Joj, majko mila, lakše mi ja kada vidim da nisam sama, a onda opet muka mi kada pomislim, da je moram tjerati da jede.
Lajla danas ima 3 godine i mjeces i jedna je velika peka. Bože mili koje ja probleme imam s njenim jelom, da poludim, pročitah kako je Mina MM pisala o fenu i izgladnjivanju, e tako i ja nju pustim, i na kraju kada priprijetim cigankom, ona se malo prepadne i pojede, ali više puta se desi da i povrati.
Ja imam osjećaj da je ona lijena za jelo, stvrano, hapicu voli, jer ne mora žvakati, ali zato joj je imunitet srozan.
Juče me iz cipela izbacila, pošto ne jede voće ja jojga miksam ko maloj bebi i tjeram je da jede. Ja nisam ni prinjela kašiku ustima, ona je počela da ima nagon za povračanje, jedna kašika i sve iz nje, koliko je napravila bela, ne bih da vam pričam, ali odmah je išla u kaduna kupanje.
Kupujem joj i preparate za imunitet i apetit, ali sve je to tanko, kada ona neće da jede.
Sok od voća joj izmutim, npr. od naranče, tri dana će ga gledati, proba i odmakne, a, onaj gusti kupovni, ili čak onaj na razmučivanje u komšiluko bolji je soka koji joj ja napravim od domačih borovnica, višanja i slično. Izludi me ukratko, sve bih ovo ja ignorisala da je ona zdrava, nego malo, malo bolesna, imunitet joj nikakav.