triplemama, e bas mi je drago da je neko tako dozivio      
I treba da mislimo na ljepse stvari i da slusamo ljepse price......

Eni_24, vjeruj mi da sam to jos malo pa i zaboravila....
Nisam zaboravila, i nikad i necu kakvi su bili prema meni,
ali ipak znam i uvjerena sam da nisam ni prva ni zadnja koju su tako izj..*
(da izvines   ),
izbrisat ce moderatori ovo koliko psujemo ..
Jako mi je zao ako je neko dozivio ovo sto ja jesam, ali za svog andjelka pretrpila bih i vise.....
Ja sam bila lose srece, haman sam im "potrefila nedjelju" pa se nikome i nije radilo, ali sta ces...
Sestre su ulazile da rade CTG,ali ja mislim svaka 4 sata , ali i kada urade CTG, uopste ne komuniciraju s tobom.....
Tako je bilo sudjeno i pomirila sam se s tim......
Ma necu vise o tome, treba da se okrenemo ljepsim i bitnijim stvarima , 
a to je da kad pogledam svog Bakira,
i kad mi se on nasmije svojim okicama, ma vjeruj mi da mi u zivotu vise nista i ne treba......
Hvala vam cure moje na podrsci puno... 

_____________________________

Bakir
20.04.2008.

Evo da i ja napišem kako je moj porod protekao.

Termin mi je bio 21.03. i pošto beban nije htio vani, nakon 7 dana poslije pređenog termina, kažu oni meni da ostanem u bolnici. Ne znam kako je u drugim gradovima, ali u BL je to praksa-7 dana preko termina-obavezno na Patologiju trudnoće.
29.03. oko 20h krenu meni bolovi, i pregleda me babica koja je bila dežurna i kaže da sam samo jedan prst otvorena, te da nema potrebe da zovu dr, već da trpim jer mi je bolje da sam u svojoj sobi nego u sali.
U međuvremenu su bolovi postajali sve češći i sve jači. Ja nisam oka sklopila, cijelu noć sam se patila, hodala, ležala, ni sama više nisam znala šta bih sa sobom.
U toku noći se pojavio dežurni dr, i rekao da istrpim do jutra, da mi još nije vrijeme. To je rekao a da me nije ni pregledao, onako odokativno . Bolovi su skoro cijelu noć bili na 8-10 min.
Ujutro, oko 8 h, kad je bila vizita, pregleda me nova dežurna dr i konstatuje da sam tri prsta otvorena, te da se javim sestri za klistiranje i da spakujem svoje stvari i krenem u porođajnu salu.
E tek me onda uhvatila panika i strah!!! Cijelo vrijeme sam samo molila Boga da se već jednom porodim, jer izluđuje svaki dan koji se provede nakon pređenog termina, ali kad mi je rekla da je vrijeme, baš sam se prepala.
Uspijela sam javiti mm i mami, i u nekom bunilu otišla na klistir, i onda spakovala stvari.
U porođajnu salu sam ušla u 9h, odmah su mi priključili indukciju, okrenuli me na lijevi bok i rekli mi da ne mrdam.
S vremena na vrijeme su me obilazili, kvasili mi gazicu, pitali kako sam, trebam li mokriti itd.
U međuvremene mi je dr probušila vodenjak.

Bolovi su vrenom bili sve jači i jači, i stavrno nepodnošljivi. Ja sam disala kako su me učili u školi, hvatala se za stalak od dripa (u jednom trenutku sam ga tako iskrivila da se nadvio iznad mene) i samo molila Boga da se što prije porodim i da sve bude ok.
Dr bi došla, pitala me na svakih koliko su mi kontrakcije, te me pregledala.

Ja se sjećam da sam svaki put kad bi me pregledala mislila u sebi "Molim te Bože da kaže da je vrijeme, da kreće porođaj"
Ali načekala sam se na taj odgovor...
Oko 16.30 me pregledala ponovo i rekla da je vrijeme.
Zavezali su mi noge i rekli da guram iz sve snage. I gurala sam, mada iako sam znala da ne smijem iz glave, upravo sam odatle gurala, jer nisam mogla od bola da se skoncentrišem kud ću prije  Zato su mi kapilari u očima popucali tako da su mi oči 10 dana bile skroz krvave, strašno me bilo pogledati.
Moj Luka se rodio iz trećeg napona, u 16.40, i istog trenutka je bol prestao.
Ja sam gledala čim su ga izvukli jeli ok, a on je odmah zaplakao, srce mamino.
Evo sva sam se rastopila dok ovo pišem i prisjećam se...
Okupali su ga, umotali u pelenu i dali meni...I nema ljepšeg osjećaja na svijetu nego kad konačno upoznaš svoju bebu, sva bol i patnja se zaboravi...

Odna je uslijedilo šivenje koje je mene boljelo, i sva sam se grčila tako da me dr jedva zašila.
A dr i babice su mi rekle da odavno nisu vidjeli hrabriju porodilju, jer skoro da nisam ni glasa ispustila, samo malo dok sam se porađala. Zato su mi kapilari i popucali
nakon toga smo vidjeli mm i ostatak familije koji je čekao u holu.
Oko pola sata smo bili u nekoj prostoriji u kojoj mame i bebe borave nakon porođaja, kako bi ih navodno promatrali da  li je sve ok. Nas niko nije ni pogledao.
Onda je došla sestra i odgurala me u kolicima u sobu gdje sam odmarala 2 sata. Tad su mi doveli Luku da ga podojim...
Kasnije su došle dvije sestre i pomogle mi da ustanem, da malo prošetam da mokrim itd.
Iz bolnice smo izašli treći dan....

