Pozdrav svima, riječi utjehe nema za sve koje su prošle ovo ali se bar možemo razumjeti, slušala sam o tome ali dok nisam doživjela nisam mogla ni zamisliti koji je to osječaj. Tok moje trudnoče je bio sasvim normalan inače ovo je bila druga trudnoča, redovna kontrola petak i sve ok sve se razvija i vidi , niko sredniji od mene. Međutim dan poslije tj, pred jutro me probudila neka voda koja me totalno zbunila,kao vodenjak kada pukne, to je u stvari i bio vodejnak, odmah na jezero i ništa beba nema otkucaja, porod krenuo a nisam spomenula to je bila 17-sedmica. Poslije najteži osječaj u životu, bol, tuga nevjerica i kod mene i kod muža nevjerovatno još uvijek nismo došli sebi a kad cemo zaista ne znam da li je to uopšte moguče. Nakon toga sam ostala u bolnici i imala "NORMALAN" porod a nakon toga kiretaža što je ostalo, plus očaj i trauma kada vidite šta je bilo i šta se nosilo u 17 sedmica, sa sam kući oporavak poprilično ide dobro ali emocionalna bol ne prestaje, šta dalje kao , razlozi neznam da li ima smisla da se analizira, jedino mi ostaje vjera u Boga i to se sve dešava sa nekim razlogom, a sve što je bilo do mnene ja sam uradila i bar tu mogu biti donekle mirna. Meni je ovo bilo najbolnije iskustvo u životu i zaista svima vama koje ste prošle kroz sve ovo samo želje da se nikada nikome ovo više ne dogodi. Šta dalje neznam znam da je kontrola za 5 dana na klinici zatim moj ginekolog tako da se ne opterečujem vjerovatno če me uputiti šta dalje,, a za drugu trudnoču ja neznam kada prođe određeno vrijeme možda čovjek i može biti spreman ali tenutno nemam snage ni da razmišljam o tome, jedina mi je utjeha moje djete koje me drži da ne padnem u depresiju imuž koji je isto skrhan poslije svga ali opet koji se toliko trudi da pomogne koliko god može. Tako drage moje šta je tu je život ide dalje a ova iskustva ostaju trajno ah valjda je tako moralo biti,,,,,