svaka cast idana eto sad imas svoje zlato u rukama,zar nije predivan osjecaj
cmokic
_____________________________
...edvin...15/6/o8
01.11.2008, 00:09
aazra
2141
Jos jedan "skolski porod" ako mogu tako reci kao u moje kolegice s vjezbica
Nemam puno vremen, koliko ce ovaj moj maleni spavati nikad se ne zna, ali dugo mi vec nedostaje RR, jednostavno ne stignem...
Bilal je rodjen devet dana nakon termina, ali to i nije tako strasno. Nekako kada je dosao taj dan "D", odnosno termin pozeljela sam iskljuciti telefon, svi zovu rodbina, prijatelji, a meni dan kao i svaki drugi, samo sam pozeljela da se naspavam, jer me prethodnih dana smorio CTG.
Svaki drugi dan sam nastavila ici na CTG iscekivajuci da se nesto pocne desavati, ali nista. Dok mi najzad dr. Gutic nije rekla da dodjem leci u bolnicu u petak, dan nakon zadnjeg pregleda. Nije mi se islo, ali nekako sam utuvila sebi u glavu da je tako bolje, ona je i sama rekla da je tako lakse pratiti moje stanje. Navece sam izasla s muzem, spremila stvari, oprala kosu...Iduci dan dosli smo MM i ja i jedan tuzan momenat bio je kada sam morala obucu pidzamu u svlacioni gdje se presvlace i ostali bolesnici, a sve je vonjalo po prljavstini, vidim bolnicku odjecu na nekoj hrpi, vamo odijela bolesnika, to me je nekako bacilo u depresiju.
Kada sam stigla na 2. sprat opce bolnice, malo mi se raspolozenje popravilo, bilo je puno studenata koji su se bukvalno trudili da pomognu, oraspoloze, a jos sam bila i sam u sobi, odmarala, citala nesto..
Onda sam popodne dobila cimerku i vrijeme je brze proslo. U medjuvremenu me pregledao dr. Masic koji me iduci dan i porodio ali nista mi posebno nije rekao. Vec sam se pomirila s tim da ce biti inducirani porodjaj.
Pokusala sam ne misliti na to, kazem da mi je vrijeme brze proslo s jos jednom trudnicom, kada sam negdje navece osjetila pojacanu potrebu da idem na wc. Nekako svakih pet minuta, kao da ne mogu izdrzati kap vode u sebi. onda sm vidjela i nesto crvenkasto, a stomak me poceo boliti kao da cu dobiti m. Moguce da je to bilo izazvano pregledom, ali nisam to ocekivala jer su me i prije toga pregledavali a nista se nakon tih pregleda nije desavalo. Onda sam zaspala, ujutro vise se ni ne sjecam, nisam imala nikakvih bolova dok nisu pocele lagane kontrakcije. otisla sam na dorucak i vratila se u sobu, a prije toga sam bolove prijavila sestri.
Imala sam srece da je taj dan i tu noc bio dezurni dr. Masic, nekako me niceg nije ni bilo strah kada sam znala da je on tu, posebno kada sam saznala da ce biti i citavu noc. Nakon sto sam prijavila bolove sestri, on me zvao na pregled, koji je bio malo jaci nego oni prethodni. Trudnice iz drugih soba kazu da su me cule kako se derem... nakon tog pregleda dobila sam jace krvarenje i jace bolove, mislim da je to uradio kako bi malo ubrzao stvar. Moju cimerku su vec spustili dole, ja sam ostala sama u sobi.
Najcudnije sto me ni tada nije popustala kiselina i znala sam da je to od dorucka. Onda je nastupila i mucnina, povracanje, iako mi se to nije desavalo ni na pocetku trudnoce. I opet onaj nagon za wc. Iskreno ne bih sebe mogla zamisliti da lezim u bolnici s deset zena, najvise zbog toga, ovdje osjecala sam se kao "kod kuce", ali to mi uskoro nije vise moglo pomoci jer su bolovi postakjali sve jaci. za koji sat otisla sam ponovo na pregled. Ovaj put me manje bolilo ali ja ne znam jesam li vise mislila na to da bi voljela poroditi se dok je tu dr. Masic, ili sam mislila na te bolove. U dva popodne dosao je MM i ostao sa mnom u sobi i nakon isteka vremena za posjete. znam da sam u neka doba zaspala s tim bolovima, koji su postajali sve jaci.
