IZVORNA PORUKA: Anoniman
Molim vas ako imate neki savjet pravi za mene šta da uradim, pomozite mi.
Počet ću od toga da mnogo, ali mnogo volim svog muža, bezuslovno i možda i previše s obzirom da mi je očito bitniji i od mog dostojanstva i svega.
Imamo probleme, vezani su za moju ljubomoru, to moram reći, s obzirom da mnogo radi sa ženama i stalno je u komunikaciji sa njima, čak ih i voza u autu. Mnogo to meni smeta i ispitujem ga mnogo..
Ali moram reći i da se desilo nekoliko situacija, laži, sakrivanja, dopisivanja privatnija sa tim ženama nekim, sa kojim me duboko povrijedio i izgubila sam skroz povjerenje pa ga sada tušim sa svakom sa kojom ima kontakt, to moram reći. Jednostavno, njegovi postupci su me učinili još nesigurnijom i samim tim sumnjičavijom i onda ispitujem.
Da bi pokušali živjeti mirno, jer sve drugo odlično funkcioniše među nama, zamolila sam ga samo da me ne laže, da mi ne krije ništa, da mi sve govori i pomogne tako da se suočim sa onim što me smeta i da gradimo povjerenje među nama. Zakleo mi se u nerođeno dijete koje nosim u stomaku, da će tako biti. A onda mi je opet slagao i sakrio poziv, obrisao sve tragove poziva, prema jednoj kolegici da se vide na poslovnoj kafi iako mi je obećao da se neće nalaziti nasamo sa njom. Prvo mi je lagao da mi nije slagao, da sam ja ovakva i onakva, da bi mi nakon mog pritiska priznao i rekao da je obrisao da mu ja ne bi “pila krv”. Toliko me zabolilo. Porekao je zakletvu u vlastito, nevino nerođeno dijete, i slagao ponovo, ponovo srušio povjerenje među nama koje je ionako poljuljano puno. Zašto uopšte uzimaš moje dijete u zakletvu, pitala sam samu sebe. Posvađali smo se sinoć, a jutros bi opet lijepo pričao sa mnom, a mene duša boli, ali nastojim da izbjegnem svađu, pokušavam lijepo, ali teško mi je i ne znam šta da uradim, kako dalje? Šta bi druge žene na mom mjestu? Pomozite mi. Znam da ima i moje krivice dosta, ali kleti se pa opet lagati? Kako dalje da vjerujem uopšte?