evo i moje priče.
ovo je bio moj treći porod. prva dva nisu mi baš ostala u pretjerano lijepom sječanju, ali na ovaj sam cijelo vrijeme bila spremna. zadnjih mjesec dana jedva sam čekala. tremin mi je bio 24.3. otišla sam na kontrolu 20. dr. me je pregledao i rekao da još nije krenulo i da bi to moglo biti taman na termin. taj cijeli dan sam hodala po gradu s djecom i mm i uživala.
oko 17.30 počeli su bolovi. mislila sam da su lažni i isprovocirani od pregleda. međutim primjetila sam da su otprilike na 12. min, mada nisu bili jaki. oko 20.sati spustili su se na 10. min i postali jači.znala sam da je to noć"D". bolovi su postajali sve jači i češći. mm je cijelo vrijeme bio uz mene, masirao mi leđa i vlažio usta. oko ponoći rekla sam mu da je vrijeme da idemo u bolnicu. on je , duša moja draga, bio sav smušen. brzo se spremio i krenuli smo. izašli smo iz kuće oko 15. do jedan. bolovi su bilo već na dvije min. sa 5 . na 2. su se spustili u roku op 10.-tak minuta. pitao me je kao da vozi, a ja sam mu rekla 2.minute 40. na sat, a minutu ( kad dođe bol) 2. na sat
oko 1 smo bili u bolnici. bolovi su mi bilo na jednu minutu. ja sam tako super izgledala da je babica na prijemnoj poslala muža u prizemlje da otvori istoriju, kao da mu nije dosadno dok čeka porod, mada sam im ja rekla da će to brzo. ona se nasmijala i rekla da se presvućem. kada sam se popela na sto za pregled ona je rekla da sam maximalno otvorena i da trebam da pređem u salu za porod, te je drugoj babici rekla da zove muža da trći u salu, pa tek onda da zove dr. koji je spavao.
mm nije mogao da čeka lift, nego je trčeći stigao na sprat. obukli su ga ko svemirca"mali zeleni". ja sam za to vrijeme čekala u sali na stolu i samo pitala da li će uspjeti da stigne. uspio je! babica je rekla da nemamo vremena da čekamo dr. rekla je da tiskam kad dođe prva bol da malo spustim bebaru. pažljivo sam slušala njene savjete.mm je cijelo vrijeme bio iznad moje glave, čvrsto mi držao glavu savijenu na prsa, disao zajedno samnom i govorio" ti to možeš, znam da možeš". to mi je puno značilo. drugi napon i naša mala mrva bila je tu. odmah mi je babica stavila na stomak i naša mala kikica je proplakala.pogledala sam mm, a njegove oči su bile pune suza. prišao je, poljubio me i samo rekao" uspjela si!"
druga babica je uzela bebaru i odnijela je na vaganje. mm je pomilkio po nogicama dok je bila na vagi, ali je nije smio uzeti. dok smo čekali da se posteljica odljubi i izađe, stigao je dr. bio je sav raščupan i snen. samo je konstatovao da je sve gotovo i uredu, popisao par podataka, zaželio nam sreću i otišao.
mi smo ostali u sali sa dvije babice. obukli su bebu i stavili je na grijanje ispod reflektora. mm je pripala čast da izabere brojeve koje ćemo ja i beba da nosimo oko ruke do izlaska iz bolnice i on je, duša draga, izabrao 13.
pomogao mi je da siđem sa stola za porod i pređem u sobu. moja bebara ze ostala na grijanju, ja prešla u sobu na zasluženi odmor, a on za uspomenu pomio zelemi "kompletić" u kojem je bio na porodu, i otišao kući.babice su mu savjetovale da ga skine i spremi u kesu koju su mu dale , jer nisu bile sigurne kako će potrir reagovati da ga takvog vidi na kapiji bolnice.

kasnije smo konstatovali da se taj dan nemože mjeriti ni s čim u našem životu. mada on nije bio baš oduševljen idejom da prisustvuje na porodu i mada je na to pristao samo jer je želio da mi ugodi, sada kaže da mu je izuzetno drago što je bio i da to nebi propustio nizašta na svijetu.
naravno pono hvala babicama emini i majdi iz Opšte bolnice koje su cijelo vrijeme bile s nama i puno nam pomogle da na svijet donesemo našu malu mrvu.

