Evo da i ja sa vama podijelim svoju pricu,

termin mi je bio 02.07.2005,  porodila sam se 01.07.2005.

Taj dan sam sa muzom oko 17:00h bila u kupovini, i osjetila sam jak bol kao nikada do tada, presjeklo me po stomaku, i onda opet nista, sve normalno, tako da se nisam uzrujavala, dosla kuci, peglala, kontam necu vise, sutra cu nastaviti.
I tako legnemo oko 22:30h i kada sam se smirila u krevetu odjednom mi nesto dole puce i iscuri malo vode, tako 
ustanem i odem do wc, i ono nista, malo samo izaslo, ali je ucinilo ono plump kad je puklo, bas cudno, vratim se u krevet, kad poce da boli, boli ,boli sve jace i jace, onda polako pada bol tako traje ukupno jedno minutu, i tako svakih pet minuta, moj muz i ja smo odmah znali to je to, ali sam ostala jos kuci, jer sam znala kada odem da cu i tamo cekati i lezati, tako mi dodemo oko 01:30h u bolnicu.
Babica me pregleda i kaze 4 cm sam otvorena, dobijem da odem na WC, onda sam tu lezala do jedno 03:30-04:00 tada me opet pregledala i kaze sad mozemo u radaonu, bila sam oko 7 cm otvorena. Tamo kad sam dosla prikljucila mi je infuziju, vjerovatno da ubrza bolove, i kad me je opet pregledala utvrdila je da beba hoce sa licem vani, sto je pogresno, pa se onda okreci na sve moguce strane u tim jakim bolovima nebil beba krenula kako treba. Muz je bio uz mene i masirao mi leda, sto mi je jako pomoglo. Babica je cesto izlazila i malo vrijeme bila uz mene, bilo je vise poroda pa je cesto izlazila vani, znam da sam imala jak napon da tiskam, ali nije nje bilo, uglavnom kada je opet dosla i pregledala me kaze iduci bol kad bude da tiskam, ali ja nisam vise imala napone za tiskanje.
Dok sam tiskala ona mi je pretiskala stomak, nista ne ide, dosao je i doktor, sjekli me, stavili vakum na bebinu glavicu, nista vakum nije pomogao, onda je sve krenulo brzo, odkucaji srca su bili sporiji u bebice, ja sam se totalno izgubila, nisam imala snage, samo se sjecam da su bebu sa klijestima izvukli, i svi su nakon toga izletili vani. Ja i muz smo ostali sami, istog momenta kad je beba izasla svi bolovi su nestali, kada je babica ponovo dosla i saopstila nam da smo roditelji zdravog djecaka, mi smo bili presretni, nismo znali dali je sve u redu, bio je to veliki sok dok smo cekali.
Rodio se u 07:00h. Bebu nisam odmah vidjela jer mi je od teskog poroda jos ostao dio posteljice,
tako da sam morala na kiritazu.
Kasnije kad su mi donijeli mog andela sve sam zaboravila, bili smo samo ja i on, to je neopisiv osjecaj!

Ali takav porod nikome ne zelim, sve postojece metode sam u startu isprobala, tako da mi drugi porod nadam se nemoze biti gori samo bolji!!!

_____________________________

Jedno zlato imamo, za drugo se trudimo vec dvije godine ali nista...

