...mila moja,  hvala Bogu dragom koji ti je dao toliku snagu da izdržiš sve to a znam da je se isplatilo, ali svaka ti čast!!!

_____________________________

Najveca umjetnost je istinski voljeti ljude!!!!!!!

Draga moja eminice stvarno ti kapu skidam da ih nisi poslije pobila...pogotovo onu debelu...znam na koju misliš.
I ja sam se tamo već jednom porodila....imala sam malo i sreće hvala Bogu.....

Neka nam je Bakir dobro sve izdržao a ti lutko ćeš se brzo oporaviti.

Još jedno ti od srca čestitam

_____________________________

ALINA 29.06.2004.

ARMIN 13.11.2008

eminice moja divim ti se na hrabrosti... zato te dragi Bog obradovao prelijepom i naprednom bebicom.. ti si nasa hrabrica prava...
a te tamo bezobraznice babice... ma vratice im se sve bona, ne sekiraj se, samo ne razumijem kako su mogle biti takve, ocito nisu majke pa nemaju pojma...zalsono je to stavrno sto je tako
hvala kazem opet dragom Bogu pa je sve to proslo i iza tebe je sad.. sad si najsretnije zena na svijetu sa svojim majim pacicem
nek ste mi zivi i zdravi puuuuuno godina
ljubim vas jos jednom

Ovo potpisujem!!!!        I rasplakala sam se kooooo.... Dusa moja mila, kako mi je zao sto si kroz sve to prolazila. A ono da nisi imala namjeru da prepadnes, eeeeeee....gotovo ti je sada, znas mene.
Ljubim te puncice, ljubni mi Bakira!

_____________________________

Naša ljubav Asja je došla 17.07.2008.g :-)

The best thing to spend on your children is TIME...

I mene si rasplakala draga Eminice     .

E pa stvarno nemam rijeci za te ljude, ili bolje receno neljude.

Tebi svaka cast na hrabrosti i izdrzljivosti, i hvala dragom Bogu da ste i bebica i ti dobro i zdravo. Zelim vam puno srece, i tvom muzu naravno.

Poljubi mi malog Bakira, vidjela sam slike, bas je slatkis masallah!

Hvala ti Eminice što si podijelila s nama svoju priču!
Hvala Bogu pa je to ružno iskustvo iza tebe.

_____________________________

Mamin najljepši cvijet
IRIS, 01.09.2008

skidam kapu draga Eminice...
ovaj tvoj doživljaj zaslužuje odlikovanje heroja...
ja sam i onako veliki kritičar osoblja koji radi u bolnicama...
ima puno izuzetaka-da se ne nađe neko napadnut...ali stvarno nažalost činjenica je da većina njih ne voli svoj posao..
zašto ne oslobode ta mjesta ljudima koji će to raditi s puno ljubavi..
ja neznam kako bi se ponašala na Emininom mjestu... trenutno mi se prosto diže kosa na glavi od bijesa.. ali kada razmislim o toj situac. i ja bih najvjerovatnije postupila isto..
zamislite samo koliko čovjek želi da ima tu bebu-pa koliko se (u većini slučajeva) mora potruditi oko toga..i na kraju se nađe neka babetina i ugrozi sve..
neznam...
draga Eminice...
od srca ti želim sve najbolje.. tebi tvom Bakiru i tvom mužu..
da vas dragi Bog odraduje onim što najviše želite...
hvala za ovu priču...


_____________________________

Moj najdraži i ja u braku od 12.06.2006...
A ljoljimo se puno,puno duze...

Ja sam mislila da su samo mesari u Travniku ali eto i u Sarajevu ista firma samo
drugo pakovanje...nemam rijeci za nase doktore...sto neodu malo na zapad i nauce kulturu ponasanja prema pacijentima.Casti izuzetcima ali 90% nasih doktora se KATASTROFALNO ponasa prema pacijentima a jos im se i plati ko nigdje u svijetu.

Trebalo bi poslati mail direktoru bolnice sa komentarima zena koje su imale iskustvo za tom debelom kravetinom,jer zaista je steta da kompletno osoblje ispasta zbog jedne koze koja sebi daje za pravo da se ovako ponasa i odlucuje o sudbinama zena i njihovih bebica.Da sam bila na mjestu dogadjaja,te da sam imala kontakt sa tom babicom odmah bih se obratila rukovodstvu bolnice sto preporucujem Eminici,jer ovo je prestrasno da bi proslo nekaznjeno.Eminice zapamti da ukoliko im se obratis pismom,mailom..mozes spasiti neciji maleni zivot,jer nece sve bebece imati srecu kao Bakir.
P.S.Mozda previse dramatizujem,ali meni je ovo prestrasno.