Eto cure moje priče.......
Nije bilo baš strašno, ali nije ni da nije....  
A da boli, boli i to dobro, ali sve to vrijedi svake sekunde tog bola

Cestitke svim hrabrim mamama 
Evo kako je kod mene bilo...
Termin mi je bio 17.09. a posto sam presla 5 dana svaki dan sam isla na CTG u Zenicu u bolnicu. Doktor koji mi je vodio trudnocu mi je obecao da bez obzira kad da porod krene on ce doci i biti tu, bilo mi je lakse jer imala sam kao neku sigurnost i onda 22.09. u 22.00 ja i moj MM sjedimo i gledamo nest na tv i ja moram kao ponovno na WC  i kad sam tamo dosla krv na gačicama, ja se presvucem i kad sam htjela da se vratim na svoje mjesto odjednom sam se sva upiškla MM me poceo zafrkavati jer nije znao sta se dešava, ja se presvucem i ponovno se ponovi isto i onda ja njemu onako slatko kazem "islim da ces danas postati tata" on me pogledao i odmah poceo panićit, ja sam bila mirna dok nije dosla svekrva da nas vozi jer MM nije bio sposoban za to.
U bolnici smo bili oko 23.30 u prijemnoj me primio drugi doktor er moj nije "mogao" doci pregldao i odmah rekao da sam spremna za porod, poslije klistira presla sam odmah u radjaonu,  tamo je vec bila jedna mamica koja je se poadjala i toliko derala da samo ogluhli od nje.
Ja na boku sam naravno morala da gledam u nju i pratim cijeli njen porod a onda da isto to dozivim.
Kada su presli meni ja sam vec imala bolove ali tvarno sam hrabro h podnosla jer se uopce nisam cula samo sam kad trud dodje molila Boga da sve prodje kako treba.
Porod je trajao tri napnja i ja iako nisam isla niti u skolu za trudnice niti sam savjetovan o tome sam bez glasa gural kako treba i nisam ni osjetila bol a bebica je vec bila napolju.
Moj Amer se rodio u 01.27. 21.09.2007. godine tezak 3,690 kg i dug 51 cm.
Kada sam cula da plaće i ja sam pošla plakati a kada sam ga vidjela vec sam jecala jer nisam mogla jerovati da nesto tako lijepo je MOJE i da sam to ja rodila.
Babica nas je nakon 20 minuta izvukla na hodnik gdj nas je cekao ponosni MM i svekrva i kad sam tada ugledala ga da drzi malenog u ruci rekla sam mu "Rodila sam ti sina a volim vas najvise na svijetu" stvarno taj trenutak i sad kad zamisim place mi se.
Danas sam ponosna mama 9 mjeseci stare bebe koja je zdrava, doji , puzi, ima 2 zubica i koju volimo najvise na svijetu.


_____________________________

Amer 21.09.2007.

