Lejla, ja sam čula od mase žena da bi jedino Mašiću i Puziću u ruke. Ja sam jednom slučajno, bila je nedjelja, nabasala na dr. Puzića i prijateljice su mi poslije rekle da sam negdje dobro zaradila, pa je taj dan on bio dežurni.
Čestitam ti na hrabrosti i želim ti puno sreće u životu.

_____________________________

Zahra

Mozda bi bilo dobro da i ja ostavim svoje porođajne price pogotovu sto su bile tako razlicite :) pa idemo po redu...

Prvo dijete:
08.05.2005 mi je bio termin. Nakon tog datuma isla sam na kontrole svako dva dana sto je bilo iscrpljujce jer nam je do bolnice trebalo sat i pol voznje u jednom smjeru... Išla sam u Novu Bilu a na kontrole privatno kod doktora koji je sef ginekologije u toj bolnici. Isla sam mu kuci samo jer je blize nego li bolnica, ni zbog cega drugog. On me dva dana nakon sto je prosao termin poslao u bolnicu i dao neku vrstu uputnice da bi me tamo primili. Rekao je da je to prevencije radi, posto mi je prva trudnoca a bolnica daleko neka me tu pa cemo cekati da me zaboli (sto je trebalo da se desi brzo po njegovoj procjeni). Otisla sam tamo, primio me dezurni doktor, pregledao, rekao kako mogu ostat ali da se necu porodit jos za najmanje 3-4 dana... Rekla sam kako bih ja radije kuci pa da opet dodjem na kontrolu... Složio se s tim. Kad sam dosla kuci nazvala sam svog doktora i rekla mu kakvo je stanje. On me narucio na pregled opet za dva dana. I opet me poslao u bolnicu... odem tamo, i opet nabasam na istog dezurnog doktora. Covjek me pregledao i sa blagim osmjehom rekao da je stanje isto kao i prije 2 dana ali da ostanem jer mu je sef rekao da me ostavi. I tako, odem na odjel ginekologije gdje leze zene s problemima u trudnoci... tri dana sam tu osluskivala da li ima kakvih bolića ali nista... U ta tri dana samo su mi sestre radile ctg kao i svima ostalim zenama, ono izutra na podne i navecer... niko me nije pregledao ultrazvucno niti rucno... kao da ne postojim... mog doktora nigdje nije bilo kao d je u zemlju propao a dogovorili smo se da ce me on porodit jer je on uvijek u bolnici i sestre ce mu javit kad bude nastupio porod... ahaaa malo morgen.. na idemo redom.
Treci dan na smjeni je bila doktorica i kad bi prolazila pored moje sobe samo bi klimala glavom lijevo desno i gledala mi u stomak (bio je ogroman, kao i ja sama...) Taj dan je imala pune ruke posla, porodila je 17 beba... Uvecer oko 10 sati je naisla i provirila mi u sobu te dobacila: "Tebe ću ujutro zorom poroditi.. ti ces za 2 sata rodit. Idem se odmorit malo pa se vidimo prije nego ptize zapjevaju..." osmjehnula se i nestala a ja ostala ono... zaleđena. Mislila sam pa zar me nece moj doktor porodit... ali posto sam cule price da je ona najbolja doktorica tamo, u jednu ruku mi je bilo i drago... Cijelu noc sam ja šetala... nisam mogla spavat ni sekunde. Oko 4 ujutro sam fino otisla u kupatilo, oprala kosu, okupala se "zgulila" sve dlake sa sebe :) i u 6 sati bila spremna da napokon odradim svoj posao i napokon uzmem u ruke svog anđela... nigdje zive duse... u 7 smjena, nigdje doktorice... u 9 se pojavila, rekla sestri da uradi klistir i da me deportuju u salu... dosla sam tamo, probila mi je vodenjak, ukljucila drip i rekla da šetam i kako ću za dva sata bit gotova... I tako... šetam ja, bolovi pocinju... na smjeni je bila prekrasna babica Snježa koja je brbljala cijelo vrijeme i skretala mi pozornost s bolova... Pregledala me je par puta i rekla kako je beba visoko, kako sam otvorena samo 1.5 cm i primjetila sam da je zabrinuta. Kasnije je dosla doktorica, pregledala me nesto dosapnula babici i otisla. Otisla kuci... Kao morala je hitno, ma da, kako ne. Kasnije mi je muz pricao da je moj tata koji je panicar i koji zna kako stvari stoje u toj bolnici dao toj doktorici novac i zamolio je da me ne pate ta da rade carski ako bude bilo naznaka da ce porod biti tezak. Novce je uzela i potom hitno otisla kuci... odo ja na dugo i na siroko... uglavnom, ja setam sa infuzijom, boli me jako, one svjetleće baje mi se redovno pojavljuju pred ocima ali babica kaze da mi porod nije ni blizu.... stavila me je na onu fitnes loptu da skakucem na njoj da bi se beba spustila... masirala mi je ledja, govorila kako da disem i hvalila me kako sam dobra jer je slusam... i tako... masirali smo se, cupkali, lezali, setali.. samo se otvarala nisam a bolilo je ko sam vrag... oko 3 popodne su bolovi postali nesnosljivi, nikakav doktor se u tom periodu pojavljivao nije... ja sam bila jedina koja se poradjala. Babica se niej odvajala od mene ali je i ona postala ozbiljna i telefonirala je i izgalamila se na nekoga, nisma je bas razumjela... potom dolazi neki doktor kojeg u zivotu nisam vidjela... izgleda ko mrvica... metar i žilet. Uletio je u salu ko tajfun, posjeo me na stol i izderao se na mene kako sad moram tiskat iz sve snage inace ce mi se beba napatit (kao da se do tad nije napatila) Ja uopce nisam dobila nagon za tiskanje nego sam jadna tiskala onako kako sam mislila da treba i onako kako sam citala da treba. Galamio je na mene kako ne guram dovoljno i bio pravi mamlaz... svasta mi je izgovorio, pola toga se ni ne sjecam... na kraju je legao meni na stomak i laktom izgurao bebu... mislila sam da cu umrijeti u tom trenu... U 3.20 popodne se rodio moj Martin. tezak 4400 gr i dugacak 59cm. Plodna voda je bila zelena, on blijed ko krpa... Dali su mi da ga poljubim i odnijeli. Doktor se negdje izgubio dok je babica rjesavala posteljicu. Kasnije mi je muz rekao da je izasao na hodnik, pitao za oca. Moj dragi se javio i ovaj ga je uveo u svoj ured, tamo mu nabrzaka ispricao kako je sve proslo i na kraju upitao je li spremna koverta... Muz se iznenadio i sav onako zbunjen mu dao 200 km, ja sam kasnije galamila na njega ali on je jadnik rekao da on nije imao pojma sta je ovaj meni tamo radio i kako je osjecao da mu treba bit zahvalan... oooo muko moja. Zahvalan a on mene tamo iskasapio i jos se prema meni ponasao ko prema paščetu. Potom je dosao k meni i krenuo me sivati.. nikakvu anesteziju nisam dobila, a pukao mi je grlic maternice,kanal, oni su me sjecnuli i plus sam od sebe pukla... imala sam oko 25 konaca. Plakala sam ko luda i molila da prestane sivati i da mi da nesto za bolove. On se samo izderao i rekao da mirujem inace ce me ostavit nezasivenu pa nek onda vidim sta cu... ljudi moji trajalo je cijelu vjecnost i bolilo ko nista u zivotu. Kasnije su me izvukli na krevetu u hodnik i rekli da mirujem dva sata i da ne smijem zaspat.. i tako sam ja na propuhu ćamila 2 sata. Babica mi je zbavila neki čaršaf i pokrila me njim da mi nije hladno... nakon dva sata je dosla i odvela me na tusiranje, pomogla mi, dala par savjeta, odvela u krevet gdje me je cekao moj andjelcic... Bilo je tu jos toga sto nije vezano za porod ali jeste za dojenje i bezobrazluk osoblja no necu sad o tome... imam opricati jos jedan porod