_____________________________

Adian 01.02.2007

Drage moje hanumasice,
prvo da Vam kazem da vas redovno pratim al nisma htjela da se ukjlucujem u razgovore prije jer sam zauzeta i odlucih da Vam napisem svoju pricu s poroda jer mozda kome pomogne...
Rodila sam prije nepunih 9 mjeseci malu princezu i to mi je prva trudnoca..elem da ne duzim...isla sam prvih 6 mjeseci kod dr Begovica i sve j bilo ok zatim sam odlucila da se prebacim u bolnicu. dvoumila sam se gdje al odlucih za opstu i bum. termin kod dr Masica je bilo tesko dobiti, pa sam otisla kod dr Puzica i istina je da se narucuje krjem mjeseca da bi oni mogli raspored napraviti.  zakazem kod dr beciragica, on me pregleda rece da sam tri prsta otvorena i da cu se lako poroditi. Ja kuci sva sretna se vratila.Ali...odlucim da cu ipak da ganjam dr Masica i napravim se luda i  odem kad je bio dezurni na pregled (poslije 17 sati), a on me odmah u bolnicu posalje zbog oteklih nogu.
Elem lezala sam tamo 7 dana, mjerili su pritisak svako jutro i noc i ctg bebe i kljukali apaurinima od 2 mg, a nista konkretno drugo nisu radili. Za tih sedam dana sam vidjela da jedino doktor koji te primi obrati paznju na tebe, drugi rijetko. Urade mi urino kulturu dva jutra i puste kuci kazu da dodjem po nalaze, zovnu me i daju recept potpisan sa dr Nenad Miseljic, ja kod svoje doktorice ona mi otvori knjigu gdje pise da trudnice ni slucajno ne smiju piti taj antibiotik elem ja nisma htjela jer sam vec bila pred kraj 8 mjeseca i nisam htjela da rizikujem, al rekoh da Vam skrenem paznju na ovo. Kuci sam bila 7 dana, tamam ocistila kucu  i na kontrolu kod dr Beciragica nakon 7 dana i on me posalje u bolnicu opet, zbog otecenih nogu. Lezala sam u bolnici od srijede i tri dana niko mi nije prisao, doktor beciragic mi rece da ce me poroditi u subotu kad bude dezurni. ja sva sretna jer mi vise dojadilo, bila sam i puno otecena i jos mi je rekao na prijasnjem preglade da cu se lako poroditi jedva sam cekala subotu ali ...u 12:30 sati me spuste dole, daju mi drip, prvo u lijevu ruku i lezanje na lijevoj strani. Do mene se poradjala zena isto sa infuzijom, krvava, usrana i samo sam molila Boga d ameni n ebude tako.Poceli su bolovi u 16 sve jaci i jaci. Muz je cekao na hodniku jer mu je dr Beciragic rekao da ide brzo i da cu do mraka biti porodjena li...iz susjednih soba su se culi jauci i dozivanje doktora i babica, a moji bolovi su sve jaci i jaci postojali, dolazio je doktor i pravo je grub i sestrice provjeravali pregledali, ctg radili, al od poroda jos nista...jos nisma  i stom infuzijom bila dovoljno otvorena..zene su vodili u salu poradjali a la sam cekala u umirala od bolova, babice nisu gtjele ni da te pogledaju, sem jedne koja je stvarno bila fina, i masirala me i pomagala. Moji bolovi su postali nesnosljivi, ustaja sma sa infuzijom i ako mi nisu dali al meni kao lakse kad stojim. oko 22 mi promijenise infuziju i u desnu ruku i lezanje na desnoj strani. J aumirem od bolova vristim, muz i dalje ceka na hodniku, a doktor obecava jos malo, jos malo (dali smo mu kovertu)...23 sata, nista, 24 sata nista, Ja umirem cuje me ulica vani jer svake sekunde nagoni a bebe nigdje, probiju mi vodenjak, doktor mi rece da jedem i pijem a j u cudu gledam. 