Evo još jednog romana
Osvanuo je jedan radostan dan. Radostan zbog dvije stvari, Bajram je i dočekujemo rodicu sa bebom iz bolnice. mMene obuzelo neko neopisivo osjećanje. nNe mogu da odgonetnem da li je tuga ili sreća ili neka tjeskoba. A možda se u sve to umiješao i strah jer se približava i moj termin poroda koji bi trebao biti 19.10., dakle za sedam dana. Ustala sam vrlo rano, ustvari čitavu noć ustajem zbog učestalog mokrenja. Odjednom me obuzima neko čudno osjećanje i počinjem grčevito plakati. Nisam se mogla kontrolisati. Plakala sam, a uopće nisam znala zašto. Taj dan sam sve vrijeme bila napeta i nisam mogla dokučiti zašto se sve to događa. Kao što to i biva svakoga Bajrama obišli smo roditelja i najbližu rodbinu i dan je brzo prošao. Sedam je sati. Ležim i gledam TV. Odmaram se od napornog dana. Osjetih čudan bol u donjem dijelu trbuha. Pomislih, evo ga počelo je, a odmah zatim i ne, ma to je samo zato što čitav dan nisam ležala, a uostalom i nije dovoljno jak da bih se uznemirila. Nastavljam gledati TV, a onda opet. Isti bol. I nakon trećeg odlučujem gledati na sat i pratiti u kojem intervalu se javljaju. Redovni su, svakih 20 min. Deset je sati, već tri sta imam bolove svakih 20 min, a ja i dalje ne razmišljam o porodu. Prethodnih dana nisam imala nikakvih simptoma, nisam krvarila, nije mi pukao vodenjak, a uostalom jučer sam bila na redovnoj kontroli i sve je bilo OK, doktor je rekao da se vidimo za četiri dana. A odjednom bolovi postadoše mnogo jači. Obavijestila sam M. i nastavili smo gledati na sat. I evo ih svake tri min. Nevjerovatan osjećaj. Sada već počinjem shvatati da se nešto događa. M odmah panično predlaže da idemo u bolnicu. Meni se uopće ne ide. Bolovi su izdržljivi i razmišljam o tome da prespavam tu noć pa da sutra krenem u bolnicu. Umirila sam se i legla. Pokušavala sam zaspati, al nisam mogla jer su bolovi bili redovni i postajali sve jači. Odlučila sam da ipak krenemo u bonicu. Polahko sam se obukla i dodala još poneku stvarčicu u torbu koja je ranije bila spremna. Vozim se prema bolnici i uopće me nije strah. Doktor me je pregledao i rekao da sam otvorena 50% i da ću ostati. Obukla sam spavaćicu, predala M svoju odjeću, a u njegovim očima sam vidjela suze. Zagrlili smo se i bilo mi je jako teško. Bilo je oko 23h kada sam legla u krevet. Gledala sam kroz prozor u svjetleću reklamu na neboderu i čini mi se da tu sliku nikada neću zaboraviti. Bolovi su bili sve jači, a još je gore što sam uz svaki trud imala nagon na povraćanje, pa sam svakih tri minute morala trčai (da trčati!!!) do kupatila i to me dodatno iscrpilo. Ta noć se urezala zauvijek u moje misli i živo je se sjećam svim čulima. A bila je tako duga. Izgledalo mi je kao da nikada neće svanuti. Bolovi su postajali neizdrživi. Vrištala sam. Ništa nije pomagalo. Vježbe disanja, dani provedeni na Internetu na temama o trudnoći i porodu, razmišljanje o nečem drugom, sve je palo u vodu. Bila je samo bol i svjetleća reklama na neboderu u koju sam zurila cijelu noć. Svanulo je jutro, a ja uopće nisam ni spavala. Stigla je prva smjena i počeli su novi pregledi. A nedugo zatim i krici u porođajnoj sali koja je bila odmah do moje sobe. Sve je bilo jezivo. Željela sam umrijeti. U nekim trenucima sam se prepuštala kao da sam molila Boga da me uzme. A onda odmah zatim i grčevita borba za život, za život koji nosim u utrobi i kojeg želim roditi. Minute su prolazile, a činile su mi se kao sati. I kada sam mislila da bolovi ne mogu biti gori oni su postajali još gori i borba se nastavljala. Onda i dodatna panika, ne čuje se bebino srce, moram ustati i šetati hodnikom. Nisam mogla. Na svakom koraku sam padala na pod i uvijala se od bolova. Ali u meni je rasla snaga, željela sam razbuditi svoju bebicu i hodala sam brže do posljednjeg atoma snage. Legla sam i nastavila se valjati po krevetu. Došla je doktorica i probila mi vodenjak. Voda je otekla i nedugo nakon toga počeo je porod. Nisam znala kako da se ponašam. Zavrištala sam i sestra je došla i stavila me u odgovarajući položaj i rekla mi da počnem gurati, ali da ne mogu još u salu jer je zauzeta. Strah, panika, vriska, užas. Kucnuo je čas. Idem u salu. Hvatam se za metalne ručke u guram svom snagom. Razmišljam o tome šta ako umrem kome će ostati moja bebica, razmišljam o M, potreban mi je njegov stisak ruke, zamišljam njegov osmjeh i on mi daje snagu da izdržim. Želim ga obradovati, želim mu javiti da je postao otac i ta me ideja održala do kraja. "Još jednom, idemo jako", čujem doktoricu koja mi se svom snagom navaljuje na stomak i riječi "Sijeci", "Nećemo sjeći, može ona" govori sestra", "Sijeci" opet će doktorica. Cap, cap i gotovo. Nevjerovatan osjećaj, ne može se opisati, olakšanje, osmjeh, prvi bebin plač, osjećam ga na prsima i ljubim ga. Brzo ga odnose. "Dječak, težak 3,900g, dug 56 cm, obim grudi 36 cm, obim glave 35 cm", javlja sestra. A meni ravno do mora. Ležim i uživam. Ništa me više ne zanima, još da javim M i ja sam centar svijeta. Osjećam se kao najvažnija osoba na svijetu. Gledam na sat i shvatam da je prošlo 17h i 25min od provg bola do poroda. Taj se dan zauvijek urezao u moje srce. To mi je promijenilo život, taj 13.10.2007.god u 12h i 25min u subotu. To je moj život za koji ću se boriti do kraja.
Rijade voli te mama cijelim bićem nikada to ne zaboravi ma šta da se desi!!!

Drage moje evo i moje price!!!