idemo dalje, drugo dijete:
Termin je bio 26.06.2008. Ovaj put sam se odlucila da ni pod razno ne idem nazad u Novu bilu iz gore opisanih stvari... Isla sam privatno na kontrole i onda me je moja doktorica kad sam usla u 9 mj preporucila doktoru u Općoj (jer sam ja tako odlucila). Bio je to dr Drljevic. Na prvi pregled kod njega sam dosla kad je bio u ordinaciji doktorice kod koje sam isla privatno. Tu smo se upoznali i porazgovarali o trudnoci i svemu ostalom. rekao mi je da dodjem 17.06 u bolnicu da mi kontrolisu plodnu vodu i urade ctg jer gledajuci ultrazvuk, porod je blizu. Rekao mi je da dodjem izmedju 11 i 12 te da ga nazovem kad stignem. Tako sam i uradila... odmah je sisao i pregledao me... uzorak plodne vode je uzeo, bila je mlijecna ali mi je s osmjehom rekao da idem kuci po stvari jer cu se do veceras porodit... ajme šoka. Ja ostala - paf! Bila sam vise od 5 cm otvorena i on se cudio kako nemam nikakve bolove... dobro, imala sam ja bolove al to nisu bili trudovi, nego vise kao spustanje bebe. I tako ja i muzic se zaputimo doma. Smetalo mi je drmuckanje u autu ali to je vise bilo na nervnoj bazi Kad smo stigli kuci prvo sam malo legla i smirila se. Onda detaljno sklonula po kući, spremila stvari za bolnicu, spremila stvari Martinu da moze ici kod bake, okupala se i krenuli smo nazad... Steglo mi se u grudima kad sam sina ostavila kod mame i plakala ko godina kad mi je mahnuo, poslao pusu i rekao "mama pozuji donesi Nolu kuci da je jednom pojubim"... Oko 5 sati smo bili u bolnici, opet sam nazvala doktora koji me odveo na prijem. Popricali smo opet, rekao je da ce me porodit indukcijom... ispricala sam mu prvi porod i rekla kako je indukcija zadnja opcija, kako to vise nikad necu da prolazim i da cu mu radije platiti da mi radi carski. Bio je iznenađen. Potom me je jedno 15 minuta ubjedjivao kako je sad drugacije, kako sam sasvim spremna na porod i da su rodit a da necu ni osjetit... ne znam, covjek ima neku sposobnost uvjeravanja... pristala sam da mi busi vodenjak. Sestra mi je uradila klistir, odvela me u sobu gdje je bila jedna zena koju sam slusala kako je radjala :) Pricala je na telefon sat vremena sva sretna sto se rijesila.. zavidila sam joj. Dosao je doktor, probio vodenjak, rekao mi da lezim i otisao... Dobila sam bolove i nastojala ih sto mirnije oddisati i cuvati snagu za poroda. Ćaskala sam sa cimericom izmeđi trudova... bili su na 3 minute kad je dosao doktor i rekao sestri da mi da drip. bilo je 8.15 navecer... tada su trudovi postali jaci. Mrzim one preglede za vrijeme kontrakcije... em moras bit na leđima, em .. em... bježi boli i gotovo!!!
Pitala sam babicu da li mogu malo ustat jer imam osjecaj da ce porod brzo zapocet. Ona je rekla da ustanem i da je zovem kad osjetim nagon za tiskanjem... Nisu me obilazile jer nisam ispustala glasa... odjednom sam osjetila da moja Nora ide... zovnula sam babicu, ona me onako stojeci pregledala i rekla da trcim u salu... zurno sam otrcala tamo, dosao je doktor, popela sma se na stol i cekala trud... cekala... cekala.. a njega nigdje. zgledamo se svi.. pita doktor hoce li to... reko nista, ja ko da sam rodila. tad smo se svi nasmijali... rekao je da tiskam jako kad dodje kontrakcija jer je proslo dosta vremena dok smo je cekali... i stigla je... gurala sam jako ali nesto kao da je zapelo... druga isto tako... tad mi je babica rekla da se potrudim jer beba ima pupcanik oko vrata i da sad jednostavno moram rodit. Prepala sam se i tiskala iz sve snage... doktor mi je pomogao nslonivsi se na stomak i u 21.20 Norita je dosla na ovaj svijet... teska 4000 gr dugacka 56cm. Bila je modra kao šljiva. Imala pupcanik oko  vrata, rukicu na licu pa opet pupcanik koji je drzao rukicu. Rodila se s rukicom na obrazu... zato je porod trajao malo duze, da nije, rodila bih je "od prve". Dusa mamina, 10 dana je proslo dok joj modrilo nije izaslo s lica...
Aspirirali su je i proplakala je... prava muzika za mamine uši...
Imala sam 3-4 koncica koje je doktor usio. Poslije je ustao, pogladio me po kosi i rekao, eto vidis, jesam ti rekao da ćeš rodit bez pol muke :) Naredio sestri da mi da nekakvu infuziju i otisao... ja sam u sobi cekala da isteku ta dva sata i da mi donesu moju princezu. Cimerica mi je rekla da se zabrinula sto me nije cula dok sam radjala... mislila je da su me uspavali :)