Belmac bravo ,a rascupani i sneni doktor hahahahahahah,bas sam se ismijala...Drago mi je da je sve super proslo...A Nunichi pravo mi je drago da si dozivjela onaj najljepsi osjecaj u zivotu i da je sve tako glatko proslo

Jooj,ja prava kmeza...svaki put kad citam ove porodjajne price,rasplacem se.Bravo belmac

_____________________________

Moj Dindili... 12.05.2009

joj, bas ste me nasle sa ovim pricicama  , prvo Nunichi pa sad i ti, svaka cast i nadam se da cu za koji dan aBd i ja vama pisati svoje 'lijepo' iskustvo

Nunichy moja, pa ti si prosla skoro kao i ja. Samo sto nasi nisu bas ljubazni, kakvo tusiranje, kakva lopta,vec sjeku, ne mogu cekati. Ali svejedno,sve je super proslo. Rasplakala si me. mala je med, puno puno pusa za vas dvije.

_____________________________

R, 08.10.2008....
A, 25.02.2014.

Belmac,  za tebe, ali i za tvog muzica.
a ja opet se isplakala, stvarno su ove price sa poroda divne i raznijeze nas


_____________________________

Volite svoju djecu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.

Bravo belmac divna prica, taman da nas malo ohrabri da nemora porod uvijek dugo trajati i da se moze i iz drugog puta poroditi.
Bas sam se isplakala, cuj ponio odjelo kuci hehehe, dobro se sjetio.
Sretno vam bilo i da vam bebaca bude zdrava i jaka na svoje roditelje

E i ja da napisem kako bi:) Moja prica pocinje s ringerajom...posljednja poruka napisana  16.03.2009 u  23.03.28h http://www.ringeraja.ba/forum/m_81134/mpage_81/key_/tm.htm Nakon poruke otiđoh na wc tek meni puce vodenjak...samo sam sutke otisla u sobu i obukla se (torba je vec bila spakovana dva mjeseca ranije) ...Pokucala mami na vrata i rekla“ ja odoh da se porodim, ti izvedi Leni“ (Leni je moj pas )a mama onako...Ko? Sta? bunovna......a ja i suprug (on se k'o prut tresao) u auto i via Vojna... Dosla tamo, pozvonila, otvara dr. Masic reko: „Dobro vece, ja dosla na amnioskopiju (tada sam se jos zezala ne znajuci sta me ceka ) dr. Masic onako nista mu nebi jasno..da li sam ja normalna?! U dvanaest navece dosla na amnioskopiju...al' valjda je skontao kada je vidio torbu ...tu on mene pregleda potvrdi da je vodenjak pukao ... onda me je sestra preuzela...smjestila me u sobu i sve bi lijepo do 06.00h kada su odlucili da mi ukljuce „infuziju“ tj. drip..eh tada pocinje dio za koji sve zene kazu „boli ali prodje“ ....ooooo da, boli..istina je da prođe .. Ja, nazalost, nisam imala lagan porod...u smislu da me malo bolilo...u medjuvremenu promjena smjene...dolazi na scenu dr. Beciragic i babica, mislim da se Senada zove, ( do groba cu im biti zahvalna)...Elem, izvukose oni njega nekako u 13.55h...bilo je svega...Andrej je isao glavom kako nije trebao ( nagetom prema nazad ili naprijed...elem kontra od uobicajenog)...otkucaji su mu znali opasti s najjacim trudovima...cak su mislili da ce morati raditi caski medjutim na svu srecu pojavio se dr Beciragic  koji ga je doduse htio izvlaciti pomocu vakuma ali babica Senada rece „doktore mogu ja ovo“..i fakat normalno su me porodili...bilo je u planu da suprug prisustvuje, ali kada su me pitali hocemo li ga zvati ja sam se predomislila jer me toliko bolilo da na pomisao da bi se jos on mogao unesvjestiti kada me vidi rekoh NE...sada mi je krivo...doduse ja sam mislila da suprug moze prisustvovati citav proces poroda tj. i dok trudovi traju ali to jos nije praksa u nasim porodilistima a bas tada mi je bio najpotrebniji.   Elem rodio se moj Andrej...izvinite druge mame ali NAJLJEPSA beba na svijetu   Ma kada sve sagledam, istina je sta Nunichi kaze... slusajte sta vam govore i saradjujte i koliko god apsurdno zvucalo opustite se sto je vise moguce...jer strah tj. grc otezava porod u svakom smislu...hem duze traje..hem vise boli   p.s za ove mame sto me znaju iz cekaonice....izgleda da nisam ni dana profulila termin...plodna voda mi je bila totalno bistra...bezveze su me uspanicili a ja vec kontala da otvorim temu prenesene trudnoce pa da vidim ko je master