01 poslije ponoci nista jos,  a ja na momente osjecam kao d acu se izgubiti, doktor dodje i opet de gore na sprat, a ja i jos nas par prepustene nemilosrdnim babicama. Muz poludio jer nije mu bilo lako slusati me s takvim bolovima i jaucima, a doktor sve sad ce, sad ce. oko 2 ujutru dolazi doktor i pusta m en ahodnik da vidim muza. Ja onako s trudovima n ahodnik a babice se fataju za glavu. Vracam u krevet,vidim i doktor se uznemirio i cesce obilazi, beba krenula al kako nije priprodno vec uz infuziju i ona se pati. Molila sam ga da reze da nju spasava, jer ja sam bila na kraju snage, vec 11-ti sat sam imala bolove,nagon da napanjem, vristim, molim da spasi bebu al nema sanse, kazu mi prvi porod moze trajati 18 sati, Bio je sam u smjeni sto je greska opste bolnice. Oko 2 ujutru vodi me u salu, pokusavam stojeci al nema sanse. Popnu me na stolicu napnem se al nista. kao kroz maglu vidim doktor nedsto dovlaci i vidim inekciju. dade mi inekciju, reza me i beba na vakum izadje iz drugog pokusaja u 03:15 ujutru,  majkina dusa. Ponovo druga inekcija i sivanje. vrate me u sobu i ova fina sto je htjela da mi pomogne da s eokupam zavrsila ej smjenu prije nego sto sam mogla ustait je ri nakon dva sata lezanaj ja nisma ustajala, nisam mogla sjediti mantalo mi se. Okupaju me neke dvije fuj stave me na wc solju pospu sekund vodom gotove, krave. Donijeli su mi bebu tek oko 11 sati, plakala sam, evo i sada placem sta je sve prezivjela dok je izlazila, dusa moja. Pustise me kuci sutradan i nakon par dana rez mi se inficira i ti problema fuj. odem u nedelju navece kod dezurnog i dr Nakas ( da ima privatnu ordinaciju samo bih njemu isla odlican doktor jer sam to i vidjela kad sam lezala u bolnici) isprao mi ranu i ujutru rekao da dodjem dok je on u smjeni da on to ponovo uradi, i svaki put kad sam isla, isla sam kod njega i uvijek je on to licno radio, Jednom se potrefio dr. drljevic (maneken ga zovu, mada meni nije ni m od manekena) i on je izdelekao onako pogledao i rece sestrici d aona to isper. Stekla sam dojam da mu je to isponizenja raditi jer ipak je on doktor. Dr beciragic se nije ni pozdravio kad me u hodniku sreo da cekam, al ako ponovo zatrudnim bjezim od njega jer i ako kazu da je profesionalac grub je uzasno, sirovina teska.
kazu da se ova bol zaboravi, al ja nisma jer sam cak i hemroide od napinjanja dobila, uzas. Eto drage mioje da zakljucim i kazem da mozda ovi doktori i nisu toliko losi koliko mi neke mislimo,jer oni ipak najbolje znaju. dr aida je istyo kriza i ako hocete kod nje da bude fina trazite stelu, krava prava. Guticka tu i tamo, mada i ona voli u djep.Masic nece mito nema sanse, dok sam boravila u bolnici bio je na putu, a ujutru kad sam se porodila dosao je i obisao mene i bebu i samom pojavom ulijeva covjeku vjeru. Svaka mu cast. Eh jos da Vam kazem da je muz trebao biti naporodu jer s edogovorio s doktorom al mu na kraju nije dao jer je i samog doktora panika uhvatila. MOja prica je slicna Eminicinoj jer nas je isti doktor porodio. Njemu je izgleda najlakse dati drip i bum gotova stvar. Zato drage moje cekajte da beba sama krene. Eto ja Vam se naprica, nadam se da vas nisam udavila i ako ima gresaka to j ezato sto zurim. necu moci biti s Vama redovno al Vas pratim redovno i zao mi je sto ne mogu s Vama na kafu nekad jer radno vrijem mi je do 16;30 i dok dodjem tamo vec je kasno, a i svaka sekunda mi je vazna jer zuriom svojoj princezi. Pozdrav, budite mi dobro, cuvajte svoju trudnocu i svoje bebe.

