A laskanje u životu? Osjećam se k'o kreten kad mi neko laska. Ne znam šta da radim. Ima jedan izraz ovdje kod nas vezan za te situacije, ali nije za foruma
Romali, moja mila (ovo ti znaš da je od milja što ti tepma), ako mislimo na isti izraz vala mu je imu u sridu pogođeno, ipakmoram napisati pa neka me moderatori minusuju, jel se to zove rektalni alpinist, hahahaha
A, acudesa ovo tvoje potpisujem
Mrzim licemjerstvo (jedno priča, drugo misli)...užasavam se takvih ljudi, i klonim ih se...e, sad laskanje je blaža varijanta licemjerstva, dosta blaža...nisam ni jedno ni drugo, znam često dijeliti komplimente onome ko mi je drag, ali to ne može biti laskanje, jer u tom momentu stvarno i mislim tako-znači iskreno je...NIKADA u životu nisam nekome rekla: to ti je super, a da nisam tako i mislila...a, kad mi se nešto ne sviđa ili šutim (komentar zadržim SAMO za sebe, ne olajavam je okolo) ili joj otvoreno kažem, to je moje mišljenje, a ti se naravno ne moraš sa njim slagati....
Jako sam direktna osoba, otvorena i iskrena, što me često znalo koštati kod odnosa, ali znam se ja i sa tim "nositi"...
Znači, najviše od svega što se tiče ovoga mrzim "namazanost u 100 nijansi" ...odnosno, gdje ni ne pomisliš da se radi o laskanju, a upravo o tome bude riječ...ono, kad osoba kaže: ja skrešem u lice svima šta mislim, a nakon toga prepričava neke svoje dijaloge i sto puta kaže: Pomislila sam u sebi ...., a ipak to nije rekla otvoreno u lice...pa, mi stvarno ta trostruka premazanost nije jasna..
I još nešto mrzim dušebrižnike, koje ne znaju šta će od svog života, pa se bave moji,
kako mi se sviđa onaj Akicin potpis,
volim negativne komentare, tjeraju me da budem bolja,
os snioć sve sebe udaram po prstima da ne stavim to kao status na FB, jer ako to uradim, Boga pitaj na šta će sve to izači.