Svaka cast babici Senadi , nek si izbjegla vakum.

Evo ja po drugi put pisem svoju porodjajnu pricu, prvi put je napisala prije pola sata i neki problem kod objavljivanja, uglavnom sve se izrisalo

_____________________________

Beba je dosla 22. decembra 2008.

hej dadada, sve je dobro sto se dobro svrsi, cestitam  na hrabrosti, pala si mi na pamet ovih dana, sad cu i ja kontati koliko dana sam prenijela, ali utjesila si me svojom pricom  da ti uopce nisi prenijela sto znaci da se to bas tesko moze izracunati

< Poruku je uredio sahara -- 31.3.2009 13:47:04 >

Po cetvrti put pisem svoju porodjajnu pricu, ne mogu da vjerujem, svaki put se izbrise kad je pokusam objaviti.
Termin mi je bio 10. januar, a porodila sam se 22. decembra. Namjeravala sam raditi do 1. januara, tako da sam radila sve do poroda. U petak, na poslu, ispao mi sluzni cep. I znam da sam pomislila “zar sluzni cep ne ispada par dana pred porod, a ne skoro tri sedmice. “ Uglavnom, dan poslije smo bili na svadbi, super se proveli, plesala cijelu vecer, odnosno onoliko koliko mi je to dozvoljavalo moje stanje. U nedjelju ujutro me je poceo boliti stomak, po dnu stomaka kao menstrualni bolovi. Znam da zene opisuju kontrakcije kao bolove koji se protezu na ledja, ja nisam to osjetila. Mislila sam da sam nesto lose pojela, jer sam cijelo vrijeme taj dan imala proljev. Bolovi se nastavljaju cijeli dan, nije bilo strasno, ali dosta neugodno, ja lezala, gledala televiziju. Uspijevam zaspati, ali me bolovi ponovo bude u 1, i tad su jaci. Hodam po kuci gore-dole, nastojim ih predisati, zauzimam razne poze. I negdje oko pola 3 budim muza, rekoh hajmo u bolnicu, izgleda da je ovo porod . Bolovi na 10 minuta. Stizemo u bolnicu, dezurni doktor me pregleda, kaze “Otvorena osam prstiju, sta si cekala do sada”, ali to je rekao onako sa smijeskom na licu. Vode me u porodjajnu salu, ne spominje se klistir, nema ni vremena za to, a s obzirom na jucerasnji dan i ne treba mi. MM oblaci “zeleno odijelo” i sjeda na svoje mjesto, tj. na stolicu sa moje desne. (…..) I ovdje vec pocinje lagana amnezija, od ovog trenutka sve mi je kao u nekoj izmaglici, kao u nekom bunilu, sjecam se da je doktor probio vodenjak, babica me je savjetovala kako disati (“pusi k’o lokomotiva”), uprkos mojim silnim vjezbanjima u Vrazovoj, u tim trenucima se sve zaboravi. MM me drzao za ruku, ljubav moja. Kad je trebalo predisati napone, sjecam se da je babica govorila “ne tiskaj sebi u glavu, sve su ti kapilari na licu popucali”. Mogu vam reci da je ovo dobar fol, jer sam je odmah poslusala. I bebica izleti, ali stvarno izleti u 5.15. I zaboravih reci da me je doktor cepno. Vidjela sam makaze, ali nisam nista osjetila. Sivanje je bolilo, ali u tom trenutku sam mogla sve izdrzati, toliko mi je bilo drago sto je sve iza mene, i sto se dobro zavrsilo prije svega. Dakle sve u svemu nije dugo trajalo, od pola 4 do 5.15, ovakav porod bih pozeljela svima. I nastojte sebi pomoci pri porodu, slusajte babicu i doktora (ukoliko ne spava ), meni je puno pomoglo sto je MM bio uz mene.