Onda je on otisao i ja sam ostala sama sa sve jacim bolovima. Tek oko 7 - 8 sestra mi je pomogla da sidjem dole na porodjajno i tada kao da mi je svanulo znala sam da ce brzo biti gotovo. Doktor mi nije odmah dao infuziju, ukljucio mi je tek oko 10 navece koliko se mogu sjetiti. Znam da sam vristala kada su poceli naponi, zaboravila sam i na vjezbe samo sam imala uzasan poriv za tiskanjem. On me je cesto obilazio i u neka doba pojacao tu infuziju... Mislila sam da se nikad nece zavrsiti toliko mi se sve oduljilo dok nije dosao po mene i znam da sam se drzala za njega dok sam isla u porodjajnu salu. On je poslao sestru da zove MM koji je cekao ispred. Poslije je sve bilo brzo gotovo, bilo mi je tesko predisati napon tu mi je muz najvise pomogao...
Nije me nista sjekao ali sam pukla sama, tako da nisam imala puno vremena uzivati u bebici jer je uslijedilo sivanje..Poslije MM kaze da su me dvije sestre odvele do sobe u kojoj sam lezala ja se toga sjecam kao u magli. trazila sam nesto protiv bolova ali nisu mi dali zbog dojenja. Rekli su da ne zaspem i rekli muzu da mi nesto kupi da pojedem ali meni jelo nije bilo na kraj pameti, i zaspala sam tresuci se. Iako sam svo vrijeme bila u "najboljim rukama" sto se doktora tice opet je sve dugo trajalo, cak nisam ni pomislila na bebu samo na to da je sve najzad gotovo.
Ujutro je pocela moja agonija kada su mi donijeli bebu, on je odmah trazio da doji a mene su bolovi razvaljivali. Ipak bilo mi je drago sto imam kolostruma i sto on tako lijepo doji, ali bi voljela da su ga uzeli na koji sat. Bilo mi je tesko prenositi s jedne strane na drugu svaki put na drugu dojku, on je malo spavao samo je htio da doji, sestre su rekle da je kolostrum dovoljan da ce on sebi navuci i pustile me tako. dali su mu nadohranu dva puta, to ga je drzalo koji sat. Srecom ta mu nadohrana nije poremetila refleks sisanja. Ja sam se pitala imam li dovoljno, on se rodio sa 3,750 i 53 dug pa su sestre rekle da zato trazi vise da jede. najgore mi je bilo navece nisam se mogla ni istusirati on je bio nervozan, gladan onda u neka doba ne moze da podrigne, i morala sam ga nosati samo sam gledala da se ne srusim skupa s njim... Taj dan bile su dezurne dvije plave sestre od kojih je jedna bila veoma neljubazna, cak mi je rekla da pokupim stvari ispod sebe koje su pale na pod...!! Moguce da je to ona koja se vise puta spominje ovdje, ali nisam sigurna, nisam joj uspjela upratiti ime ne plocici. Ja sam jedva zaspala ujutro me probudila cimerka rekla beba ti place, nisam ga ni cula od umora. nekako sam docekala i taj izlazak iz bolnice.
Iako je ta nedelja dan nakon porodjaja ustvari taj isti dan jer sam rodila malo iza ponoci za mene bila prava agonija, opet sam sretna jer sam imala idealan porod i najboljeg doktora. Osim mene bila su jos dva poroda sve u dva - tri sata on je bio sam u dezuri i opet je stigao obilaziti me svaki pu kad bi ja jace vrisnula.