Eto tako, mislim da cu iscupat zivce vama, drage moje, dok budete citale ali jednostavno nisam mogla kraće

Sve riječi hvale za Opću bolnicu, njene doktore i sestrice. Prema meni su bili zlatni, sve tri smjene koje sam docekala lezeci tamo...


_____________________________

I sine drž' se žena! One su ti kao sol... Može i bez njih al' je bljutavo
---------------------
Martin, 17.05.2005
Nora, 18.06.2008

Ma super,ja sam se bas udubila i citala!
Zao mi je sto je prvi porod bio takav kakav je bio,ali hB sve se dobro zavrsilo i da su tvoji andjeli dobro!
Pusa!

_____________________________

MONIKA 11.12.2007
Jeder Mensch begegnet einmal dem Menschen seines lebens,aber nur wenige erkennen ihn rechzeitg!
http://www.youtube.com/watch?v=P6WlXmHrnyU

Lejla, mene je dr. Puzic porodio 2 puta, prvi put slucajno se zadesio dezurni i hB na tome. Bilo je kriticno za zivot bebe, porodio me na vakum, a drugi put sam trazila da budem kod njega i vodio mi je cijelu trudnocu. Sve je kako i treba proslo i hvala mu na tome.
Da napomenem, nisam ni feninga dala, a prica se za njega da voli "kovertu"

_____________________________

veliki 22.3.2005
mala 17.7.2007

I jos nesto. Moj doktor koji mi je vodio trudnocu prvi put, ispario se jer nije mogao docekati da se otvorim do kraja. Pojavio se dr.Puzic, i za nepunih sat sam bila gotova

_____________________________

veliki 22.3.2005
mala 17.7.2007

Veliki pozdrav za sve hrabre mame!!! Iskreno mi je zao sto su neke od vas imale tako traumaticno iskustvo.
Ali da malo ohrabrimo buduce mame!!! Moje iskustvo je veoma pozitivno i svakoj zeni bih pozeljela porod kakav sam ja imala (hvala Bogu)!

Pred kraj trudnoce svi su govorili trazi stelu, daji lovu bla bla. Meni nije padalo na pamet da to radim i nisam, pa je sve proslo super. A evo i kako:

Trudnocu sam vodila privatno i sve je bilo u najboljem redu. Kada sam usla u 9. mjesec odlucila sam da odem kod dr.Masica i da mi on vodi trudnocu do kraja. Zaista je prvenstveno dobar covjek i veoma dobar doktor.

