IZVORNA PORUKA: tajra
Kakav strah...
bjezi, boga ti...
Pa sad si kao tenk, ne mozes se ni okrenuti, tesko leci, tesko ustati, bebac lupa cas u ledja, cas u cjenjenu, piskis precesto, uci u kadu nemoguca misija, vidjeti svoje noge, takodjer...
brines se vec za dvoje djece, a vidi se samo jedno...
sexu bez balona izmedju vas dvoje vise i ne pamtis...
Kad odes u bolnicu, neces imati kad da se bojis jer ces misliti sta ti prvo dijete radi, da li mu nedostajes, kako ce reagovati na bebicu...
I u tom neznanju...hop...ti dupla mamica
Upravo ovako, ako sam i imala strah, otkako sam se zaokružila nestao je i samo želim leći na stomak i spavatiiiiii!
A još kad me Divanović posadi na vagu i pita 'koliko' pa moram sići s nje i odmaknuti je da se dooobro nagnem i vidim strahotu od kilaže
. Još puna tri mjeseca imam i već sam neki dan izgovorila da ne bih zamjerila da porani barem malo i poštedi me kojeg dana.
Iskreno, strah postoji, ali od doktora i njihovih kerefeka poput dripa, ležanja na strani kad samo želiš hodati i čučnuti i sl., pa već MM-a pripremam na to da nećemo žuriti, jer ja sada znam do kada mogu ostati doma. A on me mora trpiti
. Doduše obećala sam da nema rađanja u autu ni ispred bolnice, hehe.
I još nešto, prvi put sam se malo bojala za sebe, a sada samo želim zdravu i živu bebu kako god da bude. I učinit ću sve da joj omogućim što brži i što manje stresan dolazak na ovaj svijet
.
ena, fakat čekamo jednu skroz pozitivnu priču s poroda uskoro
.
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.