Termin mi je bio 1. marta 2009. (nedjelja). Dan prije, 28.02.2009 (subota), rano ujutro mm i ja smo vodili ljubav. Kazu da je to dobro raditi kad se priblizi termin  Onda smo citav dan hodali. Bili smo u kupovini. U subotu predvece oko 19:00 u jednoj prodavaonici osjetila sam bol u donjem dijelu stomaka. Nije bila jaka, ali sam znala da bi mogo biti pocetak poroda. Pitala sam mm koliko je sati i rekla mu da prati vrijeme. Do povratka kuci uvjerila sam se da se bol ponavlja skoro u pravilnim razmacima od 15-20 minuta i da traje samo oko minut. Cudno mi je bilo da ne osjecam nista gore u matrnici, krstima, nego samo u donjem dijelu stomaka. Do 22:00-23:00 sata sam znala da je porod krenuo, jer se bol i dalje ponavljala. Razmak se smanjio na 10-tak minuta. Sve smo lijepo pisali. Nisam mogla leci i odmoriti, nego samod nervoze pocela sredjivati sitnice po kuci i pripremati neke stvari za bolnicu (iako sam bila vec odavno sve spakovala). Iza ponoci smo legli i ja sam pokusala da se opustim i zaspim, ali nisam mogla. Bol je postajal jaca i cesca. Oko 02:00 pocelo je u intervalima od 5 minuta i bilo je malo jace, pa smo krenuli u bolnicu. U bolnici su me prvo prikljucili na ctg, a onda me je babica pregledala i rekla da je nalaz odlican: tri sam prsta otvorena. A ja sam samo mislila sta bi tu moglo biti dobro, pa jos se moram otvoriti toliko puno! Onda su one objasnile da sa tri prsta nema vise grlica i ostajem u bolnici. Onda je doktorica pregledala bebu ultrazvukom i smjestili su nas u radjaonicu. MM je unio nase torbe i mene je bilo malo stid. Mi se uselili kao da cemo ostati ko zna koliko dugo. Nazalost, mi i ostadosmo duuuuuugo :-(. I tako ja sam trpila bolove svako nekoliko minuta, disla (disite i samo disite kako su vas ucili u skolici). Ja sam toliko dobro disala da uredjaj nije mogao registrirati moje trudove: izgledali su kao oscilirajuca kriva . Sve su babice dolazile da gledaju i hvalile me kako dobro disem, pitale gdje sam zavrsila kurs, a ja sam samo mislila kako je to dobro za bebu. MM je bio svo vrijeme sa mnom. Izmedju ctg-a sam morala da se krecem: beba je bila visoko. Cak sam izlazila napolje, hodala oko bolnice, vozila sam biciklo ( ispred radjaonica ima jedan ), Oko 09:00 ujutro u nedjelju jedna od babica mi rece da se trebamo odmoriti. Ja sam lezala na jednom krevetu, a mm je dobio posteljinu i legao na krevet za radjanje . Babice se salile da i on treba da vidi kako je na tom krevetu. Oko podne su me pitale hocu li da mi urade klistir. I ja sam se malo olaksala. I tako sat za satom: bolovi, kretanje, skakanje na lopti, ctg. Smjene babica su se smjenjivale. Citav dan su mi prilazile, pozdravljale se one koje su odlazile iz smjene, a predstavljale se one koje su