Do 37. sedmice je bebac sjedio i bilo je pitanje da li cemo raditi carski rez, ali mali je odlucio da se potrudi i olaksa svojoj mami pa se okrenuo, hvala Bogu, glavicom prema dolje u 38. sedmici.  Termin je bio 08.11.2007. 5 dana prije termina na pregledu izrazila sam zelju da me porodi dr. Masic i tako je i bilo. Bila sam vec otvorena dva prsta. Dan nakon termina (petak) sam bila na kontroli. CTG uredan i rekao mi je da dodjem u nedjelju (11.11.) rano ujutro jer je on dezurni. Otisla sam. Pregledao me je vaginalno i malo rucno isprovocirao grlic. Poslao me jekuci i rekao ako dobijem bolove ili mi pukne vodenjak da dodjem, ako se nista ne desi da dodjem navece oko 8 da mi ponove CTG.
Mene su samo malo boljela krsta, nekih sat i po, i prokrvarila sam. Zvala sam doktora da vidim moram li doci i on je rekao da je kod takvog pregleda to ocekivano, da dodjem navece kako smo se i ranije dogovorili.

Oko 8 sam opet otisla u bolnicu, CTG uredan, pregledao me opet vaginalno i malo jace isprovocirao (malo je to i zabolilo)  Rekao mi da idem kuci i da bih za dva sata trebala znati hoce li bolovi poceti, ako nista ne bude da dodjem u utorak na kontrolu. Kontrakcije su pocele u 20:40 na svakih 15 min, za sat vremena se vec skratilo na 10 min. Sacekala sam jos malo da vidim da nije slucajno opet od pregleda nesto privremeno, ali nije bilo... Oko 22:40 sam otisla u bolnicu. Bolovi uopste nisu bili toliko nepodnosljivi koliko sam ocekivala slusajuci price zena prije poroda. Doktor me je pregledao, 4 prsta otvorena i kaze ja bih ovo zavrsavao. Slozila sam se jer sam vjerovala njemu potpuno. Probusio mi je vodenjak. Sestra je obavila prijem i rekla mi da tu sacekam dok zavrse drugi porod.

Ja sam se tu malo setkala, puhkala, disala...  Bolovi su vec na 5-6 min. Oko 12 me je ista sestra smjestila u sobu i ukljucila mi infuziju. Zaista su sve troje, dr., sestra i babica, bili super. Mozda sam imala ludu srecu pa se tako potrefilo. Svakih 15-20 min su me naizmjenicno obilazili, pregledali, masirali medjicu... Svaki put sam bila sve vise i vise otvorena. Kada su krenuli naponi i ja ih vise nisam mogla kontrolisati pozvala sam sestru, rekla joj to, pregledala me je i rekla da slobodno tiskam kad osjetim napon. Dosao je i dr. rekao da sam potpuno otvorena ali da cemo jos malo sacekati da se beba spusti. U sobi sam dala nekih 10- 15 napona.

Sorry, nastavak...

Odveli su me u salu, na stolu sam imala jedan napon, tiskanje i moj dragi sin je dosao na ovaj svijet.   Rodio se 12.11. u 2:45, tezak 3 450 gr, dug 52 cm. Odmah je zaplakao.
Nisu me rezali vec sam spontanopopucala pred sami kraj poroda, steta... Usili su me i vratila sam se u sobu- Nakon dva sata je dosla sestra, pomogla mi da ustanem, presvukla sam se i istusirala, a ona je promijenila posteljinu. Druga sestra mi je donijela bebaca, stavila mi ga na grudi i pokazala kako pravilno da uhvati dojku. Neopisiv osjecaj je konacno drzati bebu u narucju i hraniti je...

Ne znam, ali citajuci ostala iskustva ja sam izgleda imala super srecu... Drage buduce mame bitno je da ste psihicki pripremljene i dovoljno informisane o tome sta se dogadja sa vasim tijelom i sa vasom bebom prilikom poroda, jer mislim da cete tako biti dosta smirenije i opustenije.

Oprostite ako je bilo preopsirno ali nije moglo manje...

Ej amdi vidim imala si slicnu pricu s prvog poroda kao ja...i eto ohrabruje me to sto je drugi put sve bilo ok.
Inace moju trudnocu vodio je privatnik i isla sam u opstu bolnicu al kod raznih doktora. Jedno vrijeme bila sam i kod dr. masica i imala zelju da me on porodi al jednostavno nisam vise uspjevala da ga uhvatim kad radi.
Tako je ispalao da sam u 20 dana promjenila jos 3 doktora. Jednom sam slucajno dosla na pregled kod dr puzica i kad je vidio da stalno mjenjam dr zakazao mi je kod sebe sve iduce preglede. Tako sam i pocela ici kod njega malo prije samog poroda. Na kraju smatram da je to sve tako i trebalo biti i hvala Bogu pa je taj dan dr. Puzic bio na tom pregledu