_____________________________

Beba je dosla 22. decembra 2008.

Kako god,najvaznije je da je sve proslo i da je beba sad tu! dadada

_____________________________

Moj Dindili... 12.05.2009

Bas mi je drago sto si tako fino prosla,bravo za tebe i bebicu ,zelimo vam puno srece.

@sahara
ma ne sekiraj se...ako ti je neredovna menstruacija kao sto je meni bila nema razloga za paniku...a sem toga danas je toliko sve uznapredovalo da oni odmah vide kada nesto nije ured i prate te svaki dan za razliku od prije 20 god....citam bas tvoje postove na "kako se osjecate.... i sjetih se sebe i zivkanja i familije i  komsija i tete u granapu..i pitanja "pa kad ces"...to je mene izludjivalo da sam na kraju rekla suprugu da se on javlja na tel. jer ako mene jos neko upita "kada cu" da cu tu osobu poslati u pm...ljudi postanu bezobrazni..tebi je ustvari najgore...nervozna si i ovako a onda se jos nadju pametni da pitaju kada ces i samo ti stvaraju dodatnu nervozu...a da ne pricam o babskim pricama...elem, trudna si i time imas sva prava pa i pravo da bude ters!

< Poruku je uredio dadada -- 31.3.2009 14:06:34 >

Hankice, pa ti si jos super prosla, mislim nisi se peglala sa terminom, i super si se otvorila do bolnice, cestitke i tebi i muzu 

ej, hvala ti na podrsci da im svima odbrusim , evo danas iskljucila mob. i odmah po ukljucivanju propusteni pozivi, ali sta ces, cuvaj mi fige i da aBd za koji dan i ja napisem lijepu pricicu na ovoj temi, pusssaaaa

Hvala ti,
ima jedna mala greska u prici, ono "vjezbanje u Vrazovoj" je ustvari "vjezbanje u Skerlicevoj".

_____________________________

Beba je dosla 22. decembra 2008.