pruzimale smjenu. Nisam im mogla popamtiti imena. Krvarila sam. Babice su pregledale povremeno ulozak i to je bilo normalno krvarenje: znak poroda (bar se tako zove na njemackom, nas prevod ne znam). Vodenjak mi nije pukao. U medjuvremenu sam se otvorila. Poslije podne su mi pokusali dati neko sredstvo preko infuzije da pojacaju trudove i da ubrzaju, ali su otkucaji srca bebe oslabili, pa su odmah odustali. I tako doje noc. Nudili su mi da se opustim u toploj kupki u kadi, ali ja nisam mogla zamisliti da se idem opustati, pa jos kupanjem. Samo sam mislila sta ce biti sa bebom. I tako dodje sljedeca noc i ponovo nocna smjena babica i doktora. Oni koji su me i primili u bolnicu prethodne noci. Opet se pozdravise i rekose: „Pa ti si jos tu! Beba ceka nocnu smjenu da se rodi!!!“ I onda odlucise da pokusaju jos jednom da mi daju sredstvo za trudove. Ovaj put je bilo uspjesno. Bebini otkucaji srca su bili u redu. Poceli su jaki bolovi. MM mi je morao drzati ruku svo vrijeme. Kad bi nisao jaki bol stiskala sam mu ruku i to mi je pomagalo. Svo vrijrm sam disala kako su me ucili, a izdisala sam jako glasno, ali nema govora da bih mogla da se derem i zapomazem. Bolovi su bili jaki, pa sam zatrazila da mi daju nesto protiv bolova. Odmah su ukljucili jos jednu infuziju. Mislim da su mi dali buscopan.U jednom sam trenutku osjetila jak pritisak kao da cu kakiti. Nekako sam uspjela reci da osjecam pritisak i brzo su me prabacili na krevet za radjanje. Sad ne mogu da se sjetim tacno kada, ali nekako tada su i probusili vodenjak. Onda su poceli naponi. Pitala sam smijem li gurat i babica mi je rekla da smijem malo, jer sam potpuno otvorena. Onda sam vise cula glas mm nego babice ili doktorice. Kad mi je on rekao da guram, ja sam gurala. I nakon nekoliko napona, izletio je kao cep moj mali sincic. U 23:55, pet minuta do ponoci, ali je jos uvijek bila nedjelja, 1. mart, pa je tako moj mali sin rodjen na dan kad je bio izracunati termin poroda. MM je presjekao pupcanu vrpcu i odmah su ga stavili na moja prsa. Onda su ga obrisali i obukli, pa opet stavili na moja prsa. U medjuvremenu su me sili. Prilikom poroda pocela sam pucati, pa su oni rasjekli da ne bi popucalo nekontrolisano. Sjecenje i sivanje nisam osjetila. Prilikom sivanja dali su mi anesteziju, pa ne boli. I tako nakon skoro trideset sati od prvog bola, ja sam se porodila. Jeste dugo i boli, ali nije tako strasno kao sto neki pricaju. Vrlo jaki bolovi i naponi nisu trajali duze od nekoliko sati. Za sve buduce mame: ne bojte se, nista strasno. Samo dozvolite da vase tijelo odradi sve sto treba. Ja sam imala utisak da se sve desava mimo moje volje i ja sam samo trebala dozvoliti da sve ide kako treba i da ne otezavam mom tijelu i bebi.

