Beba 84. zao mi je, ali ako si malo vremena u ovome, naucit ces se nositi sa svim stanjima i simptomima koji ih prate, pa ce biti lakse. Kako su nase clanice koje su zapocele terapiju? Nadam se da ste dobro. Ja sam mislila posjetiti psihologa, pa da i ja isprobam psihoterapiju, ali uistinu ne znam koliko su strucni psiholozi u Mostaru??! vidjet cemo...ako su ko psihijatri, bolje mi je i ne ici...
Gdje su nam Blur i RAbi? Koka nam se vratila! draga nasa koka.... Pozdrav srecici, Jani i Dani...Nema ni Brynetice ni Black...Dano kako kriza, jeli prosla?

Bojim se jos uvijek jer mi je stalno neka pjesma u glavi, odjednom se nametne, pa po hiljadu puta je ponavljam u glavi, ne znam uopce odakle mi toliko pjesama, cak ih i ne znam, postanem svjesna toga i znoj, nervoza i tjeskoba me obuhvati neka...sve mislim da cu izluditi Inace, puno sam bolje od samog pocetka, ali bojim se da ce me ovo slomiti i vratiti na pocetak i baciti u ocaj. Pokusam sebi reci: Nemam potrebu da pjevam, necu pjevati ili ponavljati u sebi nesto, pa ko uspije i ondaa cim na to zaboravim, ponovo!!! ne znam sta je ovo. A da ne pricam o mojim uvertirama u san, kao da mogu cuti neciji razgovor u pozadini, psovku koja me trzne i prepadne, misli se poigravaju sa mnom i mojim mirom...stalno o necemu razmisljam i pricam sama sa sobom, samo sto ne jos i naglas...Ali ovo ponavljanje me ubi....sve kontam da ludim mozda...

Pozdrav svim mojim curama, znanim i neznanim :)


_____________________________

Lajla

Aminna, jeste prvo dete mi je... Samo da sve bude u redu... Imam osecaj kao da ga se plasim, kao da ja to ne mogu, ne znam kako da se izborim... A mnogo volim decu i sva me deca iz okruzenja obozavaju... Imala sam ovih problema pre jedno pet godina ali isla sam kod psihijatra i nekako sam se sredila, i otkad sam ostala trudna sve mi se vratilo...Uopste nisam mirna non stop sam u panici o snovima da vam ne pricam uopste a i ne spavam uopšte kako treba, moram nekako da se saberem i trgnem iz ove agonije.... Hvala vam svima na podrsci i sada kad sam se ukljucila na forum nisam mogla da verujem koliko ste mi pruzile podrsku... Zaista vam hvala i nadam se da cemo iz ove bitke svi izaci kao pobednici...

A da, i mrzim sto sam ovoliko negativna i sto uopšte dopustam sebi da razmisljam da li  je ovo sve bilo pametno ali nisam smela zbog strahova dopustiti da se odreknem svoje porodice i majcinstva... Osecam se sebicno i odvratno, ma samo neka prodje vise i neka nas pusti da zivimo normalno...

Dobro si uradila beba84! I ne trebas se odricati nicega, ni ti, ni niko od nas. S bebicom ce ti biti bolje, vidjet ces, i tebi i Aminni. Da Bog do i ja hocu se vise i srediti i udati i imati bebicu. I mene je strah ko guje, pitam se hocu li svom muzu pruziti sve sto zasluzuje i svom djetetu...potrudit cu se, to znam sigurno. To sto nemamo uslova, to je vec druga stvar.

Srecice gdje si mi da me utjesis....:)Ja imam osjecaj da cu izluditi sa svojim mislima i ponavljanjem, pa nikako ove misli iskontrolisati. Valjda ce biti bolje...danas samo lezim i placem ko luda...nekad mi dodje da crknem. Ali ne dam se i necu. Od sutra mijenjam u zivotu neke stvari: moj odnos prema drugima, hocu da budem sto iskrenija, da kategoricno stojim iza svoje rijeci, necu vise nikome govoriti o ovome mom stanju, vise cu slusati nego govoriti i pocet cu pratiti simptome i pokusat ih razoruzat pozitivnoscu. hahahahaha koliko sam ovo puta rekla

_____________________________

Lajla

Tako je Lajlac bori se, nedaj se... I mene uhvati nekad pa po dva dana plačem i ne znam sta cu sama sa sobom ali se opet ne dam... Dobro je sto si donela neke odluke u zivotu i samo ih se drzi, malo po malo bice ti bolje.... Mi bar znamo kako je tesko ovo stanje i kako je tesko sa njim ziveti svaki novi dan, i ne moras ni da pricas svakom o svom stanju jer mnogi ne razumeju pa se sve svodi na to da si razmazena... Sto je meni najgore kad mi to kazu... Osecam se krivom sto mi je lose... SAMO NAPRED!!!

