Prvobitno kada sam se vratila na posao, a Aladina je tada imao 6 mjeseci, bili smo nasli tetu koja ga je cuvala u nasem stanu.
No, prije nego smo je angazovali, ja i MM smo sa nekoliko njih obavili, kao neki razgovor i nijedan nam se nije dopala. Razlozi razliciti (urednost, pušači, cijena).
Kada je dosla na red ova teta, sve je nekako bilo ok, te sam ja, da je ne bih izgubila, odmah ponudila 350 km sa cim se ona slozila. U cijenu nije ulazilo nista, sem cjelokupne brige o Aladinu tokom radnog dana ( 8-17h).
Dok ga je ona cuvala bila sam zadovoljna sa vecinom stvari, ali je najbitinije bilo sto je i on izgledao zadovoljan. Negdje sam vec spomenula da je ona ostala trudna (neplanirano) i zbog rizicne trudnoce morala je prestati da cuva moga dječaka.
Nako tog iznenadnog događaja (saopstenog nakon naseg povratka sa mora), ja sam odlucila da zavrsimo sa tetama čuvalicama, jer me je bilo jednostavno strah da bi se nesto slicno moglo opet ponoviti, te nisam htijela da se Aladin ponovo navikava na nekoga, ko moze isto tako naglo otici.
Eeee, onda ga upisujemo u vrtić-jaslice (270 km), 7 min. hoda od nase kuce, gdje se on super snasao i uklopio, što mi je jako bitno. Čini mi se da skoro sve funkcionise kao i kod kuce, samo što još ima i društvo, te stiče neke nove, dobre navike. Jedino, (što neka od forumašica spomenu) će možda biti malo zeznutije na zimu, ali i to ćemo vidjeti. U auto, upaliti grijanje i trkom u vrtić.
Ovo sam sve napisla iz razloga što mogu da sagledam obje varijante, i kažem da su našem slučaju obje ok. Negdje gubiš, a negdje dobijaš.
Mi smo bili zadovoljni i sa tetom, ali smo definitvno zadovoljni i sa vrtićem Kids Number One!
Pozdrav!
_____________________________
Aladin zivot mamin, 26.07.08.