Ej moja mila, moradoh ti se javiti....
Vjeruj mi da mi se srce cijepalo kad sam citala tvoju pricu,
a nadala sam se da se nikome nece desiti onako kako se desilo meni, ali ipak........  
Drago mi je sto ste ti i tvoja princezica u redu, i da si nadam se zaboravila na te muke, koje vjerujem je jako tesko izbrisati iz glave.....
Zaista je tuzni kako tretiraju zene tamo........

Sto se tice Nakasa, ja boljeg doktora nisam upoznala u zivotu,
tako pristupacan, i nasmije se, i nasmije tebe, opusti te.... 
Zaista ga nema boljeg.....

Masic je i kod mene dolazio u sobu, i kako si i sama navela,
apsolutno potpisujem da je samim ulaskom u sobu razvedrio atmosferu totalno......

A sto se tice mog dr, dr Drljevic je katastrofa..... 
Bas nekako te gleda s visoka, ko da si ti ne znam ti ja sta.......

A sto se tice smjene u Opcpj bolnici, uvijek je jedan doktor u smjeni ( katastrofalna greska)......

Mila moja, ti se cuvaj, i svoju princezicu, a njima svima na savjest neka ide ovo sto su dosad, pa vjerujem uradile ne samo meni i tebi, nego vjerujem da njih ima jako, jako puno........



_____________________________

Bakir
20.04.2008.

Draga Eminice svaka ti cast.Nisam prije isla na ovu temu pa sam tek sad procitala tvoju pricu.Svaka cast i za babinu bebu joj sta ste sve prosle rasplakale ste me.

Tek kad ovako nesto procitam vidim kako sam sretna i zahvaljujem dragom Bogu pa sam ja imala svoju babicu (komsinku) i lagan porod.

svoj porod zelim svakoj koju to ceka.Ujutro oko 8h bilo visokoprsnuce vodenjaka ztabolilo u 17h odmah su kontrakcije bile na svake tri munute minut bola u 19 otisla u bolnicu u 19:30 Mirza proplako.


_____________________________

Irhana 28.11.1999.

Mirza 26.04.2008.

Hvala drage moje...pusica

Opet se moram javiti ikazati da bogu zahvaljujem što smo moja Lajla i ja dobro nakono svega, nakon eminine i priče nbebine mame, ne znam šta da kažem. Donekle sam bila u sličnoj situaciji, DR. BEČIRAGIĆ je svojim nonšalantnim ponašanjem doveo u pitanje životr i mene i mog djeteta. Ne daj Bože nikome i nikada se ne ponovilo. Moja je greška bila što sam ga poslušala i ostala tu noć u porodilištu, da mi je ova pamet kući bi se vratila pa taman da se i kući porodim. Bečiragiću više nikada u ruke. i mom mužu je rako da će me poroditi za nekih dva tri sata, nikada me nije porodio, pustio  me je da se patim 14 sati, zajedno sa mojom napaćenom bebom.

Već sam bnekoliko puta pisala, znam da se ponavljam , ali o tom čovjeku, dr. MAšiću, sve najbolje, zahvalna sam mu dok sam živa jer je spasio moju Lajlu i mene

Evo drage moje ja cu bit kratka.Zao mi je Eminice sto ste se ti i beba toliko napatili. I kod mene je bio slican slucaj samo sto nije tako dugo trajalo. I mom Harisu je bio pupcanik omotan 3 puta a babica mi je rekla kravo glupa isla si na ultrazvuk deset puta pa zar ti niko nije reko da ti je beba sva u pupcanici... elem bilo je tu i psovanja i uvreda i svega...poradjala sam se od 9.30 do 11.45h ni moj mali nije diso vodili su ga na aspiraciju i za koji minut sam ga cula kako place.znam da su grozne sve te sestre na svim odjeljenjima ne samo na porodjajnom... sve su takve. Jedina utjeha koju ti ja mogu pruzit jest da je drugi porod uglavnom puno laksi a i ti si sad iskusnija...a bol i hemoroidi to ti je ruzna uspomena a tvoj mali ti je nagrada(sa Samedom sam prosla super i bio je porod ko iz filmova posata i gotovo ) Pno srece i zdravalja svim mamicama i bebicama

