Hajde da se i ja uključim,
prvo da kažem da je razlika među mojom djecom 6 godina i 3 mjeseca, ona je sada u pubertetu a on je u nekoj bezobraznoj fazi, pa se glođu po vazda, ali opet i grle se i ljube, igraju i slično.
Smatram da sam pogriješila praveći tako veliku razliku, ali ono fakultet, rješavanje stambenog pitanja, pravi posao i slično. Kada sam drugi put ostala trudna(ne baš extra planirano) MM i ja smo već neko vrijeme razgovarali o drugom djetetu. Međutim, neočekivana trudnoća me zbunila, i malo je falilo da uradim abortus(prije no što osudite: dobila sam otkaz istog trena kada mi se stomak ugledao, MM se oporavljao od teške operacije, podstanar ii svašta nešto )
Ali hvala mojj rahmetli majci, koja je nekako skontala da sam trudna i odgovorila me!
Sada mi je super, i zato čim vam prvi put zamiriše nečija bebica, ili se zapitate kako je to imati još jedno dijete, ništa ne čekajte, rađajte odmah, niko se nikada nije pokajao.
Treće smo planirali kada je malcu bilo 3 godine( super mi posao, dobro plaćen, sopstvena kuća, djeca znaju skrbit o sebi, dobri učenici, ma sve ok), ali vraže, čovjek snuje, Bog ostvaruje! Znam ja da će doći to moje treće uskoro,aBd, i razlika nije baš idealna, kći će mi možda ići i na fakultet , ali neka, neka svoje djece, i sve što ih ima više, porodica je sretnija i jača.