lajlac dusoooooo moja ,ljubim ja tebe nemoj mi se ti brigati duso sto tebe na veselje tera ova nasa bolestina ,pa pevaj bre duso sto se bojis ja pevam kad mi je najteze vicem po kucu ko kokoske u GRAND ,bolje da ti pesma u glavu nego da ponavljas onu groznu rec sto je kod mene prisutna mesecima ..joj u.... se ,pa analiziram dal bi se il ne bi se pa morbidi po telu pa nikakva sam nakon toga...eh da je meni da mi se pesma u glavu vrti ma pevala bi je non stop ....pozdravljam nove clanice ..sve vas ljubim inace ja ista ni dobra ni preterano losa skitam se ..sad sam stigla bila na produzeni vikend malo sam napravila promenu u svakodnevicu pa daj boze da mi dobro dodje...ve sakam siteeeeeeeeeeeeeee

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

P.S ima li ovde makedonke?

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

Jana mk, ja sam poreklom makedonka, baka i deka su mi makedonci i mogu ti reci da obozavam Makedoniju, cak sam kao mala govorila da sam makedonka a ne srpkinja .

ima Makedonke eo i ja sam tu pozdrav do svi ostali

bebo pa i ti si makedonsko devojce

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

Ma lajlac prošla kriza,ama ništa novo kad sam bila pod stresom morala me malo puknut,evo kod mene je svako jutro nervoza za poludit znam ja da je to od sekiracije,djeca,kuća,posao bašča sto čuda.Ma i ja moram poduzet nešto po pitanju svega toga. Već sam rekla da ću postrojit sve moje ukućane i svima reć šta im ide inače odoh od kuće .Evo odoh sad pješice na posao da se ispušem to mi je užitak bar nešto

E i još nešto brojim stepenice123 pa se puknem i prestanem,pa onda tablete 123 ma luda majkemi

legnem, ponavljam refren pjesme cim stanem opet, i sve tako, ne stanem ni minute...mene to brine...svi se mi borimo s prisilnim mislima raznoraznog tipa, ali ovo, ovo se samo nametne, ko da je neko drugi u meni i konstantno je tu, ponavlja se, sta god radila! Jezivo! to je samo dio refrena koji se iznova i iznova javlja, bilo jedne bilo druge pjesme. Meni se ovo ranije nikad nije desilo. Ja ozbiljno mislim da ce me ovo izluditi...jer se toliko uznemirim i prepadnem, da je to nevidjeno. NIje mi jasno sta se desava, ja to ne zelim, pokusajem reci stop, misliti o necemu drugom, autosugestijom suzbiti, ali ovo je jace od mene same. Uistinu mi nije jasno. Strah me je.

_____________________________

Lajla

Zenskice, radila sam zadnju sedmicu po cijeli dan evo i ovu cu pa se nisam ni sastajala sa kompjuterom. Molim vas kazite mi dali vam igraju misici, meni na butinama i listovima toliko mrdaju da vidim golim okom kako se pomjeraju. Nisam jos uzela lijek, glupaca. Ali moram da se pohvalim da sam zadnju sedmicu i vikend bila mnogo bolje. Recite mi koliko vas ima facebook, imam jenu odlicnu grupu za anksioznost, simpaticnu i veselu pa da vas pronadjem i pozovem. Ljubi vas sve Tanja

Tanja74 i meni skace misic. U.mene Na bedri kod koljena. Vec pet sest dana isti.misic.
Al ja nebrinem nemoj ni ti. Nek skace. Skace svakome.

Tanja imam i ja to titranje mišića, po cijelom tijelu, čas na nozi, pa na trbuhu, pa po leđima pa oko srca, zna trajat neko vrijeme, pa se opet vrati i tako, čula sam da je zbog manjka magnezija i da je od stresa to.
Ah, koje sve simptome mi anksiozni nećemo osjetit
Kako ste mi drage moje? Meni je u zadnje vrijeme bilo puno bolje, da bih već par dana bila nekakva napeta, nervozna, crne misli me opsjedaju, lupa srce, probada me i tako, stara boljka. Ali ne dam se radim, izlazim, šećem, borim se. Ljubim vas sve

sve iste simptome imam kao i vi, ponavljanje pesama ili refrena, trzanje misica, podrhtavanje nekog dela tela... I nekako naviknes pustis i ono prodje ustvari ne prodje nego mi zaboravimo na to, ali ne znam kako se izboriti sa opsesivnim mislima da li neko zna neki nacin za uspesno savladavanje toga... pozdrav za sve