ama nek je 1.mart...  pusa

_____________________________

Asja = duša duše moje :)
03.04.`08

Znali smo da nas ceka carski rez, tako da sam ja dan prije obavila sve zivo - pedikuru, manikuru, depilacija, frizura.... Cak sam isla da mi doda par trepavica. Cijeli dan smo oboje glumatali da smo super. Ali, bilo je ocito da smo oboje nervozni. Pomalo. Pogotovo MM. Muka s carskim rezom koji je planiran je da tacno znas kada ce se desiti i ne mozes se bas opustiti i cekati. Prijatelji su mi slali smse, dolazili da mi pozele srecu... Cijeli dan.... Nas dvoje smo skitali, kao i svaki dan. Malo tesko sam zaspala, nakon sto sam se, kao i svaki dan prethodnih devet mjeseci, momacki ispovracala. Ujutro smo se bez panike probudili. MM je popio kafu. U pola osam smo bili u bolnici, kako je i predvidjeno. Dali su mi sobu, pa smo smjestili stvari. Sestra mi je odmah dala neku injekciju. Nije znala engleski (a ja ne arapski) ali sam shvatila da mi je dala provokaciju da se beba pripremi za porod. Presvukla sam se u bolnicku odjecu i usla u salu. Tu me je cekao moj doktor, njegov pomocnik i anesteziolog. Dobila sam epiduralnu - nije posebno bolan, ali ni dobar osjecaj. Ubrzo su mi noge utrnule, legli su me i pokrili onim zelenim platnima. MM jos nije bio u sali i pocela me je hvatati panika. Ispred lica su mi stavili zeleni paravan. Cinilo mi se je da ne mogu da disem, pa su mi dodali cjevcice s kisikom na nos, ali, malo potom, usao je MM, i odmah je sve bilo OK:))) Stajao je s moje lijeve strane i govorio sta se dogadja. Par minuta nakon sto se ista pocelo desavati, rekao je da mi upravo rezu trbuh. Mislila sam zeza me, svakako ovi ne razumiju jezik kojim govorimo. Moj doktor me je pitao jesam li spremna da se moja beba rodi. Rekla sam da jesam, i pomislila da ce tek sada poceti da me rezu, ali on je ni nepune pola minute potom drzao Emu u rukama. Izgledala mi je malo plavicasto, zgrceno minijaturna i pospana i - najljepsa na svijetu cijelom bijelom. Ubrzo sam je cula kako place. MM ju je tu slikao, odmah. Babica ju je ponijela na kupanje i pedijatru na uobicajeni pregled. MM se vratio k meni. Molila sam ga da ide s bebom. I da ne da da joj probuse usi, sto je u Damasku uobicajeno u bolnici kada se curica rodi. Ema je rodjena u 8,25sati. Ni puni sat vremena po dolasku u bolnicu. Ja sam bila u sobi prije devet. MM je ubrzo dosao. Rekao mi je da je sa Emom sve OK, da je teska 2,5 kg, duga 47cm. Mrvica mala. Ubijedio me je da je bez obzira na njenu "malenkost" sve OK, a onda sam telefonirala. Moja mama nije znala u koliko je carski i kada sam je, po vremenu u BiH, oko osam nazvala, nije mogla od soka progovoriti. Moja najbolja prijateljica Tamara je rekla: "Ti rodila kao da si otisla stoljnjak kupiti"!!!:))) Bebu su mi donosili i odnosili kada sam htjela. Uglavnom, stalno sam htjela da je samnom. Osjecala sam se dobro. Vec uvece sam sama isla na wc, djedila "po turski" na krevetu, previjala i preoblacila Emu... Soba nam je bila ispunjena cvijecem i balonima i posjetom. Rodila sam u utorak ujutro. Kuci smo izasle u cetvrtak ujutro. Rana me nije boljela nikada. Jedino sam u cetvrtak i petak imala strahovitu glavpobolju. Rekli su mi da je to reakcija na epiduralnu.
Eto, to je ukratko moja porodjajna prica. Stariju kcerku sam rodila na vakuum u Sarajevu u to je bilo prestrasno iskustvo. Ovaj put - operacija, tudjina, pa svejedno - opet bih ponovila.  

_____________________________

26.02.1995. Anja, prva najveća ljubav!
25.11.2008. Ema, mamina šarmerka!

KAKO JE MALI EDO DOSAO MEDJU NAS

jaoooo,kad bi bilo u detalje moglobi dosutra.u kratko: plodna voda mi je otisla u ponedjeljak 21.07.2008. u bolnicu su me primili tek u utorak oko 23:00. citavu noc sam imala bolove ali se nisam otvarala, u srijedu oko 14:30 su mi dali infuziju i trudovi su poceli negdje oko 16:30. s tim da mi sestra nije vjerovala da imam trudove trebalo mi je negdje oko 10 min da je uvjerim da se poradjam jer mi je rekla, kada mi je ukljucila infuziju da ocekujem porod za nekih 5 sati.i tako kada sam je nagovorila da me pregleda ona se zaprepastila i hitno me prebacila u salu, ja sam uspijela javit suprugu da idem u salu kako bi prisustvovao porodu, medjutim dok se on ispeo do sale ja se vec porodila.beba je rodjena 3750 i 57duga. prava drama je tek uslijedila nakon pregleda pedijatrice koja je mrtva hladna usla u moju sobu i rekla mi da mi beba nema reflekse i da mu desna noga nije u redu. ja ostala u sobi sama placuci ko luda, dok nije dosla pedijatrica iz druge smjene i rekla mi da je dijete samo umorno i ispaceno porodom pa zato ne reaguje i da je to sa nogom normalna pojava kod krupnih beba i sitnih majki zbog malog prostora u materici i da se rijesava do kraja 1 mjeseca. kao sto je i bilo

