imam prijateljicu jednu vec 25 godina...
2 prijatelja istinska prijatelja, moja braca su to...nemam brata pa njih zovem bracom i jednu prijateljicu koja je mom dijetetu kao tetka....
to je to...ostalo sve je povrsno

i naravno najbolji medju najboljim moj suprug

vrlo je malo pravih prijatelja.
ustvari...gdje je puno baba kilava su djeca..vazda bilo i biti ce.
nije bogat onaj koji je okruzen masom prijatelja nego onaj koji ima samo jednog pravog ...ili dva.
ja nemam puno pravih prijatelja niti se trudim da ih steknem.
vise radim na kvaliteti nego na kvantiteti.
u zivotu sam sretala i upoznavala mnoge osobe.neke su se na prvi pogled cinile tako da bi mogla da ih uvrstim u ovu nekolicinu meni pravih prijatelja.
nazalost ili na srecu...u vecini slucajeva se pokazalo kao losa procjena.
uglavnom...drzim se onih starih i isprobanih metoda za "ispitivanje" skale prijateljstva.one me nikada nisu prevarile.
mogu da kazem da sam bogata osoba jer imam dvije osobe koje bi za mene ruku u vatru stavile..provjereno,
meni vise ne treba jer znam da su tu za mene(a i ja za njih)u svako doba dana i noci bez ustezanja.
ovih "usput" prijateljstava bilo je mnogo...ali nazalost ili na moju srecu nisu vrijedne spomena.

_____________________________

Dva hajduka ....jedan veliki i jedan mali

Ja cu biti uvijek obicna zena, u masi neprimjetna...neko kome je stalo da barem malo uljepsa i promjeni ovaj svijet i podari mu malo ljudskosti.

Moram ovdje dusu olaskati,danima vec placem i toliko mi je tesko da nikome apsolutno ne mogu ni opisati ni reci.Naime od samo rodenja pa do dan danas tj.33 god. imala sam (a nadam se da jos imam) prijateljicu s kojom sam se igrala od malih nogu,nasi rodiltelji su kucni prijatelji zavrsile smo prve cetiri raz. skupa i sticajem okolnosti bile razdvojene nekolikog god. i u srednju ponovo skupa isle i zavrsile.Opet sve bajno sjajno do njene udaje kada je svaki kontakt sa cijelim svijetom prekinula jer je imalo jako pono problema i nije dozvolila nikom da joj se priblizi nekih 5god. .Onda je se pocela meni javljati i ja sam ponovo sve iz pocetka prihvatila je uz veliku podrsku da se ponovo vrati iu normalan svijet sto je hB joj i poslo za rukom.Pokrenula je privatni biznis sama uz moju pomoc ,gdje je njena cijela porodica bila protiv toga i svi su je ismijavali od muza,mame ,sestre i govorili kako ce proropasti u tom poslu i samo kredit za vratom ce joj ostati.Njen braz nije joj htio biti zirant to sma ja bila i to nikom ni dan danas nisam rekla ni mami ni muzu.Ja sam stala na njenu stranu i u svemu je podrzala gdje smo nas dvije radile nekih 6mj. super nam je bilo idealno ,radiel posao koji volimo ,a uz to imale nas dviej gdje smo svaki dan kafice pile,smijale se ,radile sve samo za pozeljeti.Ehhh...njena 30to godisnja neudate sestra j eostala bez posla i njeni roditelji su vrsili tolikii pritisak na nju da je kod sebe zaposli da njima nije na teretu i ona je sva skrhana mi rekla da je mora primiti ,a ja ostah tu visak.Imala sam razumijevanje i za to ipak krv nije voda,sestra je to!!Razisle smo se prijateljski i rekli da se stvari izmedu nas nece mijanjati,a ja ja cu se snaci...Cijela okolina je ostala zatecena sto ja ne radim jer sam ja taj posao podigla,robu preuzimala,knjige vodila i uveliko se svima hvalila kako nam je divno skupa.Opet sma je branila i govorila da je morala da mi da otkaz,a moj muz je se protivio sto je branim je r niej ispala fer.SAda mj. nakon sto mi je dala otkaz otvara joj jednu radnju i neka je nek radi hB drago mi je zbog nje.ali tako krivo,tesko sto me je skoro skroz zaboravila.Tri puta je vec obecala da cemo ici na kafu i svaki put me ostavial na cijedilju nije ni odkazala kafu nego se apsolutno nije pojavila.Tako mi je teskoooo a pogotovo sto nikome to ne mogu reci jer ne zelim je kuditi imak smo mi cio zivot skupa.Vrele suzem mi teku niz lice i pitam se zasto????Sve bih ja to njoj rekal u lice ali oan nema vremena za mene :(((((Sorryy zenice na ovako dugom textu ali nadam se da ce te me bar malo shvatiti

ja sam se toliko izmnervirala kad sam čitala tvoj post

želudac me zabolio

nije ona trebala tebe da otpusti ni rad sestre ni rad bilo koga drugog, ti si joj bila bliža od njenih najrodjenij

loš je to čovjek draga moj, od slabog materijala sazdana, kani se nje, prekriži je i ne tuguj, Bog sve vidi