Meni je taman sve jedno vrijeme bilo mirno da bi mi unazad tjedan-dva opet počelo ovako, isključivo kad me hvata prvi san neki čudan osjećaj. Trznem se i počnem hvatati zrak, jako ružan osjećaj. I to tako traje dok me ne iscrpi, na kraju zaspim jer se ne mogu više borit, a niti ne znam s čime se borim
Izgleda kao strah od spavanja, događa se od trenutka prelaska iz svjesnog u nesvjesno stanje, ne znam kako opisat. Ima li netko slična iskustva?

meni se desava to titranje misicai vidljivo je ovako kad gledam u nogu tacno poskakuje pa popijem magnezij sumeci i prestane.i meni je losije ovih dana kao cim se blizi ljeto ja sam lose bas strahujem od njega

Drage moje evo da vam se i ja javim ! :) nisam bila u mogućnosti, nije mi radio net. A i napokon sam napravila taj korak i otisla do psihologa i rekla mi je da za početak obećam da neću guglat ići na forume i to tako da ću se malo toga pridržavat ugl ja sam sve gore, došloje do tog stadija da sad nekad jedva hodam u blizini svoga naselja, ulicu prelazim jedva.hvata me panikamna sredini kad treba da čekam da prođe kolona auta, svakkii novi korak je meni panika problem..hodam zgrčeno ukipim se, strah me , plaši me taj vanjski prostor, te ulice. stalno imam osjecaj da dalje necu moci nastavit i ogranicila sam se puno. sad kako je ugrijalo jos mi je teze. cak i kad s nekim idem nestabilna sam, ponasam se kao luda psihologinja mi je rekla da za pocetak moze samo da mi kaze da sam anksiozna i da ce samnom radit kog.bih terapiju a ako ne uspijem s tim da idu farmakoterapija. ja se nadam da ce mi to pomoci i osvjestit me. u petak se idem narucit za 2, moj odlazak njoj. tako sam zarobljena :( kako ste mi vi ? Magic, kako ti napredujes? Ima li pomaka, sve vas ljubim

Alma hvala ti na odgovoru, mislim da nije apneja, čitala sam o njoj i ne poklapa se, čak i spavam uvijek na boku, nikako na leđima, kod mene je to samo prilikom hvatanja prvoga sna, npr. legnem u 11 i dok ne zaspem to me muči, ak se probudim u toku noći nemam problema, jel može biti od previše briga i razmišljanja i stresa, budući da sam trenutno u takvom razdoblju? Pozdrav svima

Evo nasl sam nesto o socijalnoj anksioznosti na netu pa probajte:socijalnaanksioznost.blogger.ba
Navodno ovo je kognitivno-bihejvioralna terapija...  Vidite to mozda pomogne imate tamo nekih 20-tak seansi i rade se korak po korak... A niko nista ne prica za opsesivne misli, ima li neko resenje?

biba26, i kod mene je isto tako, potpuno, moj doktor kaže da se organizam na taj način opusta poslije jako stresnog i napornog dana, pozzz

Samo na kratko da vas sve pozdravim, nesto na brzinu procitah, pa samo da pruzim podrsku nasim buducim mamicama. Bebo 84, ne znam jesi li citala moje postove ko,iko sam se lose osjecala i borila cijelu trudnocu sama sa sobom, a sad sam druga zena, preporodjena, beba me je spasila, unijela neprocjenjivu radost u moj zivot, ona je sad centar mog svijeta, anksioznosti se samo sjetim ponekad, naidju osjecaji , ali ih ne primijetim uopste, pa ja imam razmisljati o mnogo ljepsim stvarima. Nadez, pa ti si uskoro mamica, neka te ne plase misli, sve zene, posebno kojim je prva trudnoca se svega plase, samo sto te strahove dozivljavaju normalno, a ne kao mi. Jedva cekam da mi se javite za par mjeseci i kazete kako se osjecate, necete sebe moci da poznate koliko cete biti jake i koliko ce vam sve opstalo biti nevazno osim vasih beba.
Opet ponavljam, fizicki rad je jako jako bitan za prevazilazenje anksioznosti, nema niosta od napretka ako samo sjedite i razmisljate o sebi i svom stanju. Ja sam to predugo radila, analizirala, razmisljala a u stvari samo se vrtjela u zacaranom krugu
Sve vas mnogo volim, da ne pozdravljam pojedinacno

_____________________________

Van mene dosta boja zivi, Van mene katkad sve i posivi, ili se smraci i naoblaci. Dobro je zato sto postoje i ove moje lepse boje. I neki osmeh suncan i plah. I vetar necujan kao dah.