IZVORNA PORUKA: Anoniman
Ja svog muža ne mogu jednostavno da definišem. On je ovako dobar, pažljiv je, pomaže u kući. Tu je ako sam bolesna, brine o meni, vidi se da me voli u jednu ruku i da mu je stalo. Ali s druge strane njegov ego je toliko bezvezan i, mogu reći, primitivan, da on ne priznaje da ja uspijevam u pravilnom odgoju djeteta. Mnogim stvarima sam naučila svoje dijete, posebno kad je kultura u pitanju, osjećaj odgovornosti prema obavezama, iako je mali. Dogovorila sam se s mužem da to samo podrži i poštuje, ali on u mnogo navrata to jednostavno opovrgne. Evo npr. sinoć. Kada mi mali traži vode, ja mu naspem u čašu i ostavim na stol tako da sam može doći i uzeti sebi i napiti se, ne želim da mu ja nosim na koljena. Mali je to ukapirao i sinoć dok je gledao crtić, mrsko mu bilo ustati i zove oca, da ja ne čujem, hoćeš li mi donijeti vode. Moj muž, iako zna šta a radim po tom pitanju, ustaje, uzima čašu i nosi mu i ja mu još tri puta govorim, nemoj, neka se sam ode napiti kako i treba, a on na to, ma de hajdi neka se napije sada. Zatim, vrijeme za spavanje, govorim malom hajde, a on još ovo da pogledam, da odigram još ovo, a ja uporno, ne sine, vrijeme je da idemo spavat, a moj muž šuti i sklanja mu se da on još malo bude na računaru. Toliko me to zabolilo, da mi je pukao film i samo sam rekla "nemoj da kvariš ono što učim svoje dijete, a što je ispravno. Imam osjećaj da si jako ljubomoran na naš odnos." Moj muž je na to meni pred djetetom rekao kako sam bolesna, da mu se više ne obraćam i tako. Da bi mali ponovio to: ne obraćaj mi se jer jadan ne zna ni šta to znači. A nas dvoje zaista imamo krasan odnos i jako se lijepo slažemo i jako me lijepo sluša, ali čim se mm umiješa, cika je i vriska i negodovanje. Ne mogu reći da je ovo moja greška, a on je to sinoć napravio mojom greškom, svašta mi nagovorio i kao ja sam njega povrijedila riječima. Rekla sam mu da je nekulturan i da te svoje riječi nekom drugom upućuje ne meni. Kasnije sam mu opet prišla i rekla, molim te da se pravimo svađu, ne riješavamo s ti ništa, daj da ovo zaboravimo i funkcionišemo kako treba. On je malo popustio, ali evo i jutros se puše. Tako je meni od početka braka, borim se sa njegovim ovim ljutnjama. Ali me užasno boli ovo kad je dijete u pitanju, nepodrška i nepoštovanje. Da ste na mom mjestu, kako biste se vi danas ponašale i kako ostati jaka i čvrsta?