Beba je bila krupna ja zatvorena skroz kad su bolovi poceli i pitanje da li bi izdrzala sve to da nisam isla na vjezbe. Najvise sam pomogla sama sebi a i doktori imaju drugaciji pristup kad vide da se zena razumije u sam tok porodjaja, u mom slucaju on je cesto ulazio u sobu dok sam bila na drugom spratu i pitao me na koliko minuta imam kontrakcije, a ja sam to pratila uz pomoc MM i govorila sam kako jest.
Ono jutro kada sam izasla, dakle ponedeljak, bile su jako ljubazne sestrice mislim da su to one sto staziraju. Pomagale mi da se ustanem iz kreveta, nosale bebu... sve skupa mislim da mladje osoblje porodilista u Opcoj bolnici zasluzuje svaku pohvalu, kao i osoblje sa drugog sprata. Pustili su MM da ostane a nije nikoga ni pitao. kada bih se ponovo poradjala izabrala bih bez ikakve dileme ponovo opcu.
I po mogucnosti prirodan porodjaj, ja sam infuziju primila tek na kraju i najgore mi je bilo tih dva sata. hvala bogu pa nije bio inducirani porod, bolove koji krenu spontano su i podnosljiviji.
Moj maleni je dosta halapljiv, ipak uspijevamo bez nadohrane. jedan dan sam htjela poluditi, ali evo danas spava u nekoliko navrata po dva sata a ja sam cak uspjela oprati kosu i sjesti za kompjuter.
Na kraju svega samo s muzem pricamo o dojmovima i utiscima s porodjaja. Iako boli, ljepsi je osjecaj kada sve to prodjes i na kraju dobijes najljepsu nagradu za sav trud. Jos da nije bilo tih sestara i da je onaj dan nakon porodjaja bio malo podnosljiviji, mogla bih svoj porodjaj nazvati "idealnim". Ali, eto ne moze sve biti savrseno............
_____________________________
01.11.2008, 06:22
Dalia05
62
Svoju kcerkicu rodila sam 7-9-2005 a termin mi je bio 2-10-2005. Dan prije bila sam kod doktora i rekao mi je da sam 3 prsta otvorena i da je sve uredu. Nakon dolaska kuci pocela sam cesce ici u wc i stomak me je malkice bolio. Da bi malo zaboravila na bolove otisla sam sa muzem i mladjom sestrom u shoping. Muz je svo vrijeme strahovo da mi beba nece ispasti na sred prodavnice aahahahhahahahaha. Poslje sam dosla kuci i sjedila u mlakoj vodi u kadi. Tu vece oko 10 sati dosla je moja mama i samnom hodala po kuci dok sam ja vristala i sve krivila zbog svoji bolova. Imala sam punu podrsku moje familija pa mi je malo bilo lakse. Otisla sam u bolnicu 30 minuta prije poroda. Samnom na porodu su bili moja mama, moja mladja seka, i naravno moj muzic. Pitali su me dali hocu epidural to sam naravno odbila i nastavila vristati hahahahahahhaha. Posto mi je beba bila puno visoko morali su da me porode sa vakumom. Moja mama vise nije mogla da gleda koliko se patim pa je izasla napolje
jadnica. Beba mi se zaglavila dok su je vadili pa me je doktor isjekao od ,do 
boliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii. Nakon poroda imala sam 20 unutrasnji i 29 vanjski konaca. Beba je bila teska 5kg a duga 51cm. Sad kad se vratim na sve to znam da je vrjedilo svaku sekundu. Imala sam jako puno problema poslje poroda kao sto su visok pritisak 220-180, imala sam jako krvarenje, posto sam puno krvi izgubila na porodu a anemicna sam davali su mi inekcije svaki 3 sata. ALi imala sam svog dragog muzica uvjek uz mene. Ah zaboravila sam reci da sam se 3 puta ukakila na porodu hahahahahah nek malo ciste nece im nishta biti.Moj doktor je iz Gane hahaha crnac ali moj muz kaze kad se moja beba zaglavila da je se jadan prepao i on, pa je odma promjenio boju u bjelo. Svi pet dana koliko sam bila u bolnici neko je samnom spavao ili mama ili muz ili seka ili drugarice nikad nisam bila sama. Tretirali su me kao malu princezu. Nekad ja i muz kad smo sami gledamo moj porod na Cd i sjetimo se svega. Inace moja je sestra kamerman u familiji 
pa je uspjela sav moj porod da snimiti. U zadnje tri godine pokusajem da ostanem trudna i jedva cekam taj 
test. A onda porod ako bogda aaaaaaaaaaa. JEl ja mislim da je to jedino vrijeme kad sam mogla da se derem i vristim a da mi niko nesmije nishta reci . Joj jedva cekam drugi put hahahahahah .
