Ja sam nekada ponosna mama, a nekada ...je malo manje ponosa jer uradi i kaže nešto za šta sam ja odgovorna, ja ga učim, naravno i mm 90% stvari, a zna se baš obrukati, ali ustvari bruka mene, jer on je mali...nisam ponosna ni kad me vuče sa RR, a ja se zadam u tastaturu i kucanje, znači kad svjesno pravim grešku, znam da ne bi trebalo tako ali...
(ponekad i meni treba malo "prostora":)
A, ponosna sam što se trudim što više mu se posvetitim i dam mu ono što ja najbolje znam, dajem sve od sebe da "izraste u dobru osobu" (dada:)
ponosna sam i što sam i prije njegovog rođenja kupila iz svih medija i od ljudi sve što bi mi moglo trebati, uglavnom sam imala dovoljno informacija (raznih )ali ja sam se odlučivala za one koje sam ja smatrala ispravnim i uvijek mi je bilo pravilo: što više puta čuješ za nešto da je dobro ili loše-tako ti je, nikada nisam "na prvu reagovala", provjerim još na par strana i onda budem relativno sigurna..
A, ima jedna stvar vezana za temu, ja imam komšinicu koja dijete "malo pazi",odnosno ni blizu se ne zalaže koliko ja za svog malog, i mislim da u toj situaciji ću razumjeti Tetu bertu. Naime, kad sam ja toj komšinici oduševljeno rekla: Objavili su mi sličicu malog u "Mame i bebe" (ja sva ko dijete usplahirena )..pogleda ona i kaže:Hmm, nije loše...ali to je za mene glupost, šta imaš od toga ...kad mu nisam htjela dati da pije iz iste flašice kao i njeno dijete, bilo je: Joj, jesi ti...šta glumiš bogati,...(ne glumim ništa možda mi mali ima kakav virus )
da sam joj još rekla da se informišem sa interneta gdje bi me bilo ...
Suština je: ono što ona radi sa svojim djetetom, meni je van pameti-a, njoj je ovo što ja sa svojim...a, ne sumnjam, ustvari sigurna sam da je i ona ponosna majka... curica joj je ko med medeni, ali ona je zato kriza ...i od mene malo šta više može čuti osim: Zdravooo onako u prolazu(nema sile u odnosima )
_____________________________
...iskrica u oku, toplina u dodiru, sunce u osmijehu..čine da se osjećam sretnom, dušo mamina:)
Odjednom je sve dobilo boje...