Ja bih volila da mm bude tu, ali poznavajući njega više bih se ja morala brinuti za njega, a vjerovatno i dr. . ovako ću samo da pazim sebe.
p.s. a i ja bih bila knjezavija jer je on tu, vjerovatno bi ja plakala zbog njega, a on zbog mene......

_____________________________

16.05.2010 Napokon je stigla naša najveća sreća- mamino sunce :)
19.08.2011 stigla je i mamina princeza :)

slažem se s tobom iz jednostavnog razloga jer MM ne podnosi pogled na krv... a vađenje krvi je ultimativni izazov... čovjek od 2 metra i 90 nešto kila ruši se u nesvijest čim vidi iglu, a ne daj bože da mu se ta približi veni...

kako kod nas stvari stoje, u slučaju poroda ja bih se izgleda sama porodila na parkingu bolnice, a on bi završio na intenzivnoj od šoka... pa bih ja s bebom na kraju njemu išla u posjete

pa, drage moje, nije porod bas samo krv. ne znam da sam krv vidjela ikako, osim kad je sve proslo. a ni muževi ne stoje na mjestu gdje su babice ili ljekari, tako da vam mogu reći da su oni lijepo predstavili taj svoj strah. evo, već sam i sama u to  povjerovala. pored toga, kad se porađaš, nije ti ni do čega, a kamoli do toga da se brineš kako ti je muž. njegovo je da se brine jesu li ti usta suha, je li te treba pridržati, možeš li do wc-a, da tu pričuva glavu na porodu...
zato, svaki par treba da odluči šta im taj porod kao sam čin znači i ako im nije bitno da ga zajedno prožive, onda je sve ok. sve u svemu, šta god da se odluči, treba da bude zajednička odluka, a ne da neko nekoga tjera na nešto. samo, ta priča o tome kako je njima muka od igala i krvi, ma dajte... ko od nas voli sve to?!

moj je mm bio toliko gadljiv prije jel iko povratio i on je isto, igla i krv nedaj Boze pade u nesvijest. Al ja kad sam prvi put ostala trudna povracam ja a on mi drzi glavu, izgubili smo bili bebu i imala sam kiretazu dosli kuci on mi je mjenjao ulozke pazio kad zaspem da ne prokrvarim il da nedobijem temperaturu kaze od tolike ljubavi da je sva gadost prosla pa cak i strah od inekcije i krvi zato sam da moj mm buce cjelo vrijeme uz mene na porodu i on kaze da jedva ceka kad pocnem da ga psujem i grdim na porodu

_____________________________

Malena dusa 01.10.2009 melek i andjeo
Arian 23.08.2010g u 23:11h mamino i tatino veliko srce
Armin 22.07.2012 u 15:47 Nase maleno zlato

Slazem se sa damama po pitanju padanja u nesvijest i krvi.  Ja sam katastrofa, dok nisam postala trudna, svako vadjenje krvi je prouzrokovalo i padanje u nesvijest.  Cak sam i prvi put u trudnoci pala u nesvijest.  Sad mi je malo lakse, ko navikla sam se, ali nikad ne gledam, okrenem glavu.  A za bolnicu da vam ne govorim, kad god odem u bolnicu padnem u nesvijest od onih "mirisa."  Moja familija se i ne ljuti sto im ne dodjem u bolnicu u posjetu, jer znaju da sam preosjetljiva na te stvari.  Dakle, kad ja vakva peka mogu i spremna sam da se poradjam i prolazim kroz tu bol i sve ostalo, smijesno bi bilo da moj muskarac ne moze barem da bude tu uz mene da mi makar malo pomogne.  Moj muz ce naravno biti tu ako sve bude kako mi planiramo i ako bog da i znam da ce mi biti od velike pomoci 

_____________________________

Mama rodila svoju sjajnu zvijezdu 22.05.2010., a najmirisljaviji cvjetic 26.07.2012.

Ja iskreno mislim da dosta muskaraca to koristi kao izgovor...bojim se krvi, bojim se ovog ili onog...a ne boje se kad treba praviti djecu...