ja sad čekam drugi porod.termin mi je 16.jula.s prvom trudnoćom sam ovako prošla:termina za porod imala sam 2,zašto nemam pojma.valjda sam po zadnjoj mengi imala termin 12 augusta 2005.a ultrazvuk je odstupao 2 sedmice.s toga me je dr.uputio za kantonalnu bolnicu,kao da mi mjere ctg bebe,pošto ga on nema.gore sam otišla 16.08.i odmah su me ostavili na ležanju iako se sve činilo u redu.ja stalno molila dr.da me puste da idem kući,al njihov je stav bio da se mogu poroditi za sat vremena ili za 15 dana.to me ubijalo.tako sve žene oko mene rađaju sa 39,40 sedmica,a ja 5 dana hodam po hodnicima i to ušla u 43 sedmicu .da nisam vidjela pred sobom onoliki stomak ne bih ni rekla da ću roditi!20 august osviće,a ja učestila u wc,malo me krsta probodu i ništa.oko pola 6,pita me babica šta je kad sam joj se jedina pridružila u dežurstvu,kažem joj pri čemu sam i ona me zovnu da me dr.pregleda.e tu počinju slatke muke.dr. mi probi vodenjak,dadoše mi 3 injekcije,obavezno da ležim na lijevoj strani,kaže otvorena za mali dlan...i još reče,biće tu fin porod do podne,aaaj Bože,a samo 6 ujutro.bome Essy,lezi i čekaj šta će biti.vrućinamuke spopale,tad sam i 4 puta povratila,govorila sam sama sebi,što me sada i to mora mučiti a cijelu trudnoću ni povratila nisam dok sam bila dokon i imala vremena za sve.ali eto,ne biramo mi.smjena došla,pa dok je svako zavukao ruke da vidi šta je,opet lezi,i slušaj otkucaje ctg-a.oko pola 11,uđe mi prijateljica,još trudna,pita,boli li,ma malo,odgovorih joj.onda je zamolim da potraži pred vratima moju familiju,jer su već bili tu,da nađu dr.e kad je moj muž ubacio para u džep dr-a priča je druga.leti on,dajte uključujte drip,zovite kad krenu naponi...nakon sat vremena,ulazi drugi dr.što je snjim u dežurstvu i počinje me porađati.nemam ja blage veze od napona,ali on samo viče guraj!malo se zakomplikovalo,beba bila krupnija(3810gr i 53cm)pa su privukli vakuum,beba počela zamirati,otkucaji sa 120 opadaju ispod 60.ma njih je 5 bilo sa mnom,o istiskivali bebu iz stomakadok odjednom nisam udledala mog sinčića.odmah su ga odnijeli,a ja sam ga vidjela kad su mi ga donijeli tek oko 17 sati.to mi je stvarno bilo najljepše iskustvo u zivotu,a stalno ću žaliti što mi ga nisu dali odmah i što moj muž nije tad bio uz mene.rez su mi napravili ada nisam ni znala,popucala sam sama od sebe,a šivanje je trajalo jako dugo.osjećala sam samo kad smrsne konac.imala sam ih preko 20 i 8 dana nisam mogla sjesti.hvala bogu sve je prošlo,pa sad opet ispočetka.neznam kako će mi ovaj porod proći,nadam se aBda uredu,pa ću vam i to iskustvo ispričati.

