ali tu onda nigdje mame .....

dosta od mene .... mogla bih do sutra razglabati :)

svako zna svoje  

Što se mene tiče, ja sam svoje odlučila, a moja kikica, iako sada nosi samo očevo prezime, njena odluke kada napuni 18 godina će biti podržana, kako od mene, tako i od strane njenog tate. Što se mene tiče neka doda i moje, i muževo, i zadrži očevo...ili neka izabere neke od potencijalnih.
Svako pravi svoj izbor, i snosi odgovornost za isti.

ja sam zadrzala svoje prezime a nisam uzela muzevo prezime 

Bilo mi je zao da se odreknem svog djevojackog prezimena s kojim sam zivjela punih trideset godina, tako da sam samo dodala muzevo prezime. Sto se tice potpisivanja, to je stvar izbora . Ja se potpisujem isto kao i prije udaje i potpis mi je isti na svim dokumentima. Pozdrav!

Cao moje drugarice. Dugo me nije bilo i pretpostavljam da sam vam nedostajao. Ova tema mi je veoma zanimljiva. Ja sam uzeo prezime od svoje zene. Prvi razlog je sto je ona jako uspjesna i ona na neki nacin predstavlja muskarca u nasem braku (nemojte me pogresno shvatiti). Takodjer njeno prezime je mnogo ljepse od moga. Iskreno govoreci ja sa svojim prezimenom nisam bio zadovoljan citav zivot. Tako da mi je sada cast nositi njeno prezime. Nasoj buducoj djeci cu savjetovati da zadrze nase prezime, jer stvarno je predobro i s ponosom ga trebaju nositi. Sve vas voli i pozdravlja
SEXI SEJO

bez nekog pretjeranog razmišljanja uzela sam muževo prezime
naša djeca nosiće njegovo
a ja ću uvijek imati svoje rođeno, tj. djevojačko prezime
svoj identitet nosim sa sobom i ne mislim da sam ga izgubila uzimanjem muževog prezimena
nikakva slova ne mogu izbrisati činjenicu ko su mi roditelji i pod kojim sam prezimenom rođena i živjela 30 godina
svako ima svoje mišljenje i svačija odluka o tome najbolja je za njega


_____________________________

strpljen - spasen

Pozdrav makana.
Potpuno se slazem sa tobom - ja nisam imala dilemu da li cu zadrzati svoje prezime ili cu uzeti muzevo - iako su me na poslu zadirkivali pa sta cemo sa radovima objavljenim sa starim prezimenom, boricemo se, pregovaracemo i tako. Ako me je neko prepoznavao kao osobu to se ne moze promjeniti i taj neko ce postovati moju odluku. To isto vrijedi za uspjehe u karijeri - ja sam ista osoba - nisam ja izgubila svoja znanja i vjestine a sasvim sigurno nisam izgubila ljubav prema roditeljima ili ljubav prema svojoj porodici..
A takodje - ako se partneri dogovore da se prezime nece mjenjati ili da ce zena dodati oba prezimena - pa ako to njih cini sretnim onda..

_____________________________

strpljen - spasen

Bravo Makana mislim da si u potpunosti u pravu.Niko mi ne moze oduzeti moj identitet i moju proslost stupanjem u brak i promjenom prezimena.Ko sam i sta sam to nosim u sebi pa kako god se prezivala.Nisam protiv dva prezimena ali moje misljenje je da je to suvisno,a opet svako ima svoje.

Ja sam uzela muzevljevo prezime. Pa sada sam njegova zena i gospodja....da se zna!!!! :-)
Da sam ostavila svoje i uzela njegovo malo predugo, da sam samo ostavila svoje to mi je nekako ja sebi ti sebi, ne znam... a i bebi ce imati njegovo prezime, tako da se moje opet ne nastavlja.
I na kraju ulazim u brak sa njim, geradimo novu porodicu sa njim, svi sa jednim i pod jednim prezimenom. I ne smatram da sam ista izgubila, ili da ja vise nisam ja, moj identitet je isti...ja sam ja...samo sam i supruga!
pusa svima

ostavila svoje,uzela njegovo,tako da sad imam poduze ,ali dobro je...

ja sam ostavila svoje i  dodala muževo, otac ni je poginuo u ratu kad sam bila malena , pa je to jednim dijelom zbog njega, a drugim dijelom zbog muževih roditelja koji me " obožavaju" i koji su se odmah pobunili kad sam rekla da ću zadržat i djevojačko prezime. Pa tako da im napakostim

Ja sam zadrzala svoje i dodala suprugovo i mogu reci da su me svi podrzali,a posebo svekar koji je bio odusevljen time.Dokumente jos nisam promijenila,a potpisujem se jednako kao i ranije.