_____________________________

Moja princeza 04.07.2008
Moj princ 26.02.2012

Moja porođajna priča je slična kao kod svakog carskog reza.
Zadnjih nekoliko dana pred porod imala sam veliki pritisak dolje i nisam se mogla kretati. A onda sam i prokrvarila. Izašao je taj krvavi sluzni ćep. Onda je došla kontrola i rekla sam doktoru sve to. Pošto je bio prvi carski i doktor je bio pažljiv prema tom pitanju. Iako je beba fino bila okrenuta, bojao se da od naprezanja može doći do pucanja maternice...Pregledao me je ginekološki , nimalo nisam bila otvorena, a beba je bila povisoko, a sluzni ćepić izašao. Tako da sam ostala u bolnici u četvrtak 17. 7. a sekcija je urađena u petak 18. 7. u 11.35.sati.  Sve je prošlo OK. Curica je, teška je 3950, duga 53 cm.Fino sam se probudila iz narkoze, donijeli su mi bebicu. Jedan dan bila na intenzivnoj, poslije na dječijem odjeljenju i u utorak smo izašli. Najbolje je ipak u svojoj kući. Samo što mi je oporavak ovaj put malo teži, rana pravo boli, ali kada ugledam svoje zlato sve prođe i kažem sebi "isplatilo se".
Pusa svim budućim mamicama i onim koje to već jesu. 

uh evo i moja porođajna priča:
04.10.2007. vaveče me je probudila plodna voda, mislila sam nista strasno jer sam bila tek u 35 nedjelji trudnoce. omah sutradan sam otisla doktoru i on mi je isto rekao da je to neki visak da idem kući i da se odmaram preko vikenda. Ako osjetim neku promjenu da odmah dođem. Tako sam vikend preležala kući i u ponedjeljak na kontrolu - ustvari su me zadržali u bolnici jer mi je plodna voda išla kao luda. Pored silnih pembritina i ostalih injekcija u srijedu 10.10.07. su mi dali gel ne bi li dobila kontrakcije. Kontrakcije sam odmah poslije pola sata dobila ali se nisam otvarala. Najviš me je bilo strah što sam jedva ušla u 36 sedmicu a beba već hoće napolje. Kada su vidjeli da ni gel ne izaziva otvaranje (jedino što je izazvao je bila tempratura 38,5) počeli su me pripremati za sekciju. Tako sam 11.10.2007. godine u 11.10h na carski rez rodila svog sinčića Benjamina - nedonošće u 36 nedjelji trudnoće. Težio je 2700g i bio je dug 50cm, ali zdrava bebica hvala Bogu. Primao je infuzije pet dana zbog oticanja plodne vode i naticanja posteljice ali je sve u svemu prošlo ok. Sada ima 10 mjeseci i pravi je bebač - niko ne bi rekao da je nedonošće...
A što se tiče carskog reza i mene pa jedva sam se oporavila jer sam izgubila puno krvi i morala sam primiti jednu dozu i po nesreći tokom samog poroda ružno sam sanjala i probudila sam se baš kad su me šili tako da sam osjetila dva uboda koji me i dan danas najviše žigaju. Eto ali sve prođe i polako zaboravljam na porođajnu muku...
I da ne zaboravim najviše žalim što nisam vidjela svoje dijete odmah nakon poroda (jer sam bila pod narkozom) i što ne znam je li mi ga iko stavio na grudi kao kod prirodnih poroda.
pozzz

_____________________________

dusha mamina 11.10.2007.

upravo zato sto je tako topao, osmjeh je ljepsi od bilo kojeg cvijeta na svijetu....

termin mi je bio o6.04. posto tada nisam rodila odlazila sam na kontrolu svaki drugi dan, 13.4. sam pocela na kontrole ici svaki dan 16.04. kada sam dosla na kontrolu doktor mi je rekao ides u salu, posto nisam osjecala nikakve bolove, mislila sam u sebi carski rez. prvo su me pripremili za porod, i odveli u neku sobu na normalan bolnicki krevet, doktor je dosao pregledao me i probio vodenjak. sestra je dosla sa infuzijom i prikljucila, mislim da mije proslo ni pet minuta poceli su trudovi i to na svake tri minute. imala sam osjecaj da moram na wc, pozvala sam sestru, otpratila me do wc-a, ja sam pokusavala obaviti bilo kakvu nuzdu ali nije islo, ona je drzala infuziju, i pita me jesam li? ja sam odgovorila da ne mogu, ona je rekla tio je porod pozuri. trcale smo hodnikom a ona je zvala drugu sestru i doktora, jedva smo uspjele doci do porodajnog kreveta, pomagale su mi da se popenjem ja nisam mogla vuklo me je dole. samo sto sam uspjela leci, ova jedna nije ni stigla nastimat krevet doktor je usao na vrata i s vrata rekao pritisni sad, ja sam to napravila, i onda je ponovio drugi put, pripremila sam se za treci rekao je dosta gotovo je. Sve se desilo u kratkom vremenskom razdoblju,kad sam krenula na pregled suprug je otisao na sastanak nije ni zavrsio javili su mu da je postao babo. isto je bilo i sa drugim djetetom, jedina razlika je bila posto je bebi pupcana bila omotana oko vrata i nije se spustala, da je kod poroda doktor pritiskao stomak. sve ostalo je isto deset dana preko termina, svaki drugi dan na kontrole, pa svaki dan poslali me u salu bez bolova, ista soba, infuzija, doktor probije vodanjak ma sve isto, samo sto me nisu vise vodili u wc nego na porodajni krevet.  Prije to nisam znala ali sada znam sve je to bilo tako jer vec budem otvorena po 8 prsti kad dodem u salu i sa infuzijom (dripom) do kraja 10. drugo dijete cak mi je bilo tesko 5kg i dugo 56, svi su se cudili kako sam mogla prirodno roditi to je valjda zbog konstrukcije tijela, a mozda i kretanja, sve sam isto radila kao i prije trudnoce, putovala i u devetom mjesecu. nisam nikad razmisljala kako cu roditi, jedino mi je prituzilo zadnje dane zbog kontrola. kada sam zatrudnila, procitala sam kada je H. Merjema trazila od Allaha da joj olaksa porod da joj je odgovorio da zatrese plod datule i da pojede. od tada sam redovno jela datule i savjetujem svakoj trudnici da to radi, toliko sam ih jela da je moj suprug kada sam rodila dosao u bolnicu i donio mi paket datula, ja sam gledala u njega i pitam ga sta je ovo??? kaze on pa ti to volis, nasmijala sam se i rekla nosi ovo nisam ih jela sto ih volim nego sto sam morala. 

