Ako mi je išta tužno, to je da vidim lepo dete, sa crnim zubićima. I uvek sam strahovala da se to ne desi mom sinu, jer sam znala da prvi odlazak kod zubara nije ni malo lak, da zavisi od milion stvari, od deteta, stomatologa, kvara, a naravno, i od mog odgoja, koje i pored najbolje namere, uvek može ispasti pogrešno. Zubiće peremo od pre nego što je napunio tri godine, u početku smo brljavili pastom, igrali se, a posle sam mu rekla da ako ne pere zube, dok spava, male bubice će mu ući u usta i pojesti zubiće. Naseo je, naravno, a i nisam bila daleko od istine Elem, pere zubiće svakodnevno, već više od dve godine i pored sve nege, jednom u dva meseca popravlja po PET ZUBIĆA!!! Jednostavno, karijes je do te mere moćan protiv prvih zubića! Na sreću, ne žalim ga ni malo, jer kod zubara, doslovno, uživa! To jedna od mojih najvećih radosti u životu. U ogromnoj meri za to dugujem svojoj sestri i njenom momku, koji je stomatolog, doduše, učio se na mom detetu, jer je kada smo počeli da popravljamo zubiće, još uvek bio student. Njegov otac ima ordinaciju i dečiji je stomatolog, a u toj ordinaciji je moj sin bio mnogo puta pre nego što je seo na stolicu prvi put. Kada su mu primetili prvu tačkicu, učinili su savršen potez, seli su ga na stolicu dok ja pojma nisam imala da se to dešava. Štaviše, bili su hiljadu kilometara daleko od mene, jer sam ja bila operisana, pa su mi klinca odveli na par nedelja. I samo su mi poslali sliku sa zubarske stolice Kako sam bila ponosna! Nije plakao, a sestrin momak kaže da zna da ga j malo moralo boleti, iako je kvar bio tek na početku. Ali su mu objasnili da će malo boleti, i što je najvažnije, nije bilo ni mame, ni tate, da se mazi. Imao je tada nepune 4 godine. Od tada redovno ide zubaru, kad god odemo u Srbiju, i kao što sam rekla: uvek ima šta da se popravlja!
Tako da, moj je savet, vodite decu zubaru i kad ga ništa ne boli, ako ništa, a ono da se navikne na ambijent. I naravno, ako imate neku slobodnu sestru, preporučite je nekom dobrom dečijem stomatologu
Pozz!