hankice...pametno postupljeno 100%

vrijeme je da i ja napisem svoju kratku porodajnu pricu..
02.marta ujutru sam se probudila oko 9h..i osetila sam bolove poput mens... nekako mi se nije dalo ustati pa sam se izlezavala do 10h... Probudila muza popili kafu doruckovali.. i otisli u trgovinu namirnica.. cjelo vrijeme sam imala iste bolove .. koji su vremenom postajali sve jaci.. u marketu kad me uhvati bol stanem koju sekund i opet nastavim.. oko 16 h sam rekla muzu da zelim da odem u kliniku jer osecam sve jace i jace boli.. on me odma odveo .. odma su prikljucili CTG i ustanovili da imam bolove al ne tako cesti  niti jaki ,otvr 3 cm .. dali su mi 3 cepica*protiv bolova da uzmem svaka pola sata i da se istusiram toplom vodom ako mi ne pomogne da se opet vratim u kliniku.. tako sam i uradila.. posle tusiranja kao da mi je bilo laknulo al ipak su bolovi bili tu... da nebi razmisljala o porodu,sta kako kuda dje  ja sam se bacila na posao i cistila parket... kad sam zavrsila sve oko pola cetiri ujutru odem u wc kad frka nemogu da ustanem sve krenem pa opet se vratim na mesto hehehe na kraju sam nekako uspela otici do spavace sobe da probudim muza... on jadan se sokirao nije znao sta se desava onako pospan a jos me ostavio kako cistim parket a ja ga budim da mu saopstim da je vrijemed a se  porodim hehe... on je odma zvao hitnu koja je stigla za kratko vrijeme... odvezli su me u kliniku babica me pregledala i kaze da idem u salu jer sam bila otvorena 9cm ... odma sam se presvukla i spremila za porodjaj babica je rekla da cu se porodit u roku sat vremena.. vodenjak mi je tog trena pukao... ja sam rekla muzu jaooo ispada mi nestoo heheh mislila da ce beba da mi ispadne pa se prepala hehehe kad ono voda ....muz je cuo da cu se porodit za sat i iskoristio priliku da ispali cigaru vani... kad se vratio unutra ja vec rodila... babica me pita dali sam sigurna da prvi put radjam hehehi nazalost kad je sin izasao babicu sam okupala sve je pljusnulo njoj u facu jooooj bas me bilo sramota al sam se izvinula koliko god sam stigla...  muz me poljubio i odma otisao kod bebice.. i dodje do mene joj kupaju ga.. pa opet ode do bebice i vrati se  masala sladak je ,, cijelo vrijeme joj kako je malen .. joj ja se zaljubio opet heheh...

porod mi je bio vrlo lak .. i ako su me sili 5cm.... zelim svima ovako lak porod... eto moje price... polj za sve bebice i mame rra

_____________________________

ANDINO 03.03.2009 DuSa MoJe DuSe

joj kraljice, cistila parket , svaka cast  , i to je super kad se ne gnjavis u bolnici dugo 

Moja porodjajna prica ide ovako:
Termin bio 25.10,a porodila se 29.10
Dan prije poroda oko 17.00 osjetila sam bolove slicne menstrualnim,samo u predjelu ledja.Pritisne bol,stomak postane jako tvrd i odmah potom popusti.
I cijelo vrijeme tako,svakih 10,15 minuta.
Kako sam bila sama u kuci,mm otisao u kupovinu,uzmem usisivac i pocnem kucu da cistim.
Bolovi me i dalje uhvate pa popuste,a ja kontam ma nije to to,(ko da se ne trebam poroditi),kako je bol postajala jaca ja sve uvjerenija ma nije to to(u glavi sam zamisljala da je drugacije)
Kad je mm dosao kuci ja mu kazem kako imam ko neki bol al nije strasno,i vise mu nisam ni spominjala.
Kasnije u toku noci mm( kad je vidio da ja to ne shvatam ozbiljno)stalno me ispitivao te kako ovo ta kako ono kakav je bol mogul ga izdrzati te trebamo u bolnicu da krenemo te ovo te ono unervozio se pravo vristo po kuci  ti ces se i poroditi misleci da nije to to i ocekujuci neki grozan bol(e to je ziva istina jer sam stalno cekala neki grozan bol da bi otisla u bolnicu) a meni sve to bilo smijesno.
Kad je mm vidio da je vrag odnio šalu u 6 sati ujutru slijedećeg dana 29.10. spremio se a i mene uzeo kofer sa stvarima i odveo me u bolnicu(taj dan sam ionako imala dogovoren pregled u bolnici da mi rade ponovo amnioskopiju) ,al prije nego smo krenuli ja sam  se dobro najela i popila kafu ,posto sam od prijateljica cula da su premrle od gladi jer nisu jele kad su krenule.