Moj muz je bio prisutan rodjenu nase male maze.
U pocetku ja sam mu govorila da bi bilo jako lijepo od njega da bude tu i pruzi mi podrsku, jer i ja se bojim a i njegovo je djete ko i moje i dozivjeti to i biti prisutan tome je nesto najljepse u zivotu...minus jaucima i placu, i bolu, rezanju , i natezanju.... A one je se sve nesto dvoumio...pa nisam ja za toga, strah me ovog i onog... i tako to

Na kraju mu je ipak bilo drago sto je bio prisutan...

_____________________________

"Kad trazis mahane upotrebi ogledalo, a ne dvogled" ♥

“Gdje je stida, tu je i poštenja.” ♥

Ocevi bi trebali da prisustvuju porodu, svakako. Ili bar neka druga bliska osoba, koju majka izabere. Ali na nesto drugaciji nacin. Govorim iz iskustva. Porodila sam se u inostranstvu. Tamo mama moze povesti cak i dvije osobe, muza i svoju majku, npr. I prisustvo porodu nije samo prisustvo u radjaonici u posljednjih sat dva. Ne, niposto. Mami je neko potreban zapravo u vrijeme trudova. Moj muz je bio sa mnom od prvog do posljednjeg trenutka u bolnici. Dok sam imala trudove, hodao je sa mnom, masirao me, dodavao mi vodu, isao sa mnom u klozet, zvao babicu, pitao,... Zajedno smo prosli pripremni kurs, pa me podsjecao kako se mogu kretati da beba bolje i brze zauzme pravilan polozaj. Pomagao mi da pravilno disem, a na kraju je drzao me za ruku, i govorio kad da guram i sta da radim. Bolje sam njega cula nego babicu ili doktoricu. Naravno, on je samo ponovljao sta su one govorile. Kad se bebica rodila, on je slikao. Bebu su odmah stavili na moja prsa. Onako golu. Ja sam podigla majicu da beba bude direktno na mojoj kozi. Onda bebu samo obrisu, ne kupaju je, jer tako je bolje, obuku je i stave je meni ponovo na prsa. Moj muz i ja smo zajedno radjali 30 sati. Primljena sam u 2 sata iza ponoci u bolnicu, odmah nas smjestili u radjaonicu, a porodila sam se sljedeci dan u ponoc. Moj muz se nije odvajao od mene. Pitao me je kad moze u klozet, pa je trcao do klozeta da bi se vratio na vrijeme prije sljedece kontrakcije. I nema govora da se beba odvaja od majke. Kako majka ne moze odmah sa bebom na pregled i ostalo, ocevi su tu, ili neka druga bliska osoba, da ide sa bebom. Beba nije ni sekundu izvan ociju roditelja ili te druge osobe koju majka povede, jer u nju ima povjerenje. Tako sam ja bila mirna da ce neko uvijek paziti sta rade sa bebom, a osoblje bolnice je sigurno da ih niko nece optuziti da su uardili nesto pogresno, jer za sve sto rade pitaju ili objasne zasto je neophodno.
Zasto je kod nas drugacije? Zato sto to mi dozvoljavamo. Mi smo krivi... Treba javno govoriti sta ne valja i kako je bolje, pa ce kad tada biti bolje... Za sve promjene treba dosta napora i rada...

< Poruku je uredio Idina mama -- 9.4.2010 14:44:55 >

idina mama.
a gdje si ti rodila u kojoj bolnici?

Kao sto rekoh, u inostranstvu, u Njemackoj. I tamo se razlikuje od bolnice do bolnice, ali da neko bude s majkom pri porodu, pa to je gotovo, pa obavezno. Veliki dio tereta je onda sa babica presao na tu osobu koja pomaze. Pametni ljudi. Znaju da kad je otac ili neko drugi pored majke, ta ce osoba brinuti o majci, pa kasnije o bebi i osoblju je posao uveliko olaksan.