_____________________________

Adian 01.02.2007

Ja sam uzela muzevo prezime bez nekog velikog razmisljanja,a moje djevojacko je nesto posebno za mene to je jedan dio mog zivota.Sad kad imam nekog bitnog u svom zivotu,koga volim i ko me voli ....brak i zajednicu gledam kao drugu polovinu mog zivota i sa ponosom nosim njegovo prezime.

Par godina prije udaje znala sam mami reci naravno u sali "Ja sam ovdje privremeno smjestena a i prezime mi je privremeno." pa se ona znala i nasmijati a oci pune suza a o mojoj udaji tad nije bilo ni traga ni glasa ali ona bi reagovala ko da ce se to sve desiti bas tog trenutka,pa onda poslije par suzica opet smijeh pa mi opsuje i kaze da sam bezobreznica sto joj to govorim.Malo sale nikad nije na odmet....

Moje prezime je duze, muz ima krace prezime, a roditelji su nam iz istih krajeva lijepe Bosne tako da se lijepo uklapa.
Bila mi je zelja da zadrzim prezime iz dosta razloga, a jedan od njih je sto se vremenom stvarno htjeli mi priznati ili ne gubi u jednom pogledu identitet zene. Djevojacko prezime moje mame vise niko ne spominje i osim ljudi nama bliskih niko ne zna kako se prezivala. Svi je vezu za udato i kao da je jedino bilo i ostalo ovo koje sada nosi - ocevo

I ja sam uzela muzevo prezime,sad sam njegova zena i nek se zna,jest da sam se dvoumila da zadrzim i svoje al et ....

Ma ne da sam se dvoumila da zadrzim svoje prezime vec sam se svim silama borila da to tako bude ali... nista! Bosnjo navalio i navalio! Cak nije htio pricati sa mnom dva dana nakon sto smo se vjerili jer sam kao u sali rekla da cu dodati njegovo prezime na svoje. Istina da u svih 10 godina koliko smo zajedno, to je bila jedina stvar koju je uslovio! Mozda zato sto sam u nasoj cjelokupnoj vezi,a  i braku ja dominantnija pa mu je to prezime predstavljalo neku sigurnost i etiketu pred ljudima da sam samo njegova!
Pa cak sam se i navikla da sam gospodja P...

Mislim da nije toliko alarmantna situacija kao sto si je ti dozivjela! Mozda i ja pretjerujem. Iskreno... mislim da je malo zena koje su se usrecile muzem kao sto sam ja.
U tom slucaju mogla bih poceti i od svoje mame, pa sestre...ono... kazem da mi to prezime apsolutno ne oduzima identitet kao sto sam ranije mislila. Naprotiv!

Svom prezimenu sam dodala muževo.

Dijete ima muževo prezime, dakle očevo.

Prilikom upisa djeteta u knjigu rodjenih određujete koje će dijete prezime nositi: vaše, muževo, ili vaše i muževo.

Ja sam uzela muzevo prezima, mada mi je malo zao sto nisam zadrzala i svoje.....

_____________________________

Dario 11.10.2006.god.

Ja sam zadržala svoje prezime, i dodala muževo.
Bez nekog velikog razloga, jednostavno sam imala tu želju, bilo mi je teško zamisliti da se ne zovem kako sam se 25 godina zvala, pa mi je varijanta sa dodavanjem bila dosta prihvatljivija od one da se potpuno odreknem svog prezimena.
Muž me podržao, njemu je bilo sasvim svejedno, čak je predlagao i da uopšte ne uzimam njegovo prezime..A na samom vjenčanju se zezao sa matičarima da on doaje moje prezime, pa ga je njegov tata samo blijedo pogledao....
Sad se potpisujem kako stignem, nisam još navikla na novo prezime, pa nekad se poptišem djevojačkim, nekad njegovim, nekad sve zajedno...Sve kombinacije

IZVORNA PORUKA: Mimoza

Uzela sam prezime od muža i nijednom nisam pogrešila, da se podpišem sa svojim djevojačkim prezimenom.
[/quote]IZVORNA PORUKA: Mimoza

I ja sam uzela prezima svoga muza. Razmisljala sam prije nego sam odlucila hoce li mi biti zao, hocu li izgubiti svoj identitet isl. Na kraju sam odlucila Srcem, dusom, tijelom i porezimenom sam njegova . Nisam ni ja nikad pogrijesila u potpisivanju. Prezime neobicno za nase prostore i ne pise se kako se izgovara. Ja sam treca osoba koja nosi ovo prezime pored muza i njegovog brata.
A sada i nasa curica.

Pozdrav svima



_____________________________

Nasa princeza je rodjena 3.9.2006, a mladja princeza i princ rodili su se 29.12.2009.