E pa drage moje evo da vam i ja ispričam svoje iskustvo: to mi je bila prva trudnoća a po svemu sudeći i posljednja . Naime, tokom trudnoće a naročito u zadnjem mjesecu ja sam imala strašne edeme na koje ni jedan (od dva ljekara koji su me vodili) nije obratio adekvatnu pažnju. Samo mi je jedne prilike dr. na Otoci rekla kako bih trebala potražiti neku dr. na Koševu (ne mogu se sjetiti imena) ali da se moram istoj revanširati . Bila sam nemalo iznenađena ovakvim nastupom jednog ljekara, no odlučila sam se na sljedeći korak: krajem marta preorijentisala sam se kod dr. Mašića u OB i on se zaista čudio tolikim otocima, bila sam kao balon, stopala ogromna kao kod jetija... Dr. Mašić tvrdi da jedem previše slanu hranu što zaista nije bio slučaj, savjetuje da jedem neslano i da držim noge podignute kako bi edemi splasnuli, sve ispoštujem a stanje ostaje isto... Helem, termin je bio 28. april 2005. godine, no 11. aprila spontano je pukao vodenjak pa sam završila u bolnici. To je bilo oko 15 sati i u smjeni je bio upravo dr. Mašić. Pregledao me i čudio se jer sam vrlo malo bila otvorena i reče mi kako će porod po njegovoj procjeni biti oko 11 sati, saslušali su otkucaje bebe koji su bili uredni, smjestili me u sobu, uključili infuziju i po pravilu kazali da ležim na lijevom boku (infuzija za ubrzanje poroda sa tramalom je uključena oko 17.30). No, ubrzo bivam razočarana, oko 19.30 sati dolazi dr. Mašić i saopštava mi da on završava smjenu u 20.00 i da dolazi dr. Puzić. ˝ Fin je on, nemoj se plašiti˝- reče, vjerovatno vidjevši razočarenje i strah na mom licu, koji su se kasnije zaista pokazali opravdanima. Oko 20.30 sam primijetila da se kanila zapušila, pozovem babicu i objasnim joj problem, bez pogovora je promijenila kanilu uz konstataciju kako će to brzo proći, valjda mislivši na porod... i tada nastupaju moje prave muke. Sve do tada gotovo da i nisam osjetila bilo kakve bolove (osim u jednom navratu- vjerovatno dok je sadržaj infuzije dolazio u krv), a onda nastupaju pakleni bolovi. U cijeloj toj muci sama sam ustala do WC-a da skvasim peškir čija svježina mi je pomogla da ostanem pri svijesti. Porodi su se nizali jedan za drugim, sve se cure porodiše, a ja jaučem i cvilim no na to su vam i babice i ljekari navikli pa niko ne obraća pažnju. Babica me pregledala svega jedanput a dr. Puzić dva puta a taj drugi put reče kako se ja još neću poroditi. Prošlo je poslije toga nekih 40- ak minuta, ja već odavno imam potrebu da tiskam i upozorim babicu (Binasa), a ona i ne pogledavši me samo reče sa hodnika kako ja ne mogu još roditi- patim i sebe i dijete...još reče- čuvaj snagu i ode piti kafu . Ljekarska soba za odmor je bila upravo preko puta sobe u kojoj sam bila smještena, a samnom u sobi je bila porodilja, u naručju je držala svog sinčića. Ja sam osjetila jak nagon da tiskam i zaista koliko se god trudila nisam mogla da se suzdržavam. Tek kasnije mi je bilo jasno da je porod već odavno nastupio samo što gospoda specijalisti to nisu ni primijetili... I nastupa onaj momenat kada ja na svijet donesoh svoje zlato, maminu pahuljicu, u bolničkom krevetu bez ičije pomoći i navođenja...da, da i to se eto dešava u XXI vijeku- samo sam čula kada je gore pomenuta porodilja povikala, beba, bebina glava je izašla. Njen krik me trgnuo, jer sam bila gotovo izgubila svijest... Dotrčali su babica i dr. Puzić, bukvalno izvukli bebu i odnijeli je, mene su odvezli u salu uz konstataciju kako sam super prošla i nisam se patila u sali, a to što se moja sreća napatila to je njima bilo najmanje važno, i tek kada pomislim da su posljedice mogle biti fatalne, ma strava... Tek u sali začuh plač moje malene bebice koja je jedva smogla snage za taj blagi zvuk, koji je samo ličio na plač. Pa nije ni čudo, jadnica je imala modro plavu boju i manjak kisika u krvi....pa je završila u inkubatoru. A to je već druga priča, ionako sam napisala roman... P.S. sada je moja duša već 3-godišnja curica puna nestašluka i borbena je kao i pri samom rođenju, i sva bol i stres koje sam podnijela zaista se isplate i vrijede ma samo jednog šeretskog osmijeha moje pahuljice Ma sigurno ću vas utušiti no moram još nešto da kažem: na početku sam spomenula kako mi je to bila prva a vjerovatno i posljednja trudnoća što opet ima veze sa silnim otocima i vodom koju sam imala u sebi tokom trudnoće. E pa nebriga za takve edeme dovela je do toga da se aktivira reumatoidni artritis, koji je prema riječima specijaliste reumatologa posljedica upravo stresnog poroda a i nebrige za edeme....tako da sam sada pod stalnim terapijama tokom kojih se niti slučajno ne smije zatrudniti...                      

