Skvo, ne znam jesi li ti tu prisutna u tim trenucima. Ako jesi, možda je to problem- vidi mamu i hoće da je mama pazi i mazi. Ema to zna nekada nani raditi. Pokušaj izići i ostaviti ih da se snalaze, a ženu zamoli da joj svo vrijeme posveti, samo Uma i nitko više. Recimo, Ema i danas ima bubice (nana joj ne može dati sok, radije će skapati od žeđi, dok nama uredno popije po 100 ml odjednom, ili proso pojesti ako je nana hrani- NIKADA, a naravno da joj ne bih to pravila da ne voli, još se i trudim ostavljati im samo ono što voli, a da se mi borimo sa ostalom hranom). Dakle, bebe već svašta znaju i imaju želje i način kako da ih izraze. Uglavnom, Ema bolje jede kad ja nisam tu. Čim mene vidi, a nana je hrani, počne udarati po kašičici i štipati je. Zašto, tko zna .
A nana ništa ne radi po kući i ne kuha- ono sat dva kad Ema spava je da se žena odmori i popije kavu u miru. Zato je 100% posvećena samo Emi i čim ujutro uđe u stan, ova se raspameti i ne vidi me više- počne mi mahati pa-pa da idem na posao. Nekada me srce boli, ali bolje je tako- uvijek sam nastojala da je ne vežem za sebe. Mislim da će sve to doći na svoje. Opet, s druge strane, Ema je s nanom otkako pamti (od 4. mjeseca) i sigurno je puno gore uvesti novu osobu, pa još stranca, u kasnijoj dobi. Sretno vam!
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.