_____________________________
Mamina sreca 7-9-2005=)
"Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire- protiv navike."
Hanore de Balzac
04.11.2008, 17:07
jasmina_mm
964
vjerujte mi da se sva jezim citajuci ove price, i ja sam rodila na CR i jako dugo mi je trebalo da se oporavim pisala sam o tome ranije na ovu temu, ali toliko me strah druge trudnoce, nije da je ne zelim, naravno da zelim za neke dvije, tri, pet, deset godina nebitno, ali strah zbog onog sto sam prosla i sto mogu opet proci ako budem morala na CR je trenutno jaci od zelje za bebom. Ne znam kako ce biti poslije, ali meni je sada najveca briga da ne zatrudnim jer ne znam kako bih to podnijela u ovo trenutku ....
_____________________________
dusha mamina 11.10.2007.
upravo zato sto je tako topao, osmjeh je ljepsi od bilo kojeg cvijeta na svijetu....
06.11.2008, 13:28
jasmina_mm
964
hvala puno na ohrabrenju ali ja se inace jezim bolnica, evo od kada se kanim da idem na kontrolu a sve me nesto strah, ali hvala na podrsci nadam se da cu prevazici ovaj strah ubrzo...
_____________________________
dusha mamina 11.10.2007.
upravo zato sto je tako topao, osmjeh je ljepsi od bilo kojeg cvijeta na svijetu....
06.11.2008, 16:01
dacy
360
moja prica:
ja sma 2 dana nakon termina primljena u bolnicu jer sam bila otvorena, tri dana sma lezala bez ikakvih bolova, dok nije dosao moj doktor pregledao me, probio mi vodenjak i ukljucio drip.
Tako sam nekih 2-3 sata hodala hodnikom gurajuci ono postolje na koje je bio ukljucen drip, i svako malo letila na wc povracaat. Kada sam bila oko 8 cm otvorena pustili su muza da udje, onda sam morala sjediti (skakutati) na lopti da se jos otvorim a muz mi je masirao ledja pri svakom trudu. E tada su me stavili na stol i krenulo je: tiskaj, tiskaj...ja tiskam al beba nikad da izadje....to vam je trajalo oko 1,5 sat, kada je dosla jedna starija babica, pregledala me i rekla da mi karlicna kost stoji kao kljun 
i da beba teza od 3500 kg ne moze proci i da je sada zapela i nemoze ni gore ni dole, i moze ostati bez dotoka zraka. Ja sam tada pocela plakat i govoriti kako to nisu ranije vidjeli, da mi je sad djete u opasnosti i da hocu na carski. Onda su me prebacili u operacionu salu, i iduce cega se sjecam jeste kako mama i muz stoje iznad mene i govore kako je bebica slatka.
Poslije je sestra dosla da me presvuce i ja sam je pitala da li je sa bebom sve u redu, da li cuje, vidi (samo mi je to bilo napameti zbog onih glupih ospica), ona se izderala na mene kao da sam je to vec 5 puta pitala. Odmah tu noc sam morala ustati iz kreveta jer su mi donijeli bebu kako je plakao, nije bilo ni jedne sestre da mi ga doda ja sam to sama uradila, kako sam ustala vise nisam ni legla
Nakon 6 dana smo izasli iz bolnice i sa mojim Joškom je bilo sve uredu sluh, vid sve5
Da napomenem jos su mi rekli da kada budem drugi put trudna ako beba bude teza opet cu na carski...