A šta su trebali uraditi po pitanju tih edema

jesu li te bolili tabani

ja kad dođem s posla kući imam strašne bolove u tabanima
tako da jedva hodam

a što je najgore kada se probudim u jutro bolovi su još gori

pa jedva odem do toaleta

a primjetila sam i oticanje nije baš puno strašno

ja tada nisam osjećala bolove, više bih to nazvala osjećaj jačeg umora koji je bio izraženiji nakon dužeg kretanja.. a šta su trebali poduzeti, pa prije svega uključiti diuretik- npr. lasix, čija bi zadaća bila da iz organizma odstrani suvišnu tečnost...priznajem da ni sama nisam znala da edemi mogu imati takve posljedice, a da jesam sigurno bih i insistirala na tome da mi se uključi terapija lasixom, koji nije kontraindiciran u trudnoći, već naprotiv indiciran je u zadnje dvije trećine trudnoće; pa drage moje želim vam trudnoću bez edema i svaki hajr

Draga Bubelino drago mi je sto je sve dobro zavrsilo i da je tvoja djevojcica sada hvala Bogu ziva i zdrava!
Ali ujedno nemogu shvatit te ljude koje rade po bolnicama,kako su samo neobzirni,nikako mi nema smisla ostavit zenu samu da se poradja!I nije ni cudo sto nazalost ima i mrtvorodjenih beba,a doktori i babice uvijek nadju neki izgovor za to...iako je cjela trudnoca npr.protekla sve u najboljem redu...

O ja,i jos za ovaj izraz "edemi"sorry al ja ga nikad nisam cula jeli to otok na nogama u trudnoci?!Stvarno neznam!Ja sam ga isto imala i bas mi je moj ginekolog pred kraj trudnoce govorio da moram jest laganiju hranu da bi se mogla lakse porodit!

_____________________________

MONIKA 11.12.2007
Jeder Mensch begegnet einmal dem Menschen seines lebens,aber nur wenige erkennen ihn rechzeitg!
http://www.youtube.com/watch?v=P6WlXmHrnyU

da, draga moja, to su otoci, samo što ja nisam iste imala isključivo po nogama već sam sva bila otečena, izgledala sam kao kečer

a što se tiče ljekara i babica- ma njima je svaki porođaj jedna rutina i rijetko ćemo naići na medicinara koji je susretljiv i spreman saslušati pacijenta- eto da je mene babica slušala odnosno da joj je dopiralo do mozga i da mi je vjerovala ono što ja govorim ništa od ovoga se ne bi dogodilo.
No, eto tako je bilo a hvala Bogu pa je opet, hajmo reći, sve završilo kako treba, ma znate na šta mislim...
Ah, da, dr. Mašić je bio taj koji je bio pozitivna ličnost u cijelom ovom slučaju, a dr. Puzić je poslije svega što se desilo bio kao bela lala prema meni

Drage moje porodilje,nadam se da ste sve dobro...ja evo ne mogu iscekat da cujem vasu porodjajnu pricu,svaki dan gledam ima li neko novo iskustvo...Mozda zao sto mi se blizi,imam jos 2 mjeseca do poroda pa me svakim danom sve vise interesuje kako je ko prosao na porodu,kakvi su uslovi u kojoj bolnici kako se snalazite s bebicama itd...

Cestitke svima koje su rodile,nadam se da vam je sve proslo ok i da ljubite svoje bebice.
U nestrpljivom sam ocekivanju vase prve porodjajne price

Eminice,Suncice, grozno je to sto ste prosle,evo i sad placem.Kako sam shvatila obje ste u drzavnoj se poradjale? Dajte,recite ima odvratnih i drskih doktora i babica, i sve forumasice koje se poradjaju uskoro i kasnije, imenujte ljude,fino cemo se udruziti i ispred foruma poslati peticiju. Nemojte da dozvolimo da se nekome desi sto se desilo Eminici,Suncici i mnogim drugima. Vama dvijema svaka cast na hrabrosti.

