IZVORNA PORUKA: mama2009
slican problem i mene uskoro ceka, samo kod mene je jos specificnija situacija, nedavno smo mm i ja zbog gospodje svekrve imali svadju i rijec po rijec izaslo na veliko, s obzirom da je meni ovo prva trudnoca i svasta je bilo (krvarenje, prehlade, upale mokracnih kanala elem bolovanje od 3 mjeseca) svekrva se nije udostojila rucak da mi napravi, a ne sta vise....
i kad je krenula rasprava izmedju mm i mene bilo je s njegove strane kriva je moja mama, a s moje kriva je tvoja mama itd....
dogovorili smo se da nam ne dolaze ni njegovi ni moji znam da to nije rijesenje....moja mama je isla sa svekrom jer je on razuman covjek u odnosu na nju razgovarala i rekla mu ja sam spremna za razgovor da vidimo u cemu je problem, kad se gospodja prija odluci nazovite me i ja cu doci (moja mama zivi u drugom gradu)
medjutim proslo je vec 10 dana nisu je zvali, mene nisu juce nazvali niti sms poslali za rodjendan....toliko o njima
al sta da radim ja kad se porodim ....
malo sam off sorry ljudi, morala sam ovo izbaciti iz sebe
Prvo se prestani unaprijed sikirati šta ćeš kad se porodiš
Ako već ne možete neći kompromis između dvije mame (tvoje i njegove),onda "unajmite " nekog da vam prvih dana pomaže.Ja poznajem puno mladih mama koje su tako učinile u startu.
Roditelje fino ugostite kada dođu,a za ostalo se sami pobrinete.Nije toliki bauk mala beba.Pa šta ako ne znaš ništa u startu.Naučićeš.
Da se ne lažemo,ionako ćeš se kroz par dana morati sama o njoj brinuti .Svi će biti tu jedan kratak period i odoše.
Iskrena da budem,meni su oko prve bebe pomagali,i prilično mi svi išli na nerve,ne znam da li zbog hormona,stresa,nespavanja,njihovog pametovanja...Oko druge bebe,kada je bilo puno više obaveza(jer sam imala već jednu bebu od godinu i po )
nije mi niko pomagao i vjeruj mi ,bilo mi je puno lakše.Nisam bila napeta i nervozna kada sam u njihovoj blizini,niti sam osjećala potrebu da balansiram ko će više ili manje pomoći.Dođu ,odsjede,poigraju se s djecom,pričuvaju ih i ako ja zamolim ,onda mi i pomognu .
Zato ,ne zamaraj se.Bitno je da TM uskoči i prihvati što više obaveza,oni ako hoće.
Hraniti bebu svakako ćeš sama,presvući je takođe možeš sama(valjda neće biti velikih komplikacija na porodu),kupati je može neko ko ima iskustava sa bebama prvih dana,a kasnije ćeš to sa zadovoljstvom raditi ti.Ostale stvari neka te ne brinu.Muž neka kuha(ako ne zna neka počne učiti
),a sad da li će suđe biti oprano ,veš popeglan,prašina obrisana,to neka te ne brine.Imaš važniju brigu.
Sve se može organizovati i puno je slađe u dvoje.
Brigu oko dogovora prepusti njima,ako se ne dogovore kako tebi štima,ti plati nekome da se brine za tebe.
Prije ove odluke bilo bi pametno da sa svojim suprugom porazgovaraš o tome (ali na jedan miran način,bez dizanja tenzija, i potenciranja priče ko je zašto kriv),da mu objasniš koliko bi tebi kao porodilji,ženi koja je upravo postala majka, značilo da tvoja majka bude kraj tebe.
Reci da nemaš ništa protiv njegove majke,kako bi ti bilo drago da je i ona dio svega toga(ne moraš to misliti
),ali jako ,jako puno ti nedostaje tvoja mama.
Ako on i dalje insistira na tome da nikog ne zovete onda ga "uzjaši" obavezama na sve moguće načine.