Zajednica, moja najveca nocna mora. Nisu to losi ljudi, ali su brate naporni i naucili da sve bude po njihovom. Ponasaju se ko da njihov sin nije ni ozenjen u smislu dogovaranja oko nekih dnevnih aktivnosti i sl. Za sve, on im je prvi i nista sami ne mogu uraditi. Pored toga, navikli da su njihova djeca vezana za njih ko muha za govno (da prostite), tako su dresirali i unucad od kcerke, tako i mog muza, a sad i moje dijete pokusavaju, a ja antitip toga skroz. Oni to primijetili pa im sad nisam draga, poceli kulturno provocirat, lizu se s mojim muzem kako stignu i mene to nervira, a i on zajedno s njima. Nemam privatnosti nimalo iako su odvojeni spratovi. Sad sam se rezervisala a i to nenamjerno jer me sve pocelo gusiti, pa sada ne uzlaze na sprat, prije je bilo po 2-3 puta na dan, ali i time mom muzu neke stvari daju do znanja, opet kako ne valjam ja. Nemamo fin. sredstva sada da se odselimo, ali i da imamo, iako kaze da zeli svoj stan, ipak mislim da moj muz ne bi htio otici, jednom je rekao samo ga mrtvog odavde mogu iznijet. Ali govori da zeli jer sam mu pocela govoriti nee stvari i desavanja. Ali misli da on za sve krivi mene. Ja znam da se gusim. I kazem zajednica NE NE NE! Smrt za brak i za zivce i srecu. Ma kakvi da su. Sta bi mi savjetovale, kako da ubijedim muza da odemo? kOliko je pametno govoriti mu o provokacijama kad je uzasno vezan za njih i dan mu ne moze proci da im ne sidje i ne sjedi s njima. Pored toga, meni sada sve smeta i sitnica. Pa tako i to sto moj svekar sad poceo govoriti kako ce vani napraviti djetetu klackalicu, to je mom muzu govorio, ali mi muz o tome nista nije rekao, ali je ocu potvrdio. Bil vama smetalo sto vam to nije prenio i dogovorio s vama oko toga? Mozda sad ja pretjerujem jer me pritisak smorio i ne da mi razmisljat vise trezveno.