Andy draga moja, zelim ti sto prije da se oporavis, iako je malo vremena proslo, vidim po tvojim postovima da nisi jaka nego prejaka zena. Nema i nikada nece biti vece boli na svijetu od one kad izgubis bebu, ne znam sta pametno da ti kazem, nema nikakve utjehe, ima nas i previse sa istom sudbinom, ali evo i dalje zivim iako sam tada mislila da cu umrijeti od boli, prolazio je dan po dan, meni je trebalo godinu dana da se pomirim sa svim, molim te nedaj se, ja sam dozivila totalni zivcani slom i bila zavrsila na antidepresivima, i nijedan odgovor mi nije bio dovoljan , svaki dan sam pitala dragog Boga zasto??? i zasto ???Koliko puta bih se vratila iz setnje u suzama i ne bih izlazila nikako iz kuce da vidim slucajno koju trudnicu, muka bi mi odmah dosla, a bas tada mi se cinilo kao da me sve trudnice ovog svijeta prate, i da im ustajem , i da traze trudne kolegice usluge od mene, a meni je bilo tako tesko............
Pitala sam mm zasto mi Bog ovo radi, a on mi je odgovorio; zeli te uciniti jacom..........koliko puta podjem da uvjeravam samu sebe da je tako najbolje bilo, da sve ima svoj razlog , i to me przo prodje a bol postane jos jaca, da samo cekas da se sve raspukne u tebi. Puno puta sam imala i napade bijesa, tako da nista u nasoj sobi nije ostalo nepolomljeno, ispuhala bih se na 5 minuta i opet ispocetka, a pred drugima sam glumila da sam jaka i to me kroz godinu dana toliko iscrpilo da nemogu vise, bila sam uvijek i nasmijana i pricljiva, na licu jedno a u dusi drugo
Kad je proslo oko godinu dana slomila sam se bila potpuno i citav dan molila Boga samo da mi kaze zasto, da mi pomogne da se pomirim s tim, da mi da snage da mogu dalje, tu noc sam imala san mislim da sam ga s razlogom sanjala, to nisam ni mm ispricala. Sanjala sam da drzim u ruci svoju M.A. i da gledamo zalazak sunca, ja sam joj pokazala da mase suncu jer sunce ode na spavanje, ja sam mahala suncu i onda je ona htjela da pokusa, ali dusa moja draga nije imala prstica na rukicama, nije mogla reci suncu pa-pa, jadno moje mace. Kad sam se probudila shvatila sam da sam dobila odgovor, da ju je Bog uzeo sebi da se ne bi patila na ovom svijetu, i tada sam po prvi put osjetila mir, shvatila sam da joj je bolje s ostalim andjelima, ja ne bih mogla izdrzati gledajuc je kako se pati na ovome svijetu. Shvatila sam da joj svojom tugom nisam dala da ode u vjecni mir, i da sam je toliko zadrzavala svojom boli i nisam bila spremna pustiti.
Od tada se sve promijenilo, naravno puno puta se sjetim svoje curice i zasuze mi oci, a onda se sjetim da je na najboljem mogucem mjestu, i da je ova razdvojenost samo privremena, i da cemo biti zajedno jednoga dana ali ovaj put zauvijek i to me toliko raduje , poslije svega ja imam novu curicu koja je sve sto sam ikada zeljela a nisam mislila da cu ikada dobiti, i sad kad molimo andjelu cuvaru ja joj govorim da ima seku andjela sto je posebno cuva i pazi.
Andy samo ti zelim reci da skupis i onaj zadnji atom snage da preguras, i da mislis na to da ce sve ovo jednom biti jucer. Samo imaj strpljenja, znam da je najlakse reci, ali znaj da nisi sama i da mislimo i da molimo i za tebe, i ne brini bit ces nagradjena milijun puta vise za svaku svoju suzu.
Drzi se drugarice