Termin mi je bio 14.05.2008.trabala sam obaviti jos jedan pregled kod doktora i izvaditi posljednje nalaze pred porod i cekati da beba pokuca na vrata ali ona je ipak pozurila.Jutro 22.04. odlucila sam otici izvaditi nalaze oko 6.00 ustala sam da se spremim za odlazak u bolnicu kada sam pri podizanju iz kreveta osjetila kao da sam se upiskila .Otisal sam u wc i na wc skoljki je tekla voda kao iz kabla malo mi je bilo cudno ali nisam panicila prestalo je spremila sam se pozvala muza i otislo smo u bolnicu da izvadim nalaze.Cekajuci svoj red osjetila sam opet kao da sam se upiskila.Izvadila sam nalaze morala sam uraditi i EKG i gore dok sam snimala EKG sva sam odjednom bila mokra sestrica me pitala kada mi je termin ja sam u nekom strahu rekla izgleda da cu roditi da mi je pukao vodenjak i ona me uputila samo sprat nize na ginekologiju da me pregledaju i da cujem njihov savjet.Tako sam i ucinila doktor me pregledao i rekao da je vodenjak napukao i da cu ostati u bolnici.MM je otisao kuci po torbu koja je vec bila spremna prikljucili su me na monitor da vide ima li kontrakcija i otkucaje bebinog srca sve je bilo ok osim sto sam bila skroz zatvorena.Rekli su mi da ce me pregledati sutra (23.04.)da vide jesam li se ista otvorila.Osjecala sam strah ali zbunjenost je bila veca nisam znala sta se desava i otkud tako iznenada.Ujutro su mi uradili ponovo monitor oko 9.00 doktor me pregledao i rekao da sam otvorena 2 prsta i da mi on savjetuje da mi prikljuci drip ili ako zelim da cekam prirodno da se otvorim pristala sma na drip.Odveli su me u sobu za pripremu za porod prikljucili mi drip MM je bio tu davao mi podrsku nisam osjecala bolove smijali smo se zezali se da pokusam zaboraviti na to sto me ceka.Oko 13.00 poceli su intezivniji bolovi setala sam po sobi monitor je pokazivao sve ucestalije kontrakcije babica je dosla da me pregleda i rekla mi da sam otvorena 5 prstiju i da cu se brzo poroditi pocela me hvatati panika a za MM da ne govorim isto da njega boli poceo je da se znoji a meni smjesno .Bolovi su postajali sve jaci,promjena smjene babica sto me primila odlazi i dolazi muska babica  smjesno zvuci ali je tako.Upoznaje se sa nama i kaze da samo slusam njega i da ce sve biti ok a MM je rekao da netraba da panicari kad vidimo njega da trci i zove doktora onda trabamo da se zabrinemo a sve dok je on smiren sve je ok.Rekao mi je da ako osjecam potrabu da vicem da se ne stidim vec to da i cinim stajao je nasuprot mene i davao mi snagu kad kontrakcija naide cucnula bih i napinjala bih se govorio mi je da se vidi kosica da moram biti jaka i snazna i da ce brzo prestati svi bolovi a ja sam izmedu kontrakcija imala neopisivu zelju da spavam cini mi se da sam u sekundama znala zaspati dok ne dode sledeca kontrakcija i Bog sami zna koliko sam litara vode popila.OKo 15.40 bukvalno me bacio na krevet na desni bok i rekao da stisnem i moja Ena je vec izlatila i pocela da place a sa njom isto i ja.Otisao je po MM stavili su mi Princezu na prsa i pitao moze li prerezati pupcanu vrpcu on sto sam pristala.Sva bol je nestala a sreci nije bilo kraja.Moja Ena rodena je sa 3300 gr. dugacka 51,5 i mojoj sreci nie bilo kraja samo neka je ona meni ziva i zdrava.Poslije je uslijedilo sivanje pod anastezijom nije boljelo bar nisam osjecala bol u tom trenutku.Ja sam izasla 4 dan kuci a koja princeza je ostala jos u bolnici sto je veliki sok ali sada 2 mjeseca poslije i ne zelim da se sjecam tih ruznih trenutaka vec mislim na lijepe tranutke i na svoju malu princezu kojoj sam sada najpotrabnija.
Mama ju voli najvise na svijetu

da i ja konačno sa svojim dragim hanumama podijelim svoju porođajnu priču
moj termin je bio 17.08.2006. ali se nista nije desavalo sve do 20.08. u kasnim satima.posto je muz već bio preselio ja sam bila sama sa svekrvom u isčekivanju.kada me je zabolilo bolovi su bili u različitim intervalima i nisu dugo trajalo.posto sam se vodila savjetima drugih zena koje su se nedavno porodile nisam imala namjeru ici dok bolovi ne budu u razmacima od 5 minuta.napravila sam sebi kafu i gledala tv.svekvu je probudilo svjetlo i odmah se uspaničila da zovem djevera da me v u bolnicu.ja nisam htjela tako da smo se nas dvije naklapale od 2 poslije ponoci do ujutro u 6 sati kada sam napokon pristala.meni bolovi nisu bili uopšte strasni.u bolnicu sam primljena otvorena 4 prsta i prebacili su me u zasebnu sobu nakon divnog klistira naravno .u toj sobi sam bila do 10 sati kada su me prebacili u predporodajnu salu.tada mi je sve islo na zivce jer je bla puna a zene su vristale cijelo vrijeme.dr. su dolazili da me pregledaju i kada je dosao dr. đemo bila sam otvorena 7 prstiju odveo me u salu oko 11 sati i uključio drip.obilazili su me svakih 5 minuta i pregledali.porod je napokon krenuo oko 11:20 i tada nastaju komplikacije jer se bebi omotala pupčana vrca dvaput oko vrata svaki put kada se ja napnem beba krene ali se opet vrati i na kraju sam se tako napela da je bebaca izasla van teska 3760 i duga 52cm.međutim ja nisam osjetila čari da prva vidim svoju bebu jer ona nije zaplakala.dosao je pedijatar i ona je odnesena u inkubator tada je uslijedilo usivanje od kojeg sam vristala iako za vrijeme porođaja ni glasa nisam pustila.kada je sve bilo gotovo prebacena sam na odjel i samo sam mislila kako cu otici vidjeti svoju lamiju koja je jos uvijek bila u inkubatoru.nakon 5 sati su je izvadili jer sve je bilo uredu hvala dragom Allahu.a nakon dva dana smo izasle svojoj kući.sada moja mala princeza ima 22 mjeseca i mama je ne bi dala nizasto na svijetu i volim je najvise