Kad sam konačno dosla na pregled molila sam boga samo da me ponovo na vracaju kuci(bila sam na pregledu na dan termina i vratili me kuci) da ostanem i da se porodim vise.
Doktorica me pregledala i utvrdila da sam otvorena 3 prsta i da sam za porod (jupi)
Na prijemnom sam bila dobra 3 sata.
Kad su zavrsili sa mnom poslali su me u rađaonu.
U rađaonu sam dosla u 10:30 a na indukciju su me prikljucili u 10:40
Odmah su mi probili vodenjak i svako malo mjerili jacinu kontrakcija i bebine otkucaje.
Kako mi je taj sat vremena nakon probijenog vodenjaka najteze pao jer sam morala samo lezati,odmah cim sam mogla ustati  zamolila sam babicu da mi malo skine indukciju da se odem istusirati.
I vjerujte to mi je jako pomoglo.
Svako malo kome god sam stigla govorila sam da mi skine indukciju da bi se tusirala.
Tusirala sam se non stop,cak mi je cistacica koja je non stop ulazila rekla zeno draga tebi do tusiranja
Kako sam se jako sporo otvarala,navlacili su mi grlic(if to je jako bolno fuj)i svako malo pojacavali indukciju.
Cijelo vrijeme sam u sebi pjevusila(ne znam ni ja sta neka melodija koju nikad u zivotu nisam cula)i disala da sto manje slusam vristanja zena koje se poradjaju.
Moj krevet je bio na hodniku tako da sam imala direkt pogled na rađaonu i zene kako guraju .
Jednom sam bas u nezgodnom trenutku okrenula glavu i vidjela ne bas lijep prizor(necu opisivati)
Kako su bolovi postajali jaci ja sam samo vise disala i u sebi pjevala masirajuci sama sebi leđa jer mi je tu bio najgori bol.
Onda sam trazila pilates loptu i ljuljala se na njoj(toplo preporucujem bas odvrati misli)toliko sam skakutala na njoj da mi se zamantalo
Ispratila sam bar 9 zena koje su dosle poslije mene a porodile se prije mene i kako je koja trudnica stizala ja sam samo mislila valjda cu se poroditi prije ove.
Ali  obicno nisam.Kad sam konacno bila potpuno otvorena i spremna za guranje moj bebac se lose okrenuo (a cijelo vrijeme bio dobro okrenut)
Onda sam cekala da se ponovo vrati i okrene kako treba njihala se kukovima i iz rađaone kroz sirom otvoren prozor gledala na bolnicku zgradu preko puta,a kako je bila noc i svjetla upaljena vidjela sam par ljudi na prozorima kako gledaju direktno prema rađaoni,i znam da mi je kroz glavu proslo sta ovi gledaju pa nije cirkus
Taj sat vremena prije poroda od 18 do 19 bili su najaci bolovi,od bola nisam imala snage vise ni da pjevusim u sebi,al sam se zato sva uspuhala kolko sam disala a usta mi bila suha ko barut.