06.11.2008, 23:32
Enchy
66
Cao svima
Evo i ja sam nasla vremena da sa vama podijelim svoju porodjajnu pricu. Ovaj moj malisa trenutno spava pa rekoh da iskoristim slobodno vrijeme pa malo "progovorim" koju na RR.
Meni je termin bio 11.10. ali beba nikako nije htjela vani. Malo nekih bolova po dnu ledja i nista vise. Sluzavog cepa nije bilo ni na vidiku:)
Kako se termin priblizavao, ja bila sve nervoznija, svi me zovu, brinu i pitaju, ali kod mene nista novo. Termin i dosao i prosao, a kod mene opet nista novo. Na pregledima doktori kazu da se nisam nimalo otvorila, grlic maternice tvrd i sl. Ali kao ima dovoljno plodove vode, pa neka me jos, nije beba u opanosti.
Nakon trinaest dana poslije termina, dr. Masic me primio i kaze, neka tebe draga u bolnici, sto je sigurno sigurno je, da si nam tu na ocima da pratimo srce djeteta i sl. Tako ja odem kuci, uzmem stvari i ponovo odem u bolnicu u petak oko 12 sati po danu. Mene frka uhvatila, ruzan mi osjecaj sto sam u bolnici, a nisam tako zamisljala svoj porod, mislila sam ici ce sve skolski...ali nije:)
Oko 17 sati, dodje doktor, kaze da stavimo gel da mi se barem malo grlic razmeksa da moze barem uraditi amnioskopiju, a mozda krene i porod, mada kaze cisto sumnja od gela, ali eto.
Tako ja sa tim gelom legnem, kazu bolje ce djelovati, citam novine, cekam da se nesto desi, i pocelo se desavati. Lagani bolovi, svako pola sata, pa sve cesce i jace. Ali dr. i sestrica mi nekako kao nisu vjerovali, pa kaze tek navece u 23 sata, hajde da mi pogleda to i da mi izvadi neku gazu koju je stavio kada i gel. Odem ja u drugu prostoriju na stol, sva isprepadana. Kaze on, ovo je super, grlic omeksan, ali necemo nista izazivati vise, idi lezi probaj spavati i odmoriti se malo.
Sta spavati , ja rekoh ne mogu lezati, a kamoli spavati. Nekako odem do kreveta, legnem, kad dodje bol, disem i stenjem i tako lagano. Svako malo isla u wc da piskim i da kakim. Oko 24.00 sata mi pukne vodenjak, odem s bolovima do sestre, kazem joj, te mi ona rece da spakujem stvari da ce me svesti sprat nize, na porodjajno.
Dole me u prijemnoj prikljuci na ctg i ode kod sestara. Ostadoh ja sama...ctg radi, a ja vec imam osjecaj da ce mi beba izaci. Nakon dugih petnaestak minuta koje sam jedva izdrazala lezeci tako na stolu, sva se tresla od zime, dodje sestrica da me vodi u sobu. Kaze, rano ti je jos za tiskanje, rekao dr. da je beba visoko, nece tebi jos porod. I tako ja snuzdena odem u sobu, legnem na lijevi bok, posto mi je vodenjak pukao pa da ne ode sva voda, trebam lezati. Pomislim, ako ovo nisu trudovi pred porod, ne znam sta je i ne znam kako cu ja to izdrzati ako potraje dugo.
Tako ja s bolovima do 2.30 poslije ponoci, kada mi je u krevetu beba skoro izletila, barem sam ja imala takav utisak
vrisnem i zovnem sestru koja cini mi se preko volje dodje, da kaze ma nece to jos sta se deres. Ali kada me pregleda, kaze idem po doktora, idemo u salu.
U sali nekoliko napona, i moj malisa je proplakao. Radili su mi epiziotomiju, a malo i pukla, ali osjecaj srece i olaksanja je sve to prevladao. Sivenje je trajalo poprilicno, i bilo je bolno, jer ona anestezija izgleda nesto i ne djeluje previse.
Ja mislila da sam imala strasan porod, ali kad sam vidjela koliko se druge zene napate, pomislim da sam super prosla. Ipak sam rodila u roku od 8 sati. A prvorotka.