_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

Ovo je zaista tuzno sto ti se desilo. Ljudi jako brzo zaboravljaju sta ucinis za njih. Imam i ja prijateljicu kojoj sam pomogla toliko puta i sve osotavljala da bih joj bila rame za plakanje i pomagala finansijski dok je bila student i vodala je sa sobom gdje god sam isla, da bi sad kada joj je krenulo u zivotu, kada se zaposlila i stala na noge, postala toliko bezobrazna da je ne mogu prepoznati. Mada moja situacija ne moz da se poredi sa tvojom, djelimicno razumijem kako se osjecas. ALi nemoj plakati raduj se jer si se rijesila loseg prijatelja

Ja imam jednu jedinu prijateljicu. Bilo je nekih prijateljica=poznanica koje su se tu našle ''usput''...ali moja dobra prijateljica koju poznajem već 20 godina - od mojih 34, nikad mi nije priuštila neku neugodnost, a ni ja njoj....Ne viđamo se i ne čujemo svaki dan, ali tu smo jedna za drugu kad zatreba...u dobru i zlu! I nje se držim, a ostalo...čim počne ljubomora, prigovaranja i ogovaranja, priče sa strane, svađe, te sve one glupe ženske stvari...to prerasta u uzaludno trošenje dragocjenog vremena na tu osobu.

ja imam dosta raje s kojima sam dobra a lpo različitim segmentima,isto kao Ministartsva, neki su dobri za finansije,neki za socijalni rad, neki za povjerenje,neki za smijanje, itd

ja se s njima rado družim al znam na kom su polju experti i u druga ne barkam puno, tek tako površno

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

Jezim se na tzv.instant-prijateljstva,draga lijepa dva mjeseca,tri,cmok-cmok,pa kad pukne tikva dusmani najveci.bijah svjedok par puta tako...

Dok sam zivila u centru i radila, imala toliko "prijatelja" iiihhhhhhhhh, brdo Kad sam odselila na Ilidzu( to je inace preko bijela svijet za neke ) i prestala raditi- e sad vidim ko je ko. Na prste jedne ruke mogu nabrojati ljude s kojima mogu popiti kafu. To je ono da sjedis s nekim a da ne moras paziti na svaku rijec. Kako god, glava me ne boli, mirna sam

_____________________________

Takva sam kakva sam

Zar je tako tesko biti iskren? Ne moramo da otkrivamo neku intimu o braku... Postujem to. Ali, brate dragi, zar je tako tesko pricati istinu. Popiti s nekim kafu i reci da ti je dan bio uzasan, da nisi ni zasta, da nemas danas volje...da ljudi iz toga ne izvlace neke stvari koje nemaju veze sa zivotom. Zar se ne mozes nekome nekad pozaliti i reci da ti je naporno...npr. radim 100 posto, pa 3 dijece, odpremi ih dopremi, pa kucni poslovi, peri, kuhaj, cisti...Joj, muka mi vise, umorna sam, isrpljena... Ljudi odma odu i naprave bauk od toga, pa onda nekih prica 1000. jos ako na to sve dodas, kako ti muz veoma malo pomaze oko toga svega ili gotovo nikako... E, tek si ga tad nadrljo...
I to mi neki prijatelji. Meni ne treba prijatelj da mu samo govorim probleme s muzem ili ovo, ono... Nego da jednostavno dijelim s njim neki stvaran zivot, realan, bez lazi... Da kazem kad sam sretna, kad tuzna...kad me dijete iznerviralo, kad je pogrijesilo, da kazem nekom ako sam u oskudici, da pomognem njemu ako mogu, da ga saslusam u tome istom... A ne onaj tzv. "Prijatelj" koji ode isvima prenosi kako sam mu plakala i jadila se kako npr. moje dijete je najlopovnije u skoli. E, to su neke stvari normalne, nasa realnost koju nazalost nemamo s kim podijeliti, da bi se malo istresli, olaksali.. Nedo Bog jos kad imas problema u braku, pa to nekom kazes.
Zalosno je i tuzno to sve. Ja sam se opekla toliko da bih samo sjedila i plakala ko kisna godina i to toliko plakala da me cuje sav svijet, sve te moje krikove. Koliko nekome mozes pomoci, bez uslovno i valjat mu u zivotu, a on ti zabije noz u ledja da ne mozes doci sebi...

_____________________________

Adin 12.01.2007
Elma 22.09.2008
Erna 02.08.2010

"Zivot je procitan roman, samo sto se u romanu mozes vratiti na predhodne stranice, a u zivotu nikad na prosle dane!"

Tidzi draga... muka s narodom, muka bez naroda, ako shvatas sta zelim reci...

s ljudima treba samo onoliko koliko se mora... mene zovu samo kada je neki belaj,a ja ne stignem ni reci svoje...

s mamom pricam sve, a tu je i suprug... imam jednu prijateljicu, sto kazes da mogu i zakukati, a da ce me shvatiti...

meni vise i ne treba.. hvala Bogu i toliko sto imam....

Tidzi draga kakva je to tebe muka snašla,shvatam te potpuno i mnoge mi,jer svako ima nekakvih nedaća i problema,ali riješe se...dođe to sve na svoje.
Ja imam dvoje hiperaktivne djece,smoriše me živu i opet svi kažu sva su djeca ista,nemoj da pričaš ti neznaš sa njima da postupaš ja bi ovako,ja onako.
Kad imaš vremena radi nešto za sebe,što te uveseljuje i što voliš,dovoljno je svaki dan bar pola sata,da ubiješ tu negativu i razbistriš misli.
Imaš jedan veliki