I onda sam se sjetila da sam negdje procitala da se beba brze se spusti ako cucnes,i tako sam ja taj gotov citav sat malo se njihala malo čučala,al vristala nisam(tu sam sebe iznenadila jer sam mislila da cu bolnicu dic na noge koliko cu da vristim,valjda da sam jaca nego sto sam mislila)
Kad sam se ponovo popela na prođajni sto i krenula sa guranjem moj bebac nije htio izaci.Moram napomenuti da sam gurala na suho jer uopste nisam osjecala potrebu za guranjem,al gurala sam kad mi babica i doktor kazu da trebam.
Kako sam ja gurala bebac dodje do neke tacke i ne mice se dalje.
Onda je babica sa sestrama kad se ja napnem gurala i pritiskala stomak nebil beba tako izasla,nije bilo uspjeha,
onda je dosao i doktor pa je i on svom snagom pritiskao stomak dok sam se ja napinjala ,al ni to nije pomoglo.
I tako jos 15 minuta uzaludnog guranja bez ikakvog napretka,zadnji put kad sam pocela da guram doslo je do rupture maternice i bebu su hitno morali izvaditi van jer se mogla ugusiti,tako da su mene totalno isjekli a njega izvadili na vakum.
I znam da sam osjetila bol u trnutku sjecenja.I konacno veliko olaksanje kad su ga izvadili i kad sam ga vidjela.
Posebna prica je šivenje.
Sve druge porodilje su šili maksimalno 10 minuta,a mene nesto vise od pola sata.Imala unutrašnje i vanjsko šivenje,a pocela me šiti 15 minuta poslije poroda kad sam se bas skroz ohladila.
Fuj osjecaj,citavu sam ruku sebi pojela,da ne bi pocela da vristim,doktorica se isčuđavala ti ko lutka od gume nista ne vristis.S tim da je ona sa sestrama za vrijeme šivenja cijelo vrijeme pricala o nekoj svadbi na koju treba da ide te kako je narucila neku haljinu a nije joj jos zavrsena pa ne zna zena sta ce (jadna,a ja kontam daj samo sto prije zavrsi zeno)
Pitala sam je koliko imama konaca a ona mi nije htjela odgovoriti nego je samo nesto promumljala,a svim drugim je rekla.
Kad sam dosla kuci izbrojala sam 8 konaca vanjskih a za unutrasnje nisam znala koliko ih je.
Uglavnom to je moja porođajna prica nije nimalo ohrabrujuca  al vjerujte mi nije mi bila toliko strašna koliko djeluje kad je ovako  citam,valjda nisam znala sta me ceka pa sam to nekako u bunilu pregurala.
Ne bi imala tako težak porođaj da su doktori na vrijeme procijenili pravu velicinu bebe,procijenili su da ce beba biti oko 2.5 kile,a ja rodila dečka dugog 55 a teskog 3.700(previse krupan za moju malu karlicu).
Prosla bi ponovo kroz isto ako treba i 100 puta  sve za moje zlato drago.