< Poruku je uredio lamka -- 22.6.2008 19:12:59 >

_____________________________

Lamija duša duše moje
21.08.2006

EVO KONACNO DA SE I JA JAVIM SA SVOJOM PRICOM..DOK MI EDVIN PAJKI,NADAM SE DA CU USPJETI SVE NAPISATI NEZNAM ODAKLE DA POCNEM,AL EVO POCET CU OD TOGA DA SAM PRENIJELA TRUDNOCU 15 DANA,TE SU MI NA ZADNJEM PREGLEDU PREDLOZILI INDUKOVANI POROD.NA STA SAM NARAVNO PRISTALA,JER SAM STRAHOVALA ZA BEBU.TRUDNOCA TEKLA UREDNO,ALI ETO IPAK NA KRAJU MALE KOMPLIKACIJE.
TOG DANA 14.6. SAM BILA ZAKAZANA ZA POCETAK INDUKCIJE,I TAKO SE SPREMIMO JA I MM I ODEMO U BOLNICU.TAMO SU MI OBAVILI PRETRAGE I DOKTORICA MI JE STAVILA TU NEKU TABLETICU-NEMAM POJMA KAKO ZE ZOVE-AL NEBITNO.BILO JE NEUGODNO,POMALO BOLNO MISLILI SMO DA CE ME ODMAH OSTAVITI U BOLNICI ALI NE,,KAZE NAM DA IDEMO KUCI,DA VECERAMO,ODMARAMO..JER BOLOVI MOGE POTRAJATI OD 5 SATI PA CAK I  VISE I DO 2 DANA.I TAKO JA OPET NAZAD KUCI.DODJEMO JA LEGNEM MALO A MM GLEDA UTAKMICU(PRVENSTVO).TACNO NAKON 4-5 SATI TJ.U 17:30,POCELO ME BOLITI U DNU LEDJA,ISTO KAO DA ME NOZ PROBADA,AL HAJD KONTAM JA UMISLJAM..AL JOK..SVE VISE ME HVATALO..I TAKO JA TRPIM A BOL SE SIRI PREMA DONJEM DIJELU STOMAKA.SETKAM I KOCIM SE...OKO 8 SE POCINJEMO PAKOVATI JER VISE NISAM MOGLA PODNIJETI.DOLAZIMO U BOLNICU I TAMO USTANOVE DA SAM OTVORENA 3 CM,I DA CEKAMO...CEKAMO TAKO A JA TRPIM BOL.OPET ME PREGLEDAJU ZA SAT I KAZU 4 CM.ZATIM MI DAJU TOPLI JASTUK NA STOMAK,DA MI UBLAZI BOLOVE,NE POMAZE..OKO 24:00 OPET ME PREGLEDAJU 5 CM OTVORENA,DAJU MI AKUPUNKTURU,KOJA ISTO SLABO POMAZE.STAVLJAJU ME NA STO I UKLJUCUJU DRIP,JAKI BOLOVI JA SE OTVORILA 10 CM,AL BEBA NIJE SPUSTENA. PRIKLJUCUJU NA ULTRAZVUK KAD TAMO MOGA ZLATA GLAVA SE NAGELA NA JEDNU STRANU I POPRIJECILA JA OGORCENA.BUSE MI VODENJAK OKO 02:00,NEBI LI BEBU TO MALO POMJERILO...AL NISTA..VODA ZELENKASTA,PA SE I ONI ZABRINULI ZA BEBU.A JA OD BOLA UMIREM CINI MI SE.DAJU MI I LATER GAS NA USTA DA BI MI OLAKSALI,AL OPET NISTA.I TAMO OKO 4:00 NUDE EPIDURAL,I KONACNO BOLOVA NEMA.OKO 9 UJUTU ME OPET PREGLEDAJU AL BEBA U ISTOM POLOZAJU,I NUDE MI CARSKI REZ,KAZU ZADNJA SOLUCIJA..JA PRISTAJEM,KAZEM SVE SAMO GA SPASITE,A SAMNOM STA BUDE..MM JE BIO UZ MENE STALNO,JA OD TUGE POCINJEM PLAKATI,JER BOL NEOSJETIM,A ZAMISLJAM BEBU KOJA SE MUCI U MENI.I TAKO MI DODAJU JOS ANESTEZIJE U KICMU I VOZE U SALU.BRZO ME PRIPREME,I STAVE ONAJ ZELENI CARSAF DA NEVIDIMO NI JA NI MM STA SE DESAVA.JA NEOSJECAM NISTA,ODJEDNOM MI FINO VALJDA ME EPIDURAL STRESO ZA MANJE OD 5 MIN CULA SAM KAKO MOJE ZLATO PLACE-UHH MILINE DRAGE MOJE-ODNESOSE GA DA OBRISU A MENE NASTAVLJAJU SITI I KO ZNA STA JA SRETNA MM ISTO,DONESOSE GA ODMAH NAMA.CUJEM KAZE BABICA DA JE TEZAK 3880,A DUG 54CM.A JA PLACEM OD SRECE.MM SE TRESE TOLIKO DA NEMOZE DA GA DRZI U RUKAMA...NAKON TOGA NAS SMJESTAJU U NASU SOBICU SVE TROJE ZAJEDNO..IHH KAKO JE MAMA DANAS SRETNA I PONOSNA..VRIJEDILO JE TRUDA,IAKO 16 SATI PORODA NISAM OCEKIVALA.PRESTENA SAM I ISPUNJENA SA RADOSCU.ETO DRAGE MOJE I MOJA PRICA KOJU SAM POKUSALA SKRATITI.