< Poruku je uredio lilyca -- 20.3.2009 19:10:45 >

_____________________________

eedo 23.07.2008

Evo i moje porođajne priče: termin mi je bio 12.02.09 i ja sam vec mislila da cu prenijeti, nisam imala nikakvih simptoma, nekako svaki put ispadne da doktor zuri sa pregledima pa mi nije rado ginekoloski pregled da vidi da li  am otvorena tako da nista nisam znala. Dan pred termin prijateljici bio rodjendan i zvala nas nekoliko cura na tortu tako da sam poslje posla (radila sam do zadnjeg dana) pravac kod nje. Istina jedva sam sjedala i ustajala ali sam se pomjerala. Super mi bilo, izezali se, ostala do 9 i kuci. E kad sam dosla kuci poceli mi mali bolovi, kao menstrualni, ziga u dnu stomaka i udara bol u noge. Bili su svakih 7 minuta. Legli smo spavati oko 10, MM je bio u pripravnosti, malo problijedio  al dobro...  Zaspala sam i probudila se oko 12, puno boli, bolovi na 3 minute, kontrakcija traje oko pola minute al bas jako. Probudio se i MM, ja odem do wc-a i vidim krv i tad smo odlucili da idemo u bolnicu. Zacas se istusiram, sve sam gledala da uradim između kontrakcija jer kad ona dođe ja sam se samo izvijala i grčila. U bolnici smo bili oko 1 sat, probudimo babicu, ona i uradi ctg, doktor pregleda i bila sam otvorena 4 prsta. Rastanem se od MM-a dok me ne odvedu u salu jer je htio prisustvovati porodu. On je sa babicom razmjenio brojeve telefona. I tako smjestim se u sobu, sama sam bila, babica ode spavati, ja sam radila sta sam znala, pokusavala disati ali nista mi nije pomagalao, vristala sam na kontrakcije, grcila se, skupljala, hladno je bilo, po noci ne radi grijanje . Sve sam povratila sto sam pojela kod prijateljice, piskila i kakila po 100 puta. Babica je dolazila svako sat da me pregleda i govrila da jos nije spremno da bezveze ne galamim, da cuvam snagu za porod. Cujem MM zove oko poal 4 da vidi kako sam, ona govori da nema jos nista. Oko 5 sati vise nisam mogla izdržati, bolovi su bili uzasni, ne samo da je boljelo, nego sam osjetila napon da nesto izlazi, reko porodicu se dok babica spava, majko mila i vrisnem iz sveg glasa: UPOMOOOOOOOOOOĆ. Eh onda je ona konacno rekla: hajmo u salu. Meni kamen pao sa srca, legnem na sto, vidim nema MM, pitam gdje je on, kaze ona nema ga, nije vise zvao, pa reko zovite vi njega, kaže ona: nismo se tako dogovroili. E tad sam proključala na porođajnom stolu, reko donesite mi mobitel ja ću ga nazvati i tako je i bilo. Da mi MM nije prisustvovao porodu zadavila bih babicu golim rukama. Sreca za 3 minute bio je u sali, u međuvremenu je došao i doktor i sad oni svi gledaju u mene i kazu: hajde. Reko: ne mogu bez nagona i tako tri nagona tri puta se napnem i rodi se nasa djevojcica u 5:30.Malo je okupali, umotali i donijeli na sekundu, šivanje sam osjetila svaki ubod, ali to je bila mala maca u odnosu na kontrakcije. Tako da sve u svemu porod nije bio strasan, ja sam se iznedaila jer sam mislila da sam čin izlazka bebe duže traje a to je najlakši i najbrži dio poroda, barem kod mene. I sve bio ovo bilo super da nekoliko sati poslje poroda nisam dobila hematom, koji sam morala operisati taj isti dan, ponovo šivanje, rana preko rane i to sve uživo, ma užas ali to je već ružniji dio koji se inače rijetko dešava pa neću o tome da pišem. Ne znam kako vama zvuči ali ja bih sam čin poroda bez ove operacije na kraju   akBogda ponovila.