E to je bas super, Idina mama

Moj muz prvi put nije prisustvovao porodu zato jer je bio CR, a drugi put je jadan htio i "letio" u bolnicu kad sam radjala, ali ga je Imancica preduhitrila , pa nije stigao
Inace I je rodjena prije vremena, trebala je na Cr i ni pod razno prirodno, a ja imala iznenadni porod i to lahak da ne moze laksi tako da sam ja bila otvorena max dok sam skontala da radjam....ma shega ziva

ja sumnjam da bi moj porod bio i problizno lijep i lagan da nisam imala muza pored sebe. iskreno, jako me nerviraju price tipa "strah ga" gadi mu se" boji se krvi" i sl... mislila sam da je to davno prevazidjeno i kad ih iznova slusam stvarno nemam komentara...
sto se tice prakse da muz "uleti" u sobu u vrijeme izgona, po meni to je najveca glupost i ismijavanje majke. jedini komentar koji sam cula nakon takvih iskustava je : " ma nije to tako tesko" "cas posla" i sl...vjerujem da i to nekome mnogo znaci i zaista postujem to, ali ako bih ja imala opciju da nikako ne bude tu i da bude na izgonu, kad mi ustvari ne treba, onda bih izabrala da ne bude tu nikako. ovo je kritika sistemu a nikako roditeljima koji uzmu najbolje sto im se nudi.
moj je sa mnom bio od ulaska u auto na polasku u bolnicu do kada me je odpratio u box nakon poroda.
uvijek se pitam kako bih se porodila da mi muz nije bio tu da mi dodaje vodu, voce, hurme, u toku kontrakcija, da mi masira ledja, da mi pomogne da ustanem i legnem, da mi pomogne do wc-a, da sprijeci babicu da mi reze medjicu bespotrebno, da navuce roletne u radjaoni (koje su oni odbili navuci) da ode i probudi babicu kad je ugledao glavicu bebe, jer je ona spavala.........a o odnosu osoblja prema rodilji kad je muz prisutan, ne moram ni govoriti...mogla bih ovako zadugo...
sve u svemu, porod je nesto sto cemo oboje dugo pamtiti, jer smo,doslovno, prosli zajedno kroz to. zao mi je sto se to kod nas desava veoma rijetko jer za majku znaci jaaaaako puno.
slazem se sa idinom mamom, da mi moramo raditi na tome, ako hocemo da nam bude bolje, kao i za sve u zivotu. kod nas to ide malo teze nego drugdje u svijetu, nazalost, ali nije neizvodivo.

Potpisujem RUBIN..
Moj momak je govorio da ne bi zelio prisustvovati jer bio je na porodu¨svog prvog sina iz prijasnjeg braka i to je bio jako tezak porod on se istraumirao, ali ipak je bio samnom od trenutka prve kontrakcije pa je i sivenje nadgledao....Meni je bio vellika podrska citavo vrijeme , dodavao mi vodu, sok bilo sta sto mi je bilo potrebnom masirao me, tjesio, tjesila sam i ja njega hihih, ma samo sto me drzao za ruku mi je ulivalo snagu da istrajem svih 27 sati....To je nesto sto se desi samo jednom u zivotu, trenutak kad se beba radja ne ponavlja se i zaista je vrijedno prozivjeti ga zajedno....
Ja se sjecam kad sam ga pogledala on place ko godina, grli me i govori djecak je, tad sam znala da je istinski sretan , tj bili smo oboje....

Po mom misljenju svaki otac puno gubi odsustvom

Bas mi je drago kada cujem da muzevi prisustvuju porodjaju, veoma bitno radi sebe da vide tok dolazenja tih predivnih stvorenja na ovaj svijet a i radi podrske svojim suprugama. MMnije prisustvovao porodjaju i jako mi je zao, nisam ga htjela ni forsirati jer inace je jako osjetljiv i strah ga krvi od kako mu je najbolji drug umro na rukama i otuda taj srah. Iskreno s nadam da ce na dr biti, akobogda i bas mo pricali o tome vidim da bi imao zelju ali se pomalo plasi, tako da ga malo zezam da ga opustim da se on nema cega plasiti jer se ja poradjam

_____________________________

Nema vece institucije od roditelja!

MM je bio prisutan cijelo vrijeme na porodu i moram priznati da mi je to bila velika podrška.

Ne znam da li imam krivu informaciju,ali mislim da u Sarajevu na Kosevu nedaju da iko prisustvuje porodu. A u Vojnoj bolnici da muzevimogu prisustvovati pordu...

definitivni kriva I netacna informacija!!!

mm je bio citavo vrijeme sa mnom na porodu....cak smo bili sami u sali dok prabi porod nije krenuo...na Kosevu imas dvije prostorije za poradjanje, jedna je sa 3 kreveta a druga sa 1 krevetom bas zbog toga ako neko zeli da muz prisustvuje porodu....

moram jos jednom reci da je to do sada nas najjaci, najiskreniji i najemotivniji trenutak odkako se poznajemo....