_____________________________

...edvin...15/6/o8

Drago mi je da se ipak sve dobro završilo i da ste došli kući svojoj,želim vam puno sreće i zdravlja i veeeeliku pusu oboma šaljem

svaka čast
želim vam puno sreće, zdravlja i ljubavi u životu

_____________________________

strpljen - spasen

Svaka ti čast i želim vam puno sreće i zdravlja

_____________________________

ALINA 29.06.2004.

ARMIN 13.11.2008

Evo da i ja podijelim svoje iskustvo s Vama.
Termin mi je bio 26.04.,ali me 23 u tri sata ujutro probudio neki neobican bol i ja sam znala da je to to.
Nije to bilo nekog jakog intenziteta ali se vise nije moglo spavati.
Nekako sam docekala jutro,i kako sam i ja isla na one vjezbe cekala sam bolove koji ce se javiti u određenom intervalu od 5 min.
Bolovi su postepeno bili jaci ali izdrzljivi.
Oko 15 sati suprug me odvezao u bolnicu,bila sam jako preplasena
jer mi je to bila prva trudnoca.
Primila me je doktorica Aida (Opca bolnica),utvrdila da sam 4 prsta otvorena,odmah mi probila vodenjak i poslala me u sobu.
Bolovi su se odmah pojacali,posle nekih pola sata su mi ukljucili drip bez ikakvog objasnjenja o cemu se radi i to jedna jako drska sestra ili je babica ne znam po imenu Sadeta.Od tog perioda bolovi su bili sve jaci i jaci,gubila sam svijest od silnih bolova.Niko niti je dolazio,niti me pregledao samo jedanput su preslusali ctg srca.Vristala sam,gubila svijest i bila prepustena sama sebi.
U neka doba smjena se promijenila dosao je doktor Miseljic i babica po imenu Sabaheta jedno jako drsko i odvratno stvorenje.
Ja sam u tom svom gubljenju izgubila pojam o vremenu,znam poslednji momenti da sam se sva tresla i grcila.
Oko 22 sata odvelu su me u porodjajnu salu i poslije ovih silnih bolova sam porodjaj je bio tri napona i moja se Zana rodila.
3950 gr. teska i 56 cm duga.
Kad sam ugledala svoju princezu odjednom je sva bol nestala.
Ali drskost ove babice i deranje kad sam silazeci sa porodjajnog stola umalo pala u nesvijest  vjerovatno cu dugo pamtiti.
Poslije sat vremena donijeli su mi bebu stavili je u onu korpicu i djete je plakalo vristalo a ja nisam imala snage da ustanem i da je uzmem.Niko nije dolazio da vidi sta je niti da me obidje.
Zena u sobi do moje porodila se pet minuta iza mene i ja slusam tu babicu kako doktoru govori da moraju zenu obici a meni niko do ujutro nije usao u sobu.
A zasto jer ih nisam potplatila,a ova druga jeste.
Ali sam bila tako izrevoltirana takvim neljudskim odnosom da im iz principa nista nisam ni feniga dala.
Vikend se potrefio pa sam morala dva dana ostati u bolnici i lezati u lokvi krvi.Ali eto hvala Bogu opet se sve dobro zavrsilo,kad pogledam svoju Zanu zaboravim na sve brige.
Ali bi bilo dobro da svi koji su imali losa iskustva a svakako i dobra imenuju te osobe pa da se zna.

cestitke za prinovu,-a bas kad covjek cuje tako neke grozne stvari po nasim bolnicama zgadi se sve.sve u svemu sad imas svoje blago kraj sebe...ostalo se sve zaboravi

_____________________________

...edvin...15/6/o8

meni samo nije jasno zasto su te glupe babice toliko drske,kao da se nisu nikad porodile i ne znaju  sta je to il su ljubomorne.sta drugo?sado mazo krave uzivaju u bolu tudjem.boze bas sam prosta al me naljutilo par iskustava u kojima se ponasaju kao boginje.kucke.