Samo sam Eminicinu pricu procitala , neki drugi put cu druge... Al zaista poslije eminicine price nemam volje da citam druge , totalno me da kazem "sjebala" njena prica(izvinjavam se na izrazu).... Nasi ljudi su zaista grubi,odvratni, neljubazni pogotov kad je rijec o medicinskom osoblju...Tako da se ophode sa jednom porodiljom, nemam rijeci!!! Pa sta misle tko su ...............aaaaaaaaaaaaaj.... Cak i ovdje gdje sam se ja poradjala bila je jedna nasa Bosanka koja se prepoznavala od ostalih, bas je bila ono tipa sestara u kojima se eminica poradjala .. Izvinjavam se za nebiranje rijeci , izvinjavam se ako sam nekoga uvrjedila, CAST IZUZECIMA ali ih je mali broj... Eminice od srcaaaaaaaaa vam zelim sve najbolje i da sto pre zaboravis na to ruzno iskustvo sa porodjaja , nek ti Allah dragi i tebi i tvojoj famili podari sve najbolje.. COKI MALENIG ...

Ma to mi nikako iz glave ne izlazi, kako mogu porodilju da ostave samu, ja sam imala lahak porod al cjelo vrjeme je bila babica tu , pratila je CTG i kontrakcije, kad je porodjaj uslijedio pozvala je Dr i jos dve sestre,babice.. al oni su samo posmatrali jer nije trebala njihova pomoc.... Jel se moze ta bolnica tuziti ili sta uraditi po pitanju da se sta popravi ????????

E ovako, da i ja ispričam svoju porođajnu priču iako je prošlo već 7 mj od toga. Želim da ispričam da ne bih sve bilo tako crno. Jako mi je žao mama koje su prošle traumatična iskustva pri svojim porodima .
 
Ovo mi je treći porod i prva dva se nisu puno razlikovala od ovoga.
29.10.2007 bio mi je termin za porod  i taj dan sam imala termin kod moje Dr. u 10 h.
Otišla sam i dr me pregledala. Na CTG-u je bio malo usporen rad srca, a i počela sam se otvarati i kaže dr u bolnicu .
Dodjem ja kući, pristavim kafu i kažem mužu. On odma frku napravio, smirila sam ga i sjeli smo piti kafu. Otišla sam da se istuširam. Moje dvije velike cure i muž su za to vrijeme potrijebili po kući. Poguram još koju stvarčicu u torbu i idemo.
Muž mi kupi koju kiflu da se ne bih jadna gladna porađala .
Odvezli smo djecu kod MM roditelja i stigli u bolnicu oko 13 h. Pošto mi nije bilo frka (nisam imala bolova) čekali smo do oko 14h.
Oko 14h su me primili u prijemnu ambulantu i pregledali 3 puta . Bila sam otvorena 3 prsta. Tada se MM izjasnio da želi prisustvovati porodu, a ja sam mogla skakati od sreće . Pričali smo već prije o tome ali se nije bio skroz izjasnio tako da sam bila presretna.
Odveli su nas na odjel oko 15h. MM je otišao u svlačionicu da se presvuče za porod , a meni su uradili ostale pretrage (plodova voda bistra,otvorena 5 prstiju  itd.).
Odveli su nas u zasebnu rađaonu. Još me ništa nije bolilo. Tu smo bili sami MM i ja. Da nam ne bih bilo dosadno igrali smo se gradova i „x oks“ .
U 16h mi je pukao vodenjak MM nije znao šta će. Tada su počeli i lagani bolovi.Babica nas je obilazila svakih 5-10min. MM me je masirao, ja sam hodala po sobi i sve u svemu je bilo odlično.
U 17h su počeli pravi bolovi  i  odmah su tu bile babica i dr.
MM je ustvari htio da izađe kada baš bude porod jer smo se tako dogovorili, ali se u tom momentu nije snašao i ostao je. Držao mi je glavu i brisao me vlažnim maramicama. U jednom mi je momentu rekao da krvarim i pobrisao po podu krv koja je kanula  (što ti je muško),  a ja sam mu se mogla valjati od smijeha.
Četiri napona i naš Emir je bio vani u 17h i 20 min . Onih par sekundi dok nije zaplakao su nam se činile kao vječnost. Nisam pukla niti su me rezali. Dali su ga prvo meni 10-ak min i onda ga odnijeli na vaganje i kupanje. Imao je 3 400 g i bio je dug 54. Poslije kupanja su ga dali MM i onda smo ga samo gledali i plakali od sreće .Sve u svemu to mi je bio najljepši porod. Razliku je predstavljalo samo prisustvo MM.

_____________________________

Ko čeka i dočeka NOVI ZAKON O "AS"
Savjetnica za AS udruženja DjeCa