IZVORNA PORUKA: veeseelaa
nisi me shvatila, ne smeta ni meni dijete al bi se pribojavala kakva bi maćeha bila, bojala bi se da li ću biti pravedna ili ću "navijati" za moje dijete danas-sutra kad ga dobijem sa izabranikom
Okolni primjeri nam govore da je uglavnom odnos sa maćehom i očuhom na nezavidnom položaju, tako da....
Mislim da i u ljubav ne treba ući grlom u jagode, al ja sam takva.... pored ljubavi mora se potrefiti mnogo toga da bi ja rekla DA
vesela u pravu si... nije nimalo lahko biti maceha/ocuh... znam po mojoj mami... mnogo je lakse odgajati svoju djecu...
medjutim, ono sto ja znam iz iskustva je da su moji roditelji (mama i ocuh) imali u odgoju razlicit pristup prema svih nas petero... znaci nikada se nisu postavljali kao moje djete, tvoje djete... nego su se postavljali u skladu sa nasim osobnostima i razgovarali s nama na nacin koji najbolje "prolazi" kod nas ponaosob...
naprimjer moj brat je onako dosta peglativan nekad... i smeta mu ako mu ocuh nesto kaze, neku kritiku... cinjenica je da bi to njemu smetalo i kada bi mu otac rodjeni to rekao i on to zna... zato moj ocuh uvijek koristi s njim neki drugi pristup... jer takav je i njegov sin... i njemu smeta kad ga ovaj nesto naruzi i izkritikuje....
najmladji brat najbolje funkcionira s mamom i samnom... nekako najbolje od nas prima sugestije i ne ljuti se... dok recimo kad mu muski nesto kazu njega to pogadja...
i tako je to... svi smo razliciti kao individue... ali svi znamo da nasi roditelji zele nama sve najbolje i sta god nam kazu govore nam za nase dobro... a ne zato sto ja nisam njegova kcerka ili on nije njezin sin...
_____________________________
"Postoji trenutak u zivotu zene u kome je svaka suza zlatna,trenutak kad sunce obasja dusu i nestane mraka.Trenutak kada znamo da mozemo,da smo istovremeno i nezne i jake,kad ugledamo dva oka najmilija,Trenutak kada postanemo majke"
10.11.2009.
30.0