Sad, iz ove perspektive, mislim da ne bih mogla oprostiti!
Iz prostog razloga što ne znam kako bih dalje živjela sa tim čovjekom u istoj kući...
Ali, to je moje razmišljanje sada, ko zna kako bih reagovala kad bi se to desilo..Ne daj Bože da mi se desi...
A kako je rekla Sunčica, mm nemaju baš razumjevanja za sve naše poslove, koliko god sa su dobri i požrtvovani. Moj mužić nije loš, hoće da mi pomogne u kući, da opere suđe, usisa, obriše prašinu, ode u nabavku, da pričuva bebicu... Ali ne radi to svaki dan, pa ne zna koliko energije iziskuje sve to, uz bebicu od 4 mjeseca! I nekada dođe sa posla, pa bude malo u kući, odmara i gleda tv, i onda bi on na rekreaciju. I ja sebi kažem "Nemoj zvocati, neka se čovjek malo opusti(a ko mene pita kako ću se opustiti )" I dođe kući, bebica okupana, nahranjena, spava, kuća pospremljena, ja mrtva umorna od svega, a on bi da se mazimo....
Otkud mi snaga??? I kad mu tako odgovorim, on se kao naljuti, nije mu baš pravo. E baš mi je žao, dragi moj, nađi mi kućnu pomoćnicu i dadilju, pa ću ja da odmaram cijeli dan i da se sređujem i pripremama samo za tebe....
I jednom mi je čak u šali rekao kako će on onda morati potražiti drugu!!! Mogla sam ga udaviti!
E ako će zato naći drugu, jer ja ne mogu uvijek biti raspoložena za seks i maženje, iz objektivnih razloga, neka je i nađe, jer mene onda i ne zaslužuje. Ali onda mu nema nazad....