IZVORNA PORUKA: Anoniman
Kad je vec rijec o djetetu, moj muz i ja imamo dijete, ali i meni treba pomoc. Naime, dijete mi ima blizu 2 godine. Nisam dugo mogla naci posao i sada trebam da dobijem ako Bog da posao divan, ali je izvan grada, tacnije u drugom gradu i morala bih putovati. Radno vrijeme je takvo da bih otisla ujutro i vise nego rano, a vratila se jako kasno, predvece. Iskreno, jako mi tesko to pada zbog djeteta od kojeg mi se tesko odvojiti, a jos mi je teze sto ga po citav dan ne bih vidjala. A ovakva poslovna prilika, s druge strane, se ne propusta. Pored toga, opterecena sam strahovima da ostavim dijete toliko dugo da bude odvojeno od mene u danu, a da vrijeme provodi s drugim ljudima. Zasto? Mi zivimo u istoj kuci s muzevim roditeljima. Oni su starinski ljudi, a pored toga i ne vole me bas pa me cesto provociraju preko moga djeteta govoreci mu nesto sto sam vec rekla da ne treba, dopustajuci mu sve protiv cega sam i sl. Znaci, iako bih dala dijete u obdaniste, ono bi opet puno vremena provodilo s njima. Istina, i moj muz bi bio tu, on bi vracao dijete iz obdanista i bio s njim kod kuce, ali on jako puno vremena voli da provodi sa svojim, a tako bi i moje dijete. Moj muz njima samo suti, a cak i on ponekad, iako zna da mi smeta da se dijete uci nekim nazivima ili zbunjuje (jer se ranije naucilo jednom nazivu, a sada, posto to nije po njihovom, govore mu drugacije), i sam to radi. Ne znam prvo sta da mislim o tome, a drugo, strah me izgubiti kontrolu nad svojim dijetetom od kojeg zelim napravit zdravu licnost i kulturnu. Nekoliko puta sam nabacila muzu da ne bi bilo lose da on putuje, da se preselimo u taj grad (bila bih rahatnija, a što je najvažnije imala bih više vremena za svoje dijete), ali on je protiv, otvoreno je protiv. Vezali ga za sebe ko konopcem. Sta da uradim? Poceli su mi svi ici na zivce, pa i muz. Sta bi vi? Molim pomoc.