Evo i mene sa mojom pričIcom:
Zbog otoka sam ležela na ginekologiji 4 dana i umrla od dosade, a kako sam bila dosadna i sestrama i doktorki pustila me u srijedu veče 21.05.2008 da se okupam i gledam finale lige šampiona...Termin je bio u subotu i nisam se nešto brinula, uveče oko 2-3 su počele kontrakcije prvo na 20 min pa na 5, kad su počele na 5 počela sam da štopam ali mi nije išlo pa sam zvala muža u pomoć. Kontrakcije su se ubrzale i počele na 2 min, oko 6 sam zvala doktorku i ona mi je rekla da ukoliko mislim da je krenulo da dođem u bolnicu, to me pokolebalo pa sam sačeklala još malo do 7 a onda sam otišla. Doktorka me pregledala bila sam 2,5 prsta otvorena( prije 1.maja  sam bila otvorena 1 prst) i da moram da još sačekam. Njoj se smjena završila ali je rekla da će doći oko 12 da me porodi. Bolovi su bili jači. Moram da izjavim da porođaj nije meni bio neko strašno iskustvo jer sam ja u toku menstruacije imala takve i slične bolove. Oko 1:30 je došla doktorka, odvela me na sto bila sam potpuno otvorena, probila mi vodenjak i dala indukciju jer su naponi bili slabi. Sad dolazi do izražaja moja greška jer nisam htjela ništa da jedem ili pijem prije porođaja da ne povraćam i dehidrirala sam tokom porođaja. Zbog toga me je doktorka kvasila da se povratim malo.Jedino što nisam mogla da se snađem oko guranja pa je doktorka pritisla stomak da pomogne bebi da izađe. U 2:20 se rodio Tarik, bio je 57 cm dugačak i 3,930 kg ja nisam ni ispucala niti su me sekli, jedino je Tariku slomljena ključna kost. To sam negdje već pisalala da se događa kad su bebe krupne. Posle sat vremena na stolu sam krenula u sobu, baš tad mi je stigao muž. Pustile su me da ga vidim i da vidi naše malo zlato. Sutra samo izašli iz bolnice.

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

Okarice hvala na čestitkama, ništa se ne plaši, vjeruj mi ja sam se bila opustila totalno, samo pravilno diši i bol prođje. Ja sam 2 put išla na hitu od bolova tokom menstruacije, to da mi prođe preko suknje( preko pantalona prođe siguno a suknjom imam više šanse) desilo mi se par puta, a da ne pominjem izlive kod kuće....

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

Joj draga moja Ziki, tako ti zavidim na onojfotografiji, onom momentu kada je beba došla na svijet, a to imate u trajnoj arhivi. Moj dragi suprug, koji je bio sa mnom na porodu, umalo se obandačio (onesvijesti) kada sam se ja porodila. I kada sam ga pitala tu u rađaoni, onako friško izrezana i izmučena, šta ti bi, on meni veli, ma nisam jeo ništa dva dana, pa mi pozlilo.
E šta da radim, drugi put, jedino mi preostaje da na porod umjesto muža vodim kakvog fotoreporetera koji je malo hrabriji i naravno koji je sit

Evo drage moje skupih i ja snage da pisem svoju porodjanu pricu....

Kao sto drage moje hanumice znaju moje pripreme za porod pocele se par dana prije samog poroda - bila sam otvorena prst pa prst i pol i to je sve islo jako sporo. Jedan dan su mi rekli da ce me primiti ujutro ja dosla oni mi rekli da idem kuci - kontrakcija nikakvih nisam imala samo jake bolove u krstima i konstantni sluzavi iscjedak.
Svaki dan sam morala ici da radim ctg i da me pregledaju. Na zadnjem pregledu doktror ustanovi da sam se krenula  nesto brze otvarati i kaze dci ces ti vjerovatno sutra izdrzi noc ujutro cemo provjeriti sta se desilo i vjerovatno ostajes. S obzirom da je tako bilo vec jednom nisam bila bas sigurana al eto pripremila sam se...

I iste noci - tacnije u jtro oko 5 dobijem neke cudne bolove- bili su poprilicno jaki al nisu imali pravilne intervale - 5 pa 10 min, pa 15 pa 5....
Oko 6 sati ugledam i krv sto me malo zabrinulo al izdrzala sam jer sam svakako u 8 trebala na pregled. Doktor me pregledao i zakljuce da sam otvorena 4-5 prstiju s nepravilnim bolovima al me ostave. S obzirom da sam se inace svih tih dana sporo otvarala zakljuce da ce morati ukljuciti infuziju - mada to ne volim pristala sam nije mi bilo druge.
TAj dan bilo je dosta poroda i dosta frke - a cini mi se samo jedna babica. (Opsta bolnica) Ucinilo mi se fina zena prilikom prijema al se zaista uopste vise ne sjecam da me pogledala kasnije. Znam da mi e rekla moraces se strpiti idu porodi a ti imas jos dosta.
Cekala sam jedno 3 sata da mi prikljuce infuziju. Setkala se okolo pomagala cimerici koja je bila predv sam porod. A onda su mi oko 11 ukljucili infuziju kada sam cini mi se bila otvorena 5-6 prstiju. JAke bolove sam pocela osjecati oko sat vremena nakon sto je infuzija ukljucena. Tada je otprilike i dosao moje doktor koji se odmah naljutio zasto mi nisu odmah cim sam dosla  ukljucili infuziju jer tako ima je on rekao.