nap. zaboravila sam reci da mi je termin vec bio prosao nekih 6 dana i da i je Puzic rucno izazivao bolove kako je vec on nazvo to mucenje, tad sam molila boga da ga vise ne sretne...porod mi je bio zakazan za cetvrtak 24.07, al et po belaju on mi izazvao bolove utoeak izutra na kontroli ja zavrsila u bolnici navecer i u srijedu na porod kad ono Puzic hehe, al sad mi je drago sto je on bio jer mi je jako puuuuno pomogao pri radjanju

_____________________________

eedo 23.07.2008

Evo i nase pricice... 

Termin je bio na danasnji dan,27.03. ali mi smo to malo prije odradili.
23.3. na kontroli sam bila otvorena 3 prsta,tako da je dr. rekla da dodjem sutra i da ce to biti to.
Bolovi su me probudili u 5h ujutro,bili su na sat vremena. U 10h smo otisli na prijem,tad sam bila 4-5 otvorena,u pola 11 sam usla u porodiliste.
Cijelo vrijeme sam bila super raspolozena,nije me nesto posebno bolilo,bilo je poprilicno izdrzljivo.
Dok su mi uradili ctg otvorila sam se jos 2 prsta,tako da mi nisu dali prepidil gel kako su planirali.Oni su mi probili vodenjak.
Ukljucili su mi indukciju,odradili jos jedan ctg...Stvarno nisam ni osjetila kako je vrijeme prolazilo,cijelo vrijeme sam se zazala i pricala sa svima okolo.
Kada smo dosli na 8-9 prstiju otisla sam na tusiranje i onda u posebnu radjaonu u kojoj me mm vec cekao,onako obucen ko astronaut. Predao mi je poruku na malom papiricu od mame koja je bila ispred sa svekrvom,i to mi je puno znacilo. 
Odmah smo se poceli smijati svjesni da nas jako malo vremena dijeli od naseg malenog savrsenstva,malo sam bila na pilates lopti,on je masirao ledja...tada je malo vise bolilo,ali on je bio tu i stvarno mi je pomogao.
Oko 13:30 dr. je rekla da smo jako blizu,da na svaki napon guram,da je sad sve na meni i tako to...
Dragi mi je stvarno puuuno pomogao,tako je pazljivo slusao babicu i dr. i onda i mene navodio,bili smo stvarno dobar tim.
One najjace bolove sam imala nekih 25 minuta,stvarno sam se trudila da slusam sta mi svi govore.
Nisu mi capnuli niti sam pukla. Mada sam ja govorila u bunilu " capnite me" to mi je mm rekao,ja se ne sjecam,u mojoj glavi je da sam govorila sijecite me,ne mogu ja ovako.
Tu sam se malo gubila,jer je bilo u 30 sekundi puno promjena...tipa guraj,nemoj gurati,napni,nemoj napinjati,disi...guraj,ne guraj puknuces,necemo sijeci,hocemo,pa sam se sva izbezumila.
Mm je tu uradio najbolji posao,totalno stalozen i pribran,tako da smo ipak izgurali puslicu nasu bez capkanja.
I onda ona famozna " sav bol zaboravis" i stvarno je tako bilo.Zarica je rodila u 14:10h. Iste sekunde kao da se nista nije desilo,puslica na meni,mm kraj nas,samo smijeh i suze radosnice u ocima. Ona onako sva vrela sa onom tankom njeznom kozicom,ma fantazija osjecaj.
Dr. je preuzela ulogu fotografa i slikala nas
Prekrasno je bilo...Onda su je uzeli i odradili sve sto treba,kad su je vracali meni malo su je pokazali i majkama koje su izbezumljene cekale ispred. Mm je bio s nama jos nekih pola sata,presretan i kaze svima bi preporucio da prisustvuju porodu. Za njega najljepse iskustvo u zivotu,a meni je jaaako drago sto tako misli.
I ja mislim isto,osjecaj je prekrasn podijeliti svaki taj momenat.
Na kraju smo imali mali problem sa posteljicom,nije htjela da izadje,pa su planirali da me uspavaju i vade je.Ali meni u tom momentu nije nista bilo bitno,mogli su raditi sta su htjeli,bitno je da je Zarica izasla kako treba i da je sve uredu s njom. Dok sam ja sa mm sredjivala prve utiske,oni su posteljicu nekako isceprkali tako da mm onda rahat napustio radjaonu,a ja sam ostala.
Onda je usljedilo telefoniranje,poruke i ostalo...donjeli su mi da papam,pa sam tu odmarala do 16:10. Non stop je neko ulazio da me vidi,da nas pohvali kako smo bili hrabri i pribrani i mm i ja. Stvarno svi su bili prezadovoljni kako smo suradjivali i sve brzo zavrsili. Bravo mi. 
Na kraju smo dusica i ja prebacene u sobu i tada je pocelo ono pravo upoznavanje.Oka nisam sklopila tu noc,samo sam je gledala,smjeskala se kako smo napravili tako medeno stvorenje,slikala je i slala mm slike i tako do polaska kuci.
Uh napisa se ja bas...mogla bi jos ovoliko,ali da ne pretjeram.
Samo cu jos reci,slusajte sta vam govore dr. i babica,dooobro slusajte! Ja sam se iskljucila i samo cula njihove i glas od mm. I stvarno je upalilo...bilo je brzo i expeditivno.
I jos da dodam,sve moguce pohvale za porodiliste u Tuzli,moje iskustvo je prekrasno. Svi su bili ljubazni,susretljivi i hvala im od srca zbog toga!

