Mene najčešće izbaci iz takta kad mi neko pametuje šta i kako trebam uraditi dok mali "bjesni" zbog nečega...ono, ja se koncetrišem da iznađem načina da njega umirim, sjednem na tutu, presvučem, .... (a, on je takav da u svemu zeza maxsimalno)...a neko mi stoji iznad glave i govori, nemoj ga tako, ne treba ti to, pa pusti ga malo, ja ću to odraditi, pusti meni, pucni ga malo...... ...tad primjetim da mi tlak raste, raste, raste... , pa se okrenem "osobi" i kažem, molim te, treba mi mira, ne želim se na svom djetetu istresati radi tebe, OK? Kontam: popusti me, bogati
Tad pošizim, a kad smo ja i mali sami nikakvih problema nemam, a možda i on koristi situacije kad je neko tu, pa više zijani
< Poruku je uredio acudesa -- 16.1.2010 12:06:51 >
_____________________________
...iskrica u oku, toplina u dodiru, sunce u osmijehu..čine da se osjećam sretnom, dušo mamina:)
Odjednom je sve dobilo boje...