_____________________________

A- Februar.2017.
E- Oktobar.2008.

uhhh, pa stvarno nije ohrabrujuce

Prosla bi ponovo kroz isto ako treba i 100 puta  sve za moje zlato drago.
ali nakon sto si ovo napisala, sigurna sam da je vrijedilo, cestitam 

Nacitala sam se ovih prica prije poroda, a sad sve nesto oklijevam da je napisem.. a sama prica i nije tako strasna, meni je lose bilo tek poslije.
Termin bio 11.11.08. Radila sam do sredine septembra i ukoce me ledja jedan dan i odustanem od posla (nazalost, morala sam prekinuti ugovor). I tada pocne ubrzano "svijanje gnijezda", mjesec dana mijenjanja prozora, krecenja, novi ormar, djecja komoda, krevetic, kolica, zastori, kupovine i pomalo honorarisala i tako udje u 9ti mjesec. Po ulasku u 9ti dr mi kaze vec je posteljica malo ostarila, beba je zrela, mozes se odmah poroditi, to sto je mali ne brini, narast ce. I ja neopterecena odem i na ctg isti dan, i tu bi sve OK, ali pocele one lazne usputne kontrakcije, stegne se stomak i sve, malo zadrzi i prestane. Nekad par puta u danu a nekad par puta u satu, i iduce sedmice ja opet na pregled, kaze dr sve OK beba malo sporije napreduje, (citava trudnoca do tada bila skolska) ali nije problem, zreo je i zivahan... ali ipak manje nego sto je bio.. i do sljedece sedmice strepila kad se i koliko mrda, koliko me steze a ne boli i 23.10 muz bio u mostaru, jedva ga docekala i samo je produzio samnom u bolnicu na ctg - osjetila da nesto nije ok, u bolnici me bas stegli onim kajsevima, uhvatili par kontrakcija, ali kao sve OK. I tu noc oko ponoci ja bi spavala al me pocelo boliti. I tako svu noc gledala TV, hodala, prala kupatilo isl i sve kontala nije to to, jace sam menstrualne bolove imala. I to jutro 24.10 imala nekog posla, pa radila do 14h - naidje kontrakcija, ja se iskrivim, disem i disem i stisnem zube i prodje i niko nije ni skontao. I prosetam kroz grad, donesem cevape meni i mm, jela oko pola 5 i na zakazani pregled.. kad otvorena 2 cm, ajd opet na ctg, i ako sve bude ok porodit cu se taj vikend, i mm i ja prosetamo do bolnice (par kilometara) popijemo kafu (pomislila ko zna kad cemo je nas dvoje popiti vani kad mali dodje) i nadjemo dezurnog ljekara, te oko 8 odem na ctg.. kontrakcije su naravno sve jace i cesce ali bez ritma i razlicitog trajanja.. na ctg-u me samo pogledase i napisali na onom papiru sto izlazi "hospitalizacija", u tom meni opet kontrakcija i skontam da su prave (vidjela crno na bijelo pa morala povjerovati!).
Onda na prijem, mm poslala po torbu kuci (tek je spakovala) i dok je on trazio punjac za mob meni ustanove 4 prsta otvorena, a kad ugledase ctg ljekar onako blago i mirno rece-preporucujem sekciju, skoro nikakve sanse su da beba prezivi prirodan porodjaj i da trebaju moj pristanak za operaciju.. recenica je bila strasna, ja sam ga blijedo pogledala i rekla da se necu mijesati u njihov posao, ako je tako procijenio ja se slazem, samo da beba bude OK, i zovem mm da pozuri jer me "ceka anestezija" a on jadan sav se zbunio - pili kafu prije sat vremena, pa mu javila pocela se poradjati, pa za pola sata idem na operaciju... i oko pola 9 bila otvorena 7cm i kontrakcije non stop - plus klizma sto mi je bilo olaksanje obzirom na probleme te vrste citavu trudnocu, ali mi stavise i kateter, fuj, obrijali me, sve standardno i na sto.. najgore mi je bilo tada i na ctg jer sam morala lezati ravno.. u tom su valjda stigli i moji i njegovi..stavise intranilu, dezinficirali mi stomak i spavanje... u 9.12h su izvukli bebca, 2250gr, apgar 3/10 ispostavilo se da je cak pustio mekonij a tek usli taj dan u 37.sedmicu.. ipak su ga pokazali mm-u i nasim roditeljima - prve rijeci mm-a kako je mali... a moje Hladno mi je! i to dok sam u bunilu se budila iz anestezije jedva sat poslije i ugledala nasmijanog mm-a i odahnula. To jutro prije zore su me natjerali da ustanem iz kreveta, i uspjela nekako cak doci do vode da se umijem, i kad sam se strovalila u krevet sestra na vrata donijela malog samo  da ga vidim..dusa mi se smrzla sto ga ne mogu dodirnuti, nego onako kroz maglu u njenim rukama... kako sam bila ljubomorna na nju sto ga ona nosi a ne ja.. napokon, to popodne, donijeli su mi ga da se "upoznamo".. izmedju srece sto je tu i sto je dobro i tuge sto je prosao kroz patnju a da nisam ni slutila... na zalost, tu noc su meni uslijedile komplikacije, i sljedeci susret nam je bio tek za 5 dana, ali sam ih prezivjela zahvaljujuci sjecanju na to popodne.. jos su mi slike u mobitelu od tog prvog susreta.. od tog popodneva sam otkrila u sebi dio za koji nisam vjerovala da postoji, toliko snage i toliko ljubavi da se jos samo mogu zahvaliti Bogu na ovoj sreci..

Bas  se ja posteno isplakah.
za hrabre mamice.


_____________________________

Volite svoju djecu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.