Baš mi je bilo zanimljivo pročitati vas, nakupilo se svašta preko vikenda .
Ali malo ste me izgleda neke pogrešno shvatile- uredno Emu pošaljem vikendom kod nane da ja obavim sve. Ponekad ne obavim ništa nego se vratim u krevet, hehe. I to sam radila već od pola godine- MM je odvede, ona odspava kod njegovih, pa jede, pa šetaju...
A sad u subotu smo, dakle, imali svadbu. Nana je došla da je čuva (dakle, muža ne zanemarujem- često iziđemo sami a nana nju čuva kod nas)- prvo nije htjela spavati do 10 sati iako je bila pospana. Nana kaže da je hodala s dekicom po stanu i zvala 'mama, mama' (inače nije strašno vezana za mene, jer s mužem redovno ostaje), a onda je tu noć tri puta plakala i jecala u snu . Prvi put je MM ustao i sjedio i držao je u naručju, jer je nije mogao probuditi da je dozove. Drugi put sam je ja nosala po sobi- tek kad se dobro zalijepi za mene, smiri se. Treći put se probudila, pa je bilo lakše. E o tome ja pričam. Nitko nije dužan, a i mislim da nitko nije toliko sposoban, skakati noću oko moga djeteta, pogotovo jer ni ja ne znam što joj je smetalo . Nekako su mi noći uvijek čudne, i mislim da je to posao mame i tate. A danju nek' je nosi tko hoće, pogotovo poslije popodnevnog spavanja, kad je puna energije .
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.