Porađam se ja, i naravno moj muž je u sali. Nije mi ništa na pameti, bolovi me lome, molim Boga da se sve prije završi i da Lajla bude dobro, kad one sestre se nešto uzvrtiše. Šta je sad, mom Harisu, loše, zlo mu, hoće da padne u bandak. Kažem ja izvedite ga da me ne bruka, a on velik, ma nije mi ništa, nije mi ništa, nego nisam jeo dva dana pa mi malo loše.HAHAHAH, jašta, nego prpa ga uhvatila. Hajd sve se to hairli završilo, došli mi kući i moj mužić pun utisaka iz rađaone. Priča on priča, samo preskače dio kada ga je glad sustigla, i veli, ma sve je prošlo dobro samo mi nekako teško palo što joj se dr. navalio na stoma, i što je 30 studenata gledalo porod. E, moj Harise, velim ja njemu da mi je malo tvoj mozak da se odmori, pa da mi tako neke gluposti budu veoma bitne.
Ima još izvala, ali ne mogu se tačno sjetiti, mada smo i mi imali epizodu sa pelenom, koju je supio naopako staviti, odnosno one gtrekice umjesto naprije bile su na leđima.