Uspricali su mi jos neke inekcije i probusili vodenjak. Tad sam se prvi put prepala za svoju bebu kad sam cula - Plodna voda zelena i to jako zelena.
I sam doktor se malo iznenadio jer termin nije prosao - taman je bilo sve na vrijeme a porod smo malo pozurivali jer bebica je imala veliku glavicu u odnosu na moju karlicu. I niko nije sumnjao na to da ce voda biti zelena.

Stvarno sam bila sokirana kad sam vidjela sta sve izadje iz zene za vrijeme poroda. Nemojte zamjeriti na ovakvom opisu al nisam to bas tako obilnim smatrala.

Moji bolovi su postajali jaci i jaci. Kad sam bila otvorena negdje oko 8 prstiju osjetila sam da cu se onesvjestiti - sestre nije nigdje bilo a nisam imala snage da je dozovem. Sva sreca pa je moj doktor kojem je smjena istekla ostao tu  - nikad mu to necu zaborviti. Umirio me je koliko je mogao al ja sam se uzasno bojala da cu se onesvjestiti. Nakon izvjesnog vremena negdje oko pola 4 konacno sam docekala da mi kaze hajde u salu. Taman sam pomislila eto ga kraj al  nije bilo tako.
Napone sam imala vec duze vrijeme. Kad sam u sali u dogovoru sa doktorom pocela tiskati nista se nije desavalo. Jednom dva puta tri puta... i ne znam sama koliko puta. Doktor jr pokusao svojim laktom pogurati ni to nije islo. Odmah je nastala mala panika ctg provjeravan - hvala Bogu uredan.
I tiskala sam tako dugo - dali su mi jos inekcija da pojacaju napone ali nista. E onda su konacno shvatili valjda da nije do mene - i poceli su se dosaptavati. Toliko sam se prepala ma uzas. Doktor mi je objasnio da je vjerovatno pupcanik nekoliko puta omotan oko glave i da nema sanse da ja bebu sama izguram da ce koristit vakum. Tad sam stvarno pomislila da nesto nece biti uredu prpala sam se neopisivo. Doktor me je utjesio i rekao da ne brinem da on zna dobro raditi vakum da nece biti problema.
I tako konacno moja bebica izadje na ovaj svijet. Pupcana vrpca nije bila oko vrata vec je bila NENORMALNO KRATKA izrezali su je cim je bebica sva izasla napolje i to je bio razlog zasto je sama nisam uspjela izgurati.

Meni je i dan danas nevjerovatno da na tolikim uzv kod razlicitih doktora niko nije uocio taj problem.
Al bilo proslo ne ponovilo se nikom, bebia ziva i zdrava odmah ocjenjena dobrim ocjenama samo zbog zelene vode i teskog poroda stavljena par sati u inkubator.

Polije svega ne znam koji zakljucak da donesem. Opsta bolnica- ima i prednosti i mane. Vecina zena kaze vaznija je babica od doktrora meni nije bilo tako - mene babica nije previse ni gledala i zato sam zahvalana dragom Bogu sto me uputio na kraju trudnoce  ovom doktoru koji mi je puno pomogao.

Ipak sve bude i sve prodje - jeste tesko al nije mi zao sada imam ovu svoju ljepoticu pored sebe koja mi zivot znaci.

Svaka cast Lejla!

Hvala Bogu da je sve dobro proslo i da ste oboje ok.

Pusa tebi i tvom malom zlatu!


_____________________________

Mamina zlata:
Tea, 11.02.2005.
Lana, 31.03.2008.
Deni, 31.03.2008.

I bez obzira na sve - na cinjenicu da i doktori kazu da sam imala tezak porod da me jos sve boli i da imam i druge smetnje od poroda smatram da bi opet sve to uspjela proci za svoje zlato.

Hvala Elmic

_____________________________

Moja princeza 04.07.2008
Moj princ 26.02.2012

Lejla cestitam ponovo i tvoje zlato je preslatko mashallah kao med medeni...

i sve bude i prodje hvala Bogu dragom proslo je i ja jedva čekam i evo hrabro iscekujem trenutak da i ja svoje pile docekam



_____________________________

Sve ce to o mili moj prekriti
Snjegovi,ruzmarin i sas

pridruzujem se cestitkama!!

koji ti je doktor bio na porodu ako je dobar preporuci nam ga?

pozdrav!

Lejla, tek sad nadjoh da si vec napisala pricu sa poroda...
Mila moja od srca ti cestitam na hrabrosti, jer ti je puno trebala....
Svaka cast.....
Ali sad imas svoje malo zlato pored sebe i nista vise nije vazno    


_____________________________

Bakir
20.04.2008.

Ne znam koliko je ovdje dozvoljeno pisati imena zato sam ih pokusala preskociti.
al eto vrlo rado - dr puzic, ako je previse molim administratore da izbrisu.
Samo mogu reci super sve za njega. Nekad sam govorila da je previse neozbiljan da se sali u momentima kad to nije za salu al na kraju trudnoce slucajno sam dosla do njega i tako se zadesilo.
Covjek je dao maksimalno svu svoju snagu da me porodi - vjerovatno se napatio i on sam.
I danas kad imam neki problem i dilemu nazovem ga - i ako se ikad odlucim radjati jos koje djete ( prije ovog poroda mislila sam da cu ih najmanje imati troje:) ) najradje bi da me opet on porodja.


_____________________________

Moja princeza 04.07.2008
Moj princ 26.02.2012