IZVORNA PORUKA: Anoniman
Jel vi sve zaista mislite da je on upravu sto se ponasa ovako.Ja sam njemu samo rekla da mi dijete fali i da se necu puno oslanjat na trenutni posao i da cu uzurbano trazit posao u nasem gradu kako bih imala vr vise s djetetom. Nisam ni u jednom trenu rekla da cu napustiti posao. A on meni sve ovo saspe. I kakve to uopste veze ima sa mojom zahvalnosti prema njemu i s njegovim pomaganjem meni u kucnim poslovima kada radim po citav dan? Jesam li njemu nezahvalna sto sam tuzna jer mi fali dijete i sto pokazem da me boli kada me dijete odbije? Po njemu sam, kako sam i rekla, nezahvalna i nece mi ni u cemu vise pomagat, sve ce cekat mene. I tako je i bilo kad sam dosla sljedeci dan s posla. Sve me cekalo, sudje, posteljina, smece, sve.... A i to da kazem, rucak i njemu i djetetu napravim ja navece i ujutro i ostavim im, on ga ne pravi, samo postavi. I jos primijetim da mu je krivo kad kazem da u određeno vrijeme nahrani dijete. Krivo u smislu ono sta ces ti meni govorit vrijeme kad cu nahranit dijete, znam sam ja. I tako, sve me docekalo bez obzira sto sam mu citav dan objasnjavala porukama sta je stvarno u pitanjui da znam da ni njemu nije lahko. Nista ne kazem, sve to poradim, napravim kafu, popijemo (i to jedva, prvo nije htio). Kad je zaspalo dijete pitam ga opet hoces li da popricamo jer je ovo gubljenje vremena, a on nece. Ja samo kazem dobro (do tada sam uvijek molila dok ne namolim, al sinoc nisam mogla). Napravila sam caj, u sutnji smo popili i otisli smo leci. Nije me ni zagrlio iako nam je to obicaj uvijek. I nekako me tako pritislo, zar sam to zasluzila, a odkad sam snjim sve ga doceka. Ko da ja nisam nikad imala razlog da mu ni u cemu ne pomazem. Ovaj pocetni period mi je samo otezo.
Znaš gdje je tvoj problem...
u tome što smatraš pomaganjem ono što je normalna stvar...
on u kući ne radi tebi nego vama, sebi...
i ti isto radiš vama i sebi...
nigdje nema bogom dano da sve žena radi...raspodjela poslova u skladu sa slobodnim vremenom manje ili više dva partenra je normalni odnos...
čuj on pomaže tebi...
ti trebaš biti zahvalan što imaš muža koji shavta da radi to za sve vas...i radi to bez pogovora jer budimo relani koliko to bosanaca leti za metlu i krpu i čuvanje djteta...jedan vrlo mali broj...a on ti je u tom malom broju....pa ti je to razlog za sreću...
ja se znam naljutiti na svoga supruga iz gluposti neke...čarape u ćošku...al kad dođe vikend i on kaže ženo ja ću da usisam i pobrišem podove i uradi to a ja druge stavri ...meni to normala...međutim kad čujem kolegicu koja kaže '' on meni e pomaže, on neće ništa, on misli da je to posao žene'' meni dođe svog da izljubim od glave do pete i sve njegove čarape donesem u taj ''strašni'' ćošak...
Ne možeš oekčkivati od njega da shavti neke majčinske boljke...
čisto draga moja jer on nije rodio..oni muškarci su u minusu vizavi toga, al tako je Bogom dano to ne možeš pormjeniti...
pa se fino sauliši...
i lijepo slobodno vrijeme radošću ispunite a ne rondanjem...
Ti njemu rondaš i tuguješ kad dođeš sa posla jer patiš za djetetom...što nije zaista do kraja opravdano, i da radiš u svom gradu život je fakat prebrz svima nama djeca fale nekada...
a on uradio sve poslove vaše sam da vam ostane više vremena za druženje sa djetetom jedno sa drugim...
ezato ti je draga moja ostavio da uradiš ti za vas kuću...da ti pokaže koliko tek nebi imala vremena...
da ti kaže indirektno kako ti posao i dijete nisu jedini i da je on maksimalno tebe podržao u svemu...a ti dođeš plačeš, neraposložena...i potoršiš vam slobdno vrijeme...pa konta čojek eto sad kad dođeš radi po kući nećeš imat kad misliti ni o djetetu ni o poslau tek ćeš vdijet šta je nemat vremena...
Mislim...dozovi se draga...on tebi ne pomaže u kući on radi za vas i time omogućava i tebi i djetetu i sebi više slobodnoga vrmena zajedno...
a ti to fakat ne cjeniš...
vrijeđaš ga...
nije mu lako...
i sad kada ti on idnirektno želi pokazati koliko jeste učinio za vas u ovoj situaciji svojim anganžmanom u zajedničkom domu ti mu prigovaraš što ga dijete više gleda u trenutku...
pa ne može to tako...
ne mogu i jare i pare...
a na kraju balade sad slobdno vrijeme trošite baš bezveze...
pijete čaj u tišini, ne grlite se više i dijete će to skonatati pa ćeš naparviti još veći razor...
savjet:
dođeš doma i kažem ...mili ja ću usisti pls hajde ti odnesi smeće pa da sa bebom pustimo muziku i skačemo narenih 30 minuta...molim te to mi treba...
i smij se i veseli...
jer u zdravlju svaki dan je blagodat.
_____________________________
''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''
H- 25.6.2006
F-12.2.2009