnioskopiju.
To veče smo imale tuširanje plivaseptom, klistir i dali su nam njihove spavačice da obučemo.
Naredno jutro je došla sestra po mene,rekla da ponesem samo uloške i odnijela moju ličnu torbu sa mojim imenom nalijepljenim negdje na sigurno. Sišla sam u prizemlje, tu sam obukla zelenu haljinu i čekala da doju po mene da me vode u salu, tu sam se malo smrzla :)
ja sam imala opštu ansteziju,ali i dan danas žalim što nisam izabrala apinalnu, jer iskustva drugih žena su itekako pozitvna. Oporavak je brži,sve je lakše, a i i čujes prvi plač svog djeteta što je neprocjenjivo. Ja zamišljam i dan danas kako li je to bilo kad je moj E proplakao, kakav je bio itd...
U intenzivnoj sam provela 26 sati, njega sestara koje su tu noć bile dežurne je za svaku pohvalu, svaka im čast.
Što se tiče donošenja bebe, ja ne znam šta bih s njim da smu ga i donijeli, mada je to nemoguće gore.Ja nisam oči mogla da držim otvorenim, par sati progovoriti nisam mogla, mama kad je nazvala i kad mi je sestra dala telefon ja sam samo promrmljala par riječi i to je sve. Imala sam nagon na kašalj i to je bilo užasno, čak me nisu smjeli ni do lavaboa odvesti jer sam bila loša, a nisu ni ostale 3 žene bile puno bolje od mene. Tako da zaista je potrebo 24 sata da žena poslije casrkog dodje sebi, da može svoju bebu držati u rukama uopšte.
Poslije intenzivne su me odvezli na odjel, izvadili mi kateter, donijeli torbu i moje sunce, mog E :)
Nisam ni ja dala da ga hrane, ali nisu me slušali i vraćali su mi ga nahranjenog, iako sam se ja trudila svim silama da ga dojim, ali čim beba počne plakati sestra dodje da vidi šta je i odnese ga, nahrani i vrati.
Taj dan su mi ostatak stvari muz imama donijeli.
To je moje iskustvo sa porodilišta...
Nema više kucanja, počelo je otimanje izmedju mene i mog dječaka
Pozdrav