Doktor i sestrica se iznenadili kako sam se brzo otvorila. I moram naglasiti kako mi je drago sto mi je na porodu bio dr. Masic, bio mi je od velike pomoci, ne samo kao doktor nego i kao covjek, psihicki me smirio i nekako je na mene djelovao pozitivno.
Eto i previse od mene, sada se evo oporavljamo moj malisa i ja, a sreca koju osjecam s njim se ne moze opisati. Uostalo, vi ste sve sada majke, znate i same
Pusa svima
08.11.2008, 20:47
aazra
2141
Draga Enchy,
Vidim slicno nam je bilo, samo su mene malo prije tebe "hospitalizovali" zbog toga sto je prosao termin. A i ja sam jako sretna sto je bio Masic, tako nekako steknes dojam da mu je stalo, iako te ne zna, svaka mu cast. Necu nikad zaboraviti kad je dosao po mene da idemo u radjaonu i kako sam se drzala za njega.
Kod mene je sve trajalo pravo dugo, od petka navece do iduci dan iza ponoci, ali sve je bilo podnosljivije zahvaljujuci njemu i MM naravno
_____________________________
08.11.2008, 22:38
manuel
11
Pozdrav svima...Sina sam rodila 17.01.2008..Ja imam jednu rjetku pricu zamislite najljepsi poklon koji mozete muzu za godisnjicu braka pokloniti!Ja sam svome bebu i to prvorodenog sina za 4god.braka.cak se rodio i u sat kad smo se potpisali i 15sati....Prica pocinje ovako:Dosla sam na pregled jer sam bila preko termina 3dana..nakon bolnog pregleda doktora.. sam od muke mu rekla:PORODI ME VISE DOSTA MI JE PREGLEDA..Na to se je on sjeo i poceo na masinu nesto tipkat pitala sam ga sto pise on nato pa ides rodit ja njemu ..MA NISAM MISLILA OZBILJNO..On men otvorena si 6cm.dat cemo ti drip za trudove..Sokirana sam iz sobe izasla muz me ceko i krenuo prema izlazu ja njemu nista od toga idem rodit i on SOK...SRECOM JE KOFER U AUTU BIO SPREMAN..Nakon sto sam isla pod tus i ostalo..cekala sam na praznu sobu 2sata..do tad sam se s muzem u hodniku zafrkavala i gledala kako bebe iz soba izlaze..smijala se ko napusena muz nije mogo vjerovat kako se smijem 9ih je radalo zato smo cekali nakon toga sve je brzo islo..drip,uzasni trudovi a muz je sve to vrjeme oko mene trco..sestre su rekle da tako briznog muza jos nisu vidjele stvarno mi je bio podrska...nisam uopce vristala sve do kraja par puta zato su oko mene mi izbile bubnjice ja sam snagu za kraj cuvala.. i nakon 3.5sati porod je prosao, posto nisam tiskala kako treba je trajo toliko inace bi za3sata rodila...dokt.je bio na stomaku,babica glavu drzala,jedna cekala dol i rezala..muza sam van poslala na kraj jer nije mogo podnjet moju patnju..i onda olaksanje rodio se moj sin..s kosicom tako mali..to je dozivljaj..zadovoljna sam porodom jer sam mogla gore proc..a toliko sam imala straha od njeg a na kraju bila hrabra da nemogu vjerovat..oporavak je bio grozan u bolnici.. kad sam kuci dosla muz me je 15 dana njegovo sve u krevet:dorucak,rucak,vecera..jer nisam mogla od rezanja sjedit..malog je prepovijo,kupo i ja sam ga jedino dojila i to je prica za sebe nahranim ga pa 1sat jos izdajala..koma tih1mj..spavala po3sata..mali nocu budan danu spavo...a sad ima skoro 10mj.jos ga dojim ljepo spava ja presretna majka..porod zaboravila...i nemam ga u ruznom sjecanju zato bolan oporavak ...Poruka trudnicama:Ja sam ocekivala puno gore pa sam dobro prosla sav taj strah uzalud i nemojte ga u radaonu ponijet jer onda psiha jos bolove izmisli kojih nema...smireno..i vi cete sve zaboravit.. POZDRAV SVIM HRABRIM MAJKAMA KOJE SU OVO PROSLE I KOJE TO OCEKUJE...