Mmm, i ja sam cula to za datule ili ti ga hurme da pravo pomazu. Moja prijateljica se porodila u Saudijskoj Arabiji i tamo su joj doktori savjetovali da jede hurme, kaze jela je bar pet dnevno u devetom mjesecu i sve je proslo bez problema, citav dan postila, iftarila, zabolilo je i u roku od dva sata rodila, na prvo tiskanje....Ja se kanim od kako mi je to rekla vec mjesec dana da ih kupim,al nesto mi djavo ne da.

_____________________________

R, 08.10.2008....
A, 25.02.2014.

ja sam ih jela bas nazor ne samo u devetom nego tokom cijele trudnoce. sad ih vise nevolim ni vidjet, a u obadvije trudnoce sam postila cijeli ramazan. moja prijeteljica u Zagrebu kada je otisla na redovni pregled u trudnoci pitala je doktora nemuslimana za post, cak joj je savjetovao da je to bolje za nju i da pozitivno utjece na bebu, cak da je zdravo.

Ja ne znam sta bih, posto pijem nenormalno vodu, ne znam hocu li izdrzati

_____________________________

R, 08.10.2008....
A, 25.02.2014.

Evo, da i ja napisem moju pricu s poroda.

Termin je bio 14.03.2008., a moj mali princ je svijet ugledao 22.03. U to vrijeme sam isla svaki drugi dan na CTG. Tako je bilo i te subote. Nakon slusanja rada srca cekala sam dezurnog ljekara, igrom slucaja to je bio dr. Nakas, da pregleda rezultate. Kad je cuo da sam "prenijela" 8 dana savjetovao mi je da provociram porod. Rekla sam mu da mi ne pada na pamet sto mu bas i nije bilo drago cuti. A onda mi je rekao da sjednem na cuvenu stolicu kako bi prekontrolisao plodnu vodu. I gle iznenadjenja, kaze on meni tebi je krenula plodna voda. I stvarno, pocelo je curiti niz noge. Muz je cekao ispred pa sam mu rekla da ide po stvari, a ja sam sisla na porodjajno i dala gomilu podataka. Nisam htjela ici u sobu dok mi ne donese moje stvari.

U sobu sam legla u 13:00 sati i bila sam otvorena 4 cm. Nakas je i dalje bio ubijedjen da ce morati provocirati porod. Nisam imala bolne kontrakcije. Oko 17:00 sati sam bila otvorena 7 cm, a u 18:00 8 cm. Poslije otprilike 20 min je dosao Nakas i probio i vodenjak, tako da je sva voda iscurila. Poslije toga sam nekih 20 minuta imala bolne kontrakcije. Dosla je babica i rekla da kad dobijem sljedecu dignem i savijem desnu nogu. Sama sebi sam licila na Nadju Komaneci... Babica je ponovo dosla za nekih 5 minuta i rekla da gurnem kad dobijem prvi nagon (kao da kakim...), a ja sam joj rekla da takav nagon imam vec 10 minuta. Stala je ispred mene i rekla da sljedeci put kad budem imala nagon pocnem gurati. Tako sam i uradila i ona je samo rekla da vidi bebinu glavicu... Kaze zovi muza (jer smo dogovorili da prisustvuje porodu). Cuj zovi muza... Nemam pojma kako sam uhvatila mob i prozvala dragog. Samo sam mu rekla da dolazi i da je pocelo. A on jadnik u tom trenutku po Mercatoru razgledao poklon za mene. Uglavnom, polako sam krenula prema sali. U putu sam imala jos jedan napon i vec sam planirala kako cu sjesti na pod i cekati da beba izadje. Ne zato sto me boljelao, jer stvarno nije, vec sam jadna kontala da bi beba mogla izletjeti. A sta luda zna o porodu... ;)

Uglavnom, dok sam sjela na stolicu u sali, muz je uletjeo sav u zelenom (k'o mali marsovac) i poslije dva napona malo "cudoviste" je ugledalo svjetlo dana. Uopce me nije boljelo. A onda su me poceli siti i to bas i nije bilo zabavno. No, ja sam pjevala kako ne bi mislila na bol. Mislim da nikada u zivotu nisu imali ludju zenu na porodu...
Sama sam otisla do sobe, vec nakon dva sata setala po odjelu i pojela cak dva cevapa. Mom dragom je palo na pamet da mi bas to kupi poslije poroda... Tarik Amar je rodjen sa 3,9 kg i 54 cm. Prava beba!!!

