pa mozda se mala jednostavno boji povisenog tona.nek tvoj muz proba normalnim glasom da joj objasni il zabrani nesto.moj malac je alergican na iole povisen ton tako da ja i kad slucajno povisim ton u prici s muzem,npr glasno smijanje il jednostavno da sam glasna on se rasplace.mislim da su samo osjetljivi na to.

Zato ja draga moja guram dete svome muzu. Ja sam oko nje po ceo dan, a vecernje uspavljivanje obavlja on. Nema drugih aktivnosti kada dodje kuci sa posla nego da kvalitetno provede vreme sa svojim detetom.
Nikada nisam smatrala da je on nedovoljno sposoban za brigu oko nje. Zna on lepo i da je okupa i presvuce, da joj da da rucka, da se seta i zabavlja sa njom. Ali isto tako je autoritet jednako kao i ja.
Nemoj smatrati da su muskarci manje sposobni da priuste svome detetu sve sto mu treba. Inace to rade mnoge zene u stilu:"sta se ti sada petljas, nemas ti pojma". I onda muskarac se jednostavno povuce i oseca suvisan u njenom/njegovom zivotu.
Ispravljaj greske dok je vreme, pusti ga da se bavi sa njom, da joj se priblizi. Videces bice i tebi mnogo lakse kada podelis teret sa nekim, a pogotovo ako je to neko ko vas voli obe najvise na svetu.
Pozdravljam te...

Mislim da i otac i majka treba da sudjeluju u odgoju djeteta,kao i u ostalim obavezama sto se djeteta tice,ne mogu da vjerujem da i danas ima oceva koji se "drze po strani" sto se tice bilo kakvog posla oko djece!A sto se tice visine tona...Naravno da svi mi nekad zagalamimo,ili pogresno reagujemo na neke stvari,ali pred djecom trebamo svesti na minimum bilo kakvu galamu,svadje itd.Pokusati mirnim tonom objasniti im sta je dobro,a sta ne.

Djevojcice su jako osjetljive i njezne.Ja znam po svojoj maloj mazi.Ona kad je bila tako mala plakala je za malu sitnicu,inace je jako osjecajna i kao mala bebica nije mogla slusati da neko place odmah se i ona rasplace.Tate su po svojoj prirodi malo grublji i djeca to razlicito dozivljavaju.Ti kako opisujes,ti si ta koja uspostavlja red i koja je ponekad malo galami i ona se vec navikla na to i ne pada joj tesko kad ti to radis.Ali je dovoljno samo jednom da tata povisi ton one to pamte mjesecima.Neznaju jednostavno da i tata moze ponekad zagalamiti.

Draga sunčice, s obzirom da i ja radim po cijelim dan, kao i moj mužek, ja jedva čekam da dođen kući svojoj kikici. I onda neprimjetno se posvetim 100 % samo njoj, tako da kada pođem da legnem skontam da moj mužek i nije baš nešto aktivan sa njom. Tako da nemam vremena da razmišljam o drugim stvarima osim o njoj, i njenim potrebama (takva sam u svakoj obavezi koja mi se nameće-posvećujem se u cjelosti).
što se tiče povišenog tona, ja sam opet, ta koja ponekad zagalami na nju, pa čak i onda kada vidim da joj tata popušta u nekim stvarima, jer baš izbjegava da je ruži (to je moja zadaća-jer sam više vremena sa njom), tako da ne mogu pripisati to noćno buđenje i plakanje povišenom tonu.
VALJDA ĆE PROĆI SAMO OD SEBE!

U pravu si travničanko.
Mislim da je to ipak stvar ženske osjećajnosti, ili pak jedan dio problema čini ta osjećajnost.

Moja Lorena je vec oguglala kada ja zagalamim na nju ili je pucnem po guzi, ali kada tata to uradi toliko se uvredi da je u stanju satima da place.
U pravu si, verovatno ce to da prodje, to je samo faza u odrastanju..moja Lorena se recimo plasi stranih ljudi i ne daj Boze da joj se neko obrati koga ne zna to je drama odmah..
Ali ipak aktiviraj muza malo, deca brzo rastu i posle ce da ti bude zao sto je propustio najlepse doba njenog odrastanja..
Pozdravljam te...

pozdrav drage moje
kod mene je obrnuti problem
dovoljno je nekad da malo povisim ton almedina udari u plač
a tako uopšte ne reaguje kada je baban zaruži ili kaže nešto ne ne, ona mu se smije
ja je češće ružim i pucnem po guzi ponekad
baban joj obično nešto brani ili se izdere na nju kad ama baš ne ferma ništa i kreće u razbijanje i bacanje stvari obično sa stola


