'Kako bolan nema Bosne, a Neretva huči, kako bolan nema Bosne, a Miljacka teče, kako bolan nema Bosne, a Sana ide.
Ti misliš da ona ne ide, ali sagni se hajvanu, pogledaj, ide Sana, ide Sava, ide Drina, ide Vrbas, ide Bosna, ide Ukrina, ide Lašva.
Svi oni i one idu, a ti đe ćeš? Nemaš kud.
Ide bolan Ugar, u njega utice Lonska, tu riba ima.
Tu si treb'o ribe fatat, a ne moju kucu rušit. Ti si treb'o otić na onu Unu, zasjest s komšijama i zapjevati "Ah meraka u večeri rane", a ne se fatat granata i djecu po gradovima ubijati. Sram te bilo!
Da imaš imalo duše košto je nemaš ti bi znao dok god te rijeke teku, Bosne ima...
Joj kad te nako jal' za mali jal' za veliki nožni prst svežem kanafom pa te pustim niz Vrbas... Joj kad nako bosonog krenem kroz šeher, a sve me probada po tabanima...popnem se na šehitluke i kažem: Ama nije bolan samo tvoja i moja je, nije bolan samo vaša i naša je i biće ako Bog da.''
Josip Pejaković
_____________________________
Nositi svoju bol to nam je bogomdato, pokazuje da smo zivi sve dok je osjecamo . Osjetit TUDJU bol znaci da smo ljudi .