Ja ne živim u zajednici ali otkako se beba rodila bilo je skoro pa tako, što nam je počelo stvarati probleme.
Inače otkako sam bolje upoznala svoga muža (ne računam onaj period zabavljanja,nego bračni život) jako sam kivna na svekrvu i svekra. Mislila sam ok svako svoje dijete pazi i razmazi , ali on je sada odrastao muškarac, niti će se on ponašati kao dijete niti će ga oni tretirati kao dijete. No nažalost u njihovim glavama sam ja došla u njihovu porodicu kao još jedno dijete, a nije se od odselio i osamostalio i stvorio novu porodicu. Toliko su ga razmazili da za svojih 27 godina života sa koliko se oženio nikad nije otišao u granap da kupi nešto, kamoli otići u nabavku ili na pijacu, kad smo stan namještali nije znao ni jedan ekser zakucati itd. Uglavnom su oni nastavili da nas tretiraju kao svoju malu djecu. Ja sam zahvalna za svu pomoć koju su mi pružili kad nisam mogla na noge poslije poroda, ali kad je sve došlo na svoje htjela sam svoj mir u svojoj kući, no oni mi to nisu dali. Muž je vidio priliku i svoje obaveze uvaljivao njima. Tako je svekrva noćila kod nas i kad nije bilo potrebe, beba se budi 1x u noći, ali eto ona je noćila da beba ne bi probudila njenu "bebu". Ovo sa nosanjem što je idana pisala i ja sam to prošla, užas, sve dok me par noći nije zatekao kako plačem sa bebom, tad je uzeo.
U meni se sakupljalo, svaka me njihova izgovorena riječ nervirala, inače su kontraši, na sve imaju neki svoj komentar. toliko naporne i tvrdoglave ljude u životu nisam upoznala. Muža nisam htjela da gledam jer je njihov "produkt". Znali su me samo nazvati i reći spremite se idete kod nas, mm će doći poslije posla. Beba najviše voli kad je sa nanom, nana nju najbolje čuva, kupa, ona kod dede ne plače...
Kad su me jednog dana toliko izludili, a i muža koji je počeo da shvata odakle moje nezadovoljstvo, spakovali smo bebu i rekli da idemo svojoj kući. Kod kuće smo pričali, dogovorili se oko nekih stvari, rekla sam da mi pomogne jer ne stižem sve sama, nema kuće koja stoji na jednom temelju i da smo nas dvoje temelji, ne njegovi roditelji. I svojima sam rekla da nas malo zaobiđu, da hoćemo napokon malo da se odmorimo i da uživamo sa bebom. No moji su drugačiji, putuju, idu na more, druže se sa prijateljima, prate SFF imaju život.
Poenta svega je imati puno puno strpljenja i pričati sa mužem, ako neće fino da razgovara onda malo mu glasnije reći i imati na umu da imaš superoružje tj. bračni krevet koji služi kao sredstvo vršenja uticaja na muža ili kao nagrada za nešto što je za tebe učinio.