Cestitke      
Sretan dolazak na ovaj svijet malenoj Zarici   
Bas ste bili expeditivni    


_____________________________

Bakir
20.04.2008.

E Azra moja kako si me rasplakala

cestitam na hrabrosti.. tvoja mi je prica potakla    ali i ublazila strah...

superiska, scenarij za pozeljeti  , drago mi je da ce ti porod ostati u tako lijepom sjecanju 

Cestitam i ja ,a bas lijepa porodjajna prica

_____________________________

A&V ~moje sve na svijetu ~

Čestititam mamama i puuuuuno vam hvala što  ste podijelile svoja iskustva sa nama

_____________________________

Bebo gaga puuuno te jojimo:)

Azra moja draga sad si me smirila...više se ne bojim poroda.hvala ti puno.
priča ti je odličana..kako sam sretna da je sve prošlo super...malena mišica je predivna!  živjela ona meni sto godina sretna i zadovoljna!



_____________________________

alex ima 4 godine 2.5.2009
stize nam druga beba :)

bravo mamice!

Ovo ko u filmovima super ste to odradili.samo si me rasplakala pravo.cestitam jos jednom

_____________________________

"Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti."

Svaka vam čast i Zari i tebi i tvom mužu!!! To je bio porod za poželiti, prelijepo. Super!!

Ostavila si me bez teksta. Svaka cast Nunichi
Pusa za malu Zaricu.


_____________________________

Volite svoju djecu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.

Hvala drage moje,a sad kad i ja procita kako sam je napisala stvarno zvuci ko kakav film. 
Zato svim nasim trudnicama zelim sto vise ovakvih filmova.

Kad sam vidjela sliku nase ljepotice Zare opet sam pozelila malu bebicu iako je Emil jos uvijek mali
Predivna je!


_____________________________

EMIL,7.9.2008.