Kakva sam ko majka to moju kčer treba pitati, trudim se da budem i mama, i drugarica, i babaroga, sve po potrebi, šalu na stranu, za moju L nema pitanja ne koje nije dobila odgovor, za sve postoji odgovor samo je bitno znati prilagoditi ga njihovim godinicama,
razgovarali smo i o Bogu, i kako bebe nastaju, i kako se rađaju, i o melecima, šejtanima, džamiji, ne nabrajam, al vrhunac mi je bio kada me je pitala da li su Allah i Bog drugovi, vidim ja bolje da ne objašnjavam dalje, pa velim jesu, e, onda ide red pitanja ko slavi Božić, ko ide u crkvu, pa joj i to nekako objasnim, a onda se prebaci na rat i č......(da ih ne imenujem, da ne dobijem ban, znamo na koga mislim), pa i tu se nekako držimo, uglavnom,
znači, njeno je da sluša, bude dobram poslušna, razumna, a moje je da skidam zvijezde sa neba, a neko reče tabure, i mi imamo kutak za sporni trenutak, i bolji je od bilo kakvog kajša, šipke ili sličnog represivno. predagoškog sredstva, hahahhaa