_____________________________

You may only be a person in this world, but for someone, you are the world ¦ ¦ ¦

09.11.2009 :) Noa



07.01. prohodali :)

mene nije strah da je njega strah krvi je gadljiv užasno al kao što je netko rekao on stoji uz moju lavu i ne vidi šta se događa dole..on je jako jako osjetljiv i ne bi mogao podnijeti to da gleda kako se ja patim...i onako će crknut od brige..neko će reć pa i ti se patiš šta je njegovo spram tvojim ,dosta je što ja moram prolazit da bar njega poštedim.

< Poruku je uredio Paoly -- 16.5.2010 13:09:42 >

paoli ja ništa ne skonta,on će ti bit kraj glave,a li je užasno gadljiv i plašljiv...
pa oće li bit na porodiu ili neće?
i gdje ćeš roditi?

Pa vidis zeno da nece, da ga hoce postedit...
Moj je jednom bio posteden, jer je bio carski i jer se nije moglo prisustvovati... Al drugi put ce bit sa mnom htio ili ne, sta cu ja njega stedit, ako smo znali zajedno napravit, onda ajmo zajedno i bit tu kad ide i onaj tezi dio posla... A mislim da su i lijecnici malo "blazi" kad je muz tu, a i ja bih bila puno sigurnija i opustenija... Ipak je drugo kad si tu s nepoznatim ljudima i kad ima netko tvoj... Nema ga se sta stedit, ionako mi je malo bezze ono ti u bolnici mucis se sa dojenjem, ovim onim, a on festa s drugarima

ma šta će feštat umrit će mi od brige  više se radi toga brinem nego svog poroda  iako porodit ću se u mostaru a to su kao tek uveli il uvode ko zna na što će to sličit..a gadljiv je rekla sam, al smatram da je samo to da ne bi bio problem jer ne vidi on ono što doktor vidi nego stoji uz moje uzglavlje ..

ima muškaraca koji to podnijeti ne mogu...moj je prisustvovao mom 1 porodu bio je prirodni i sam je izrazi želju i o istom se dogovorio na samom porodu u bolnici...mada znam o tome treba se dogovoriti prije.

moja kolegica dogovorila prije sve ona i njen muž se spremili i na kraju balade kad je njoj najveća podrška u sali trebala on se onesvijestio...nije bilo pitanje gadljivosti već psihičkog pritiska koji muškarci u tom momentu nemaju urođen...

i dan danas priča da je toliko bila zbrinuta za njim ap i za bebom jer kad je ovaj pao i babice i doktor njemu poletili a ona rađa na stolu...ma hajra joj od života nije bilo.


_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

Ovdje je zabranjen ulazak muskarcima na odjel ginekologije..Mada se muz uredno provlaci svaki put na pregledu, ali porod je nesto drugo..Ponekad pozelim da je sa mnom, ponekad ne..Imam feel da ce mi otpornost na bol biti jaca u prisustvu stranih osoba..

_____________________________

Čovjeka kojeg se naopako vodi, postaje duševno i duhovno sve bolesniji… Odstupi li previše od svojih osnovnih pretpostavki, od uslova za vlastiti razvoj, od plana po kojem je skiciran, naći ce se u nevolji i doživjeće slom.
Aisha..30.7.2010.

e kad bi se moj tako onesvjestio,ja bi ga još nogom po glavi da se i ne osvijesti

ja sam pitala svog muža dali bi prisustvovao rođenju djeteta, njegov konačan odgovor je bio NE , ionako ne bi imala koristi od njega, samo bi smeta .

kaže moja koleginica NEDAJ MU DA IDE S TOBOM , PREPAST ĆE  SE PA ĆEŠ MU SE OGADIT. luda je, ma ne svtvarno, nemogu još i onjemu mislit na porodu ja ću to sama pa kako Bog da.

_____________________________

I Bog da ptici da nebom leti...
i skoljki da biser stvori...
a majci podari djecu da radja...
njen let beskrajima,
njene bisere oko srca..!
02.07.2010.