Mogu reci da je meni tretman u Vojnoj (odnosno Opcoj bolnici, kako je sada zovu) bio super, nismo davali nikakave koverte, a i atmosfera je bila skroz opustena.


_____________________________

There' s an angel...
Tarik Amar, 22.03.2008.

Moja prica je poprilicno standardna i slicna svim porodjajima koji su izvedeni carskim rezom. Kako je beba bila okrenuta zatkom cekalo se da se okrene kako treba. I nekada oko 38 sedmice dr Puzic koji mi je vodio trudnocu mi je preporucio da izvadim nalaze i da se zakaze sekcija. Tako je i bilo. Dr Gutic koja je sefica na ginekologiji Opste bolnice i operativne komisije koja zakazuje termine za operaciju mi je predlozila da dojem u bolnicu 11.07. i cekam termin posto ga nema, kasno sam dosla, sve je bilo popunjeno, a i da prate bebu. Pitala sam mogu li doci 14.07. jer imam obaveza i tako je i bilo. U bolnicu sam legla 14.07. na odjel patologije. Bilo je zanimljivo ali i malo dosadno. Bezze sam lezala i nikako da mi zakazu termin, kao sve se ceka da se beba okrene i ceka se ocekivani termin. Bila sam jako ljuta i nervozna.
U cetvrtak 17.07. me dr pregledao vaginalno i rekao da sam otvorena 4 prsta i da imam blage kontrakcije, i zakazana mi je sekcija za to popodne. I izvade oni meni krv. Ja se okupam i operem kosu i svedu me na ginekologiju, sprat nize gdje leze porodilje. Tu me doceka podebela, povisoka plava sestra. I meni automatski padne na pamet Eminina zlocesta babica.  I jos procitam da se zove Binasa. I prepadnem se.  Uradi mi CTG i stavi katetr. Fuuuuuj!!!!! Osjecala sam se tako jadno... I stave me u sobu za cekanje. Nekih sat vremena nakon toga su dosli po mene da me vode u salu. Sve je bilo jako brzo. Pred salom me skinu golu i prekriju mantilom. Malo je sta pomoglo jer su me skroz otkrili da mi pripreme stomak, i onda ide prikljucivanje tlakomjera, EKG-a, davanje nakvih injekcija... I na kraju narkoza i zzzzzzz  Kazu da je bilo nekih problema sa kisikom i da su me ranije morali probuditi i da im je islo malo teze pa sam ostala na intenzivnoj neko vrijeme dok se nisam skroz razbudila. Uh kako me bolilo kada su me sa operacionog stola prebacili na krevet....  A da ne spominjem voznju do sobe, udaranje u zidove, prelazak preko pragova i sl. Bolnooooo! Bar meni. I onda dolaze ta ista debela sestra i jos jedna da me obuku i promjene carsaf . To je bilo uzasno. Trebam dici guzu od kreveta pa noge da mi obuku gacice i spavacicu a ja jedva da mogu da se pomjerim. Ali proslo je. Ono sto je super je da u tom jadu nisam osjecala kateter!  Bar nesto... Helem Binasa je bila divna. Radila je jos 2x tokom mog boravka i nesto me zagotivila, rekla mi je da joj je draga i lijepa moja curica pa sam joj i ja gotivna. Helem bila je divna i njezna prema meni. Dolazila bi maksuz da vidi malenu, mahala bi mi kada bi prolazila pored sobe. Tako da je meni Binasa bila super. Ali su mi zato Hanifa (koju zovu Hani), onako na paz osisana narandzasta kosa, i Amira cini mi se (crna, duga kosa, jako mrsava, spica prava) bile mrske i odvratne do bola. Fino mi bude muka kada dodju da rade citavu noc. Tersulje prave, neljubazne, nehumane, drske, fuuuuuuj!!!!!  
Prva 3 dana sam primala infuziju 2x dnevno, nista jela ni pila. Vise sam bila zedna nego gladna. 5 dana sam uvece primala neku injekciju koja je jako vruca i boli. Jedva sam cekala da to prestane jer imam fobiju od igala.  Beba je prvi dan bila sa mnom par sati. A vec sutradan ujutru mi je donesena i bila je sa mnom 24 sata. Bilo je malo tesko u pocetku brinuti se o njoj jer mi je bilo tesko dici se i okrenuti. Treci dan od operacije vade kateter i pocinjes jesti, ili je bolje da kazem piti: supa bez icega, kompot bez icega i mlijeko i tako rucak i vecera a za dorucak solja caja! E tada sam ogladnila. Bebija sam dojila od prvog dana, mada mi je prvih dana isao samo kolostrum, tek negdje cetvrti dan je krenulo mlijeko. Za to se pobrinula silna tecnost koju sam "jela".  I jos samo pohvale za dr Puzica i dr Masica. Masic je divan!!! I dr Nakas je super, mlad, veseo, nasmijan.
I ni ja nisam nista dala Puzicu, niti bilo kome drugom. Rekla sam da necu i nisam.