_____________________________

strpljen - spasen

e pa i kod mene je takva situacija.Ja njih ne galamim cesto ali kad mi pukne film onda se bas naljutim i ne uspijem nista ni reci samo ustanem a moja Ajla vec place,trci tati i onda naravno tata je brani i onda ja poludim jos vise.Toliko puta smo se pokusavali dogovoriti da kad jedno galami da drugo ne daje podrsku,ali djaba!!!To je nesto prosto nemoguce kod nas!!!Neznam u cemu je stvar ali kod nas je uvijek tako,pravo se razilazimo u tome.Svijesni smo da to nije dobro u odgoju djece ali sta bi kad smo obadvoje slabi na ta nasa preslatka mala stvorenja!!!

hehhehe
taman tako, slabi smo
ja prosto hoću da poludim kad muž zagalami na , čini mi se srce mi se steže, a i ne pomislim kako je recimo njemu slušati kad ja galamim na nju, često me upravo on "uzemlji" kada me  razljuti i on me smiri,
također smo dogovarali da se šuti kad drugo ruži, ali je moj muž prvi odstupio, htjela sam bebu da spriječim da radi nestašluke tako što ću je malo uštipnuti za dlan, ali je od toga napravio bauk hahhaha i sad ona zna da nema sankcija pa fino radi šta joj je volja

_____________________________

strpljen - spasen

Moja  je tri i po godine sada,i to je haos u njenoj glavi.Smijesno je reci da je umazena ona je i vise od toga i pravi advokat.Tacno zna kako iskoristiti slabost svojih roditelja,i radi to svakodnevno.Mi redovno vodimo debate kako jos nije kasno da joj se uvedu neke mjere kako bi se njeno ponasanje popravilo.Taman kad mi pocnemo kao malo napredovati u tom pogledu,ona napravi neku scenu kod dide i majke kojima je ona zakon,i onda moj svekar "demagog"kaze:"ne dirajte je ona je samo zivo i inteligentno dijete,takav je i moj sin bio".Na sta ja naravno poludim ali na sta poludi i njegov sin i onako kulturno se spremimo i odemo kuci,jer ne vrijedi raspravljati pokusali smo i to!!!!

hm
nešto pi pade na pamet
mislim da se sve trebamo zapitati nekada da li želimo "urediti" dijete da bude po uzusu okoline,
ne bih željela da pogriješim, jer često kad vidim tuđe dijete kažem e moja neće se tako ponašati pa taman da sam je tri puta rodila i onda ona pokusa poparu a nije ni napravila do kraja, ali sam ja ustvari bila ljuta još od scene koju sam vidjela da neko drugo dijete radi
e ovo je čini mi se za psihologa dušu dalo
nisam za razmaziti dijete do besvijesti, posebno da ono meni diriguje, ali sam za to da ih volimooo ma šta bilo i nikome nije lako naći zlatnu sredinu i učiniti "pravu stvar"
ili se ja tješim time ili još nisam naišla na nekoga ko radi sve tako da je ok i sebi i djetetu i bližnjima 

_____________________________

strpljen - spasen

E bas si to dobro rekla!!!! Svako sam sebi servira onako kako zapravo hoce.Neka su zivi i zdravi bit ce sve ok.samo treba imati strpljenja i kisu zivaca!!!!

pošto je ovo staro pitanje za forum i da ne otvaram sad novu temu, a trebate mi upravo vi prisutne
pa da vam se požalim
moja bebača je bila super kada sam je isprva ostavljala i odlazila na posao, svekrva je čuva, a ponekad i moja mama
i ranije sam je ostavljala na sat-dva, ali sada je to od nekih 10 pa do pet-šest
elem evo baš jutros, a to se počelo dešavati unazad sedam dana ona zasuzi i rasknjezi se čim je ispustim iz naručja i krenem preko praga, a onda čujem kako baš zaplače
vjerovatno je individualno i znam da će se ona navići, ali koliko traje ta adaptacija ili da se ne nadam da će se ikada navići na moje duže odsustvo iz kuće

_____________________________

strpljen - spasen

Ja kad sam svoju Ajlu ostavljala u vrticu bilo je bolje nego sto sam i ocekivala.Ostala je bez i jedne suze.Nakon15-tak dana poceli su problemi.Ja na poslu oni mene zovu dodji po djete ona urla hoce mami.Kad sam je pitala zasto je plakala kaze mi da bi ona voljela da sam i ja tamo sa njom.Onda smo dugo razgovrale,ubjedjívale se i slijedece sedmice kad sam je dovela u vrtic toliko me je ljubila i grlila kad sam je ostavljala da smo se obadvije na kraju rasplakale,ja sam otisla na posao nikakva,a ona ostala na prozoru deruci se zamnom.To je trajalo 10-tak dana svaki dan.Ja kad bi poslije nazovi da vidim kakvo je stanje,oni kazu ona usuti dok ti sjedes u auto.To oni objasnjavaju samo kao protest,na taj nacin ona pokusava da dobije ono sto zeli,naucila je da placom sve dobija.Kad je skontala da mama nece popustiti tad se i smirila.Sad je sve ok,vise voli biti u vrticu nego kod kuce.