< Poruku je uredio manuel -- 8.11.2008 22:43:45 >
10.11.2008, 11:14
D_K
2669
Puno pozdrava i zagrljaja. Kao da sve to prozivljavam ponovo iz tvoje price. I zaista niko te ne moze razumjeti ako to nije prosao. Cak meni neke i govore - e blago tebi ti si na carski rodila!!! Ko biva to nije nista. Ali eto - ja kazem tezak je i prirodan porod a tezak je i carski...Ja nakon prvog poroda nisam imala neku traumu niti preveliki strah od poroda ali sada ufff jos se jezim kad se sjetim svega. Kad se samo sjetim kako je docekati dan izlaska - pa brojanje minuuuuta kad ce moji stici po mene - ko da se ponovo rodim..Zelja mi je uvijek bila da imam troje djece ali sada vidjecemo..U svakom slucaju puno pozdrava i poljubaca za Maidu i Jupajdi 
11.11.2008, 15:06
emma.L
2731
Ja vam samo mogu pozeljeti svima porod kakav sam ja imala. 15.10. rodila se djevojcica, dan prije termina. Trudovi su krenuli dan ranije, ali dosta rijetki, tako da sam pocistila stan generalno, setala pola dana, uvecer se malo unervozila pa smo zovnuli prijatelje i malo se druzili. Najnormalnije smo legli i prvi pravi bol me probudio oko 01:15 h. Zaspala sam nakon toga i sljedeci me probudi u 02:00 h. Tada sam shvatila da je bas pocelo, ali sam ostala lezati i cekati. Oko 03 i nesto sam vec pocela puhati, ali je sve islo dosta rijetko jos uvijek. U 04:00 odem u wc, istusiram se i malo opustim, pa smo suprug i ja napravili kavu i pricali i cekali da svane. U bolnicu smo krenuli oko 07:00, sa trudovima na svakih 5-6 minuta. Primili su me odmah, 4 cm otvorena, dr. je rekao da je sve ok, mogu setati i cekati. I tako sam setala i setala i gledala bebe i jedva cekala svoju, ali se nisam otvarala. Bol i dalje svakih pet minuta, ali meni to nista nije strasno bilo, stalno sam ocekivala gore. Iako sam rekla da ne zelim drip, popodne sam pristala, cisto jer sam osjetila da od nespavanja gubim snagu, a u 14:00 i dalje 4 cm otvorena, nakon injekcije. Negdje oko 15:00 su mi ukljucili drip, na koji sam super reagirala. Mislili su da ce trebati oko 3-4 sata da se otvorim, ali sam uskoro osjetila bebu. Zovnem sestru, rekoh da budem sigurna, kad ono vec kosica viri. Sreca da sam suprugu javila na vrijeme da krene, nekako sam predosjetila da moje zlato uskoro dolazi. Presli smo u salu, suprug i babica su se jedva stigli obuci, i samo nekoliko napona je trebalo da je ugledamo. Dakle, bez sluznog cepa, bez krvarenja i pucanja vodenjaka (probili su ga na samom kraju), pukla sam minimalno i prosla sa dva koncica, nasa sreca se rodila u 20 do 5 popodne . Iako sam se pripremila da cu mozda i umrijeti , slusajuci sve neke strasne price, ni u jednom trenu nisam pomislila da ne zelim to ponoviti- upravo suprotno. Najbolje iskustvo zaista! I suprugu isto! Jedino sljedeci put zelimo pokusati u bazenu. Oporavak je isto bio jako brz i lagan, mala slabost par dana od gubitka krvi i nakon 7 dana, kao nova sam bila. Mislim da je i princeza dosta doprinijela, jer je sitna, pa nije namucila mamu. Uglavnom, presretni smo i zelimo i vama isto!