_____________________________

Naša ljubav Asja je došla 17.07.2008.g :-)

The best thing to spend on your children is TIME...

Eh, moja prica je reklo bi se idealna :) Termin poroda mi je bio 04.07.2008. Ja sam 21.06. otisla na prvu kontrolu CTG i na skidanje koncica (u 7. mjesecu mi je uradjen serklaz). Trudnocu mi je vodio dr Boris Nikulin na klinici Kosevo (i ne bih mijenjala doktora nikad). Kada je dr skinuo koncic, vidio je da sam otvorena vec 5 cm, sto mi je bilo nevjerovatno, jer nisam imala nikakvih naznaka, bolova isl, s obzirom da sam prvorotka. Hitno me poslao u porodjanu salu, gdje su mi dali neke dvije injekcije, ukljucili infuziju za izazivanje kontrakcija, probili vodenjak i nakon sat vremena sam se porodila. Nevjerovatno, ali istinito . Mali bebac je ziv i zdrav, imao je 52 cm i 3,200 kg . Bolilo jeste, ali tako je to kod prirodnog poroda, mora da boli. Ah da, moja preporuka svim buducim mamicama, sto vise hodajte i ako budete u mogucnosti do samog momenta poroda radije stojite kraj kreveta, tako ce se beba vise spustiti u porodjanji kanal, pa cete se brze i poroditi. (Ne znam da li je to pravilo, ali ja sam to uradila i eto brzo je sve zavrsilo hvala Bogu, a sam cin poroda je trajao cca 5 min). Drage moje buduce mame, zelim vam puno srece i svakoj bih pozeljela porod kao moj! Moj bebac i ja saljemo vam puseee

nadovezujem se na pricu mivice.s obzirom da sam prvi put rodila davno i na carski ovaj porod prije 6 mj mi se moze racunati kao prvi. ako smijete drage trudnice i buduce majke ,hodajte, setajte sta vise ako treba do zadnjeg dana.provjereno !!!!!!!!!!!!rodila sam vrlo brzo,bila sam eaktivna cijelu trudnocu. vjezbala, hodala...              SRETNO !!!!!!!!!!!!!

ja sam hodala citavu trudnocu i do samog poroda ali sam imala jako tezak porod.ali bolje je ko moze da hoda .imala sam tezak ali brz porod.

_____________________________

LAURA 5.1.2008.

E vala kao što Anita kaže ako je iko hodao to sam ja s posla odmah smo MM i jja išli u hodanje ali meni bar nije pomoglo,jer sam baš težak porod imala

E vidite ja sam susta suprotnost,ja sam citavu trudnocu prelezala bila na strogom mirovanju a porod sam imala i brz ikoliko se za porod moze reci lagan.

_____________________________

Moja djeca su moje najvece blago!!!

ma ko ce ti znati do cega je to.ja sam lezala samo onaj mjesec u bolnici na pocetku trudnoce.

_____________________________

LAURA 5.1.2008.

Citajuci vase price mogu biti zahvalna Bogu sto je kod mene sve super proslo.Eminice i ostale svaka vam cast.
Eh ovako,termin mi je bio 22.3.2008.god,al 11.3.2008.god probude me bolovi oko 1 h.Ja fino ustanem i odem do wc-a,na gacicama nista,ja se vratim i legnem,kontam haj nije to to.Medjutim bolovi su sve postajali jaci.Pa sam ustala i napravila sebi kamilicu,i tako sam sjedila i trpila bolove negdje do 5 30h sama.I onda sam poslala svojoj mami poruku,znala sam das je ona budna jer se spremala za posao.I ona mi je rekla da probam izdrzati negdje dok razmak izmedju bolova ne bude nekih 5,4 minute,i kad mi krene bol iz ledja da je to to.I tako sam ja MM probudila negdje oko 7h,i rekla mu da je vrijeme .On je bio gori od mene ,masirao me je i sjeli smo cak i kafu popili,i negdje oko 9 h smo krenuli u bolnicu.Kad smo gore dolazili,vrata od porodjajnog odjela suu bila zatvorena tako da smo morali cekati nekih 10 minuta,to mi je bilo najgore jer sam imala osjecaj da je glavica vec provirila .Uglavnom kad sam usla unutra,na pregledu su mi rekli da sam skoro skroz otvorena,presvukla sam se,uradili mi klistir,legli me na stol.Tad je dosao Dr. i rekao da cu se brzo poroditi i da samo pravilno disem,jest bolilo nenormalno,al mi zene smo u stanju sve izdrzati za nasu djecicu.Uglavnom kad je Dr.posao da ode meni je vodenjak pukao,i za manje od minutu,moj Hamza se stvorio kraj mene .Bilo je stvarno jako brzo i mogu samo reci da svima vama zelim ovakav porod.Sretno cure.

_____________________________

Hamza 11.3.2008.

I zaboravila sam reci da se Hamza rodio u 10h.

_____________________________

Hamza 11.3.2008.