Pozdravljam te makana.
Prije nego sto smo krenuli na godisnji odmor muz i ja smo pobudalili od male - svako jutro je haos bio. Plakanje, onda nece da se odvoji od nas ili mi ko gerilci se krijemo po stepenistu i bjezimo da nam ne vidi auto i slicno. Uff kad se sjetim. A kad dodam da od kako sam pocela raditi imam grznju savjest sto je ostavljam pa jos takvi izlazci iz kuce - ja sam ludila. Jos nam je posao takav da ne moramo ujutro raniti, znaci ona se probudi sa nama, igramo se, nahranim je, presvucem je i rastezem izlazak koliko mogu ali sve dzaba..
Medjutim, sreca je da je taman tada bio nama godisnji i onda je ona provela sa nama dosta vremena i za divno cudo prethodnih 2 mjeseca nemamo nekih velikih problema da je ostavimo. Nekad malo kenjka, narocito ovako nakon vikenda ali uspijemo bez suza da pobjegnemo.
Mozda je to i sto je ona sad veca - ima dvije godine i tri mjeseca pa joj mozemo objasniti da idemo na posao i to ona skonta - ok nece ih biti ali ce mi kad budu dolazili nesto fino kupiti :). Znam da nije dobro podmicivati dijete ali sta cu - ja to radim - kriva sam :).
Na kraju, samo da ti kazem da sam prosla isto sto i ti i moram priznati da nemam neki savjet poseban savjet za tebe - strpi se dok malo poraste bice lakse a ni podmicivanje ne zvuci lose zar ne ;).
Uostalom ne ostavljas je kod nekih stranaca ili nekih teta koje nisi nikad prije vidjela, to su sve njoj bliski ljudi koji joj sigurno super ugadjaju tako da ona vjerovatno malo kenjka i poslije pet minuta potpuno skrene misli..

da, tačno
i moji problemi su počeli kasnije, nekih 15-tak dana od početka mojih odlazaka na posao, doduše moja ne vrišti, a toga sam se bojala jer mi se znala zacenuti, ali bih voljela kada bi postojao neki postupak da ja nju fino pripremim na svoj odlazak jer je suviše mala da joj bilo šta objašnjavam, inače sutra joj je rođendan, prvi, duša moja mila,
da ne spominjem kako osjećam krivicu što je moram ostavljati, ali ne bih voljela da se ona bukvalno cijepa od plača kad odlazim 

_____________________________

strpljen - spasen

Da,doduse ona je jos mala da bi shvatila sta joj govoris,Ajla je imala 2 god.kad je krenula u vrtic.Nemoj se sekirati oko toga,pa ti moras raditi.misli pozitivno,ides na posao za dobrobit vase male porodice.Ima uvijek gore od goreg.Moj Adi u februaru ce napuniti godinu i ja vec 1 marta moram na posao.Moram ga ostavljati u vrticu njima na milost i nemilost,ali sta cu.

uh
hvala ti
još se nisam počela kriti pri odlascima, ali ako zatreba i to ću da uradim hehehhe
još ne zna za mito i korupciju (kinder ili sokić) ali nemam ništa protiv toga
hvala ti na finim riječima i još jedan pozdrav svima

_____________________________

strpljen - spasen

Ja sam svoju počela ostavljati kod mame sa 8 mjeseci. i od toga prvog dana, pa do danas (već su joj dvije godine) nas dvije imamo mali ritual. Kada je počnem oblačiti upalim joj crtani i uz razgovor sa crtićem i sa njom objasnim joj kako mama i tata moraju na posao da zarade "tutke" misleći na šuške-lovu, kako bi mogli da kupimo lalu, ili kinder jaje, i da se vozamo.
Tako da naš put do mame, bude u razgovoru o dešavanjima koji su aktuelni nakon maminog povratka sa posla.
I upali svaki put.
A znajte da dijete ne bitno koliko malo bilo, ipak razumije šta mu se priča, te samo razgovarajte sa njima.

ok

< Poruku je uredio maja78 RR -- 28.4.2010 21:01:32 >

_____________________________

strpljen - spasen