Jeste malo duzi post ali molim vas da procitate i da mi se ne ismijavate jer mene ovo stvarno muci.
Ja vise ne znam kako da postupim. Jete ovo izmedju mm i mene i mozda ce te reci da treba samo da razgovaramo, ali ja sam pokusala bezbroj puta i nikakve koristi. Ne znam kako da zapocnem pa cu napisati jedan frisak primjer oko cega smo se posvadjali. Pricali smo o necemu (tacnije o nekom covjeku sto je kupio neku knjigu, i normlno smo pricali) pa je on rekao meni: ti si rekla da je on to kupio prije 2-3 dana; a ja kazem da nisam zato sto ni sama ne znam kad je kupio i nije ni bitno. I tako par puta: jesi, nisam, jesi , nisam… Meni je to bilo cudno sto me utjerava u laz pa sam rekla: dobro ja sam lazljivica; nakon cega je on rekao: pa ti uvijek lazes. Mene je to naravno uvrijedilo jer mi nikad prije nije rekao da lazem, i kako je tako mogao da me bez ikakvog razloga uvrijedi. Rekla sam mu to a on na to samo odbrusi: pa to je tako najljepse, to ja tako volim, bla bla… (Svadja iz nicega, kao po obicaju) Vjerovatno se cini kao sitnica sve ovo, ali ja znam da sam ja njega prva uvrijedila on 2 dana ne bi fino pricao samnom. I to sam mu rekla a on kaze pa naljuti se i ti i nemoj pricati samnom, ko ti brani. Znaci nije mi jasno to kako ga nije briga hocu li se ja ljutiti, je li meni to stvarno smeta. Nekoliko puta mi je rekao: radi sta hoces, ionako si ti na gubitku. I ja znam da jesam, ako pricam mogu se jos vise naljutiti pa reci sto ne treba, ako sutim opet nikakve koristi. Ako se i naljutim i ne pricam s njim opet ja gubim, jer ce se poslije toga on naljutiti, a on kad se naljuti moze biti nekoliko dana da ne prica a ja ne mogu. Koliko ja samo puta ovako izbila svadja iz nicega. Jos jedno je bitno sto on kad mene uvrijedi ili bilo sta, ja njemu kazem da me to vrijedja ili da mi nesto smeta i da to ne radi vise, cak ga nekad i molim i placem, da bi na kraju ja shvatila da njega uopste nije briga sto ja placem. Tako je i neki dan bilo, plakala sam i molila da mi neke stvari ne govori, smetaju mi (nije nesto krupno ali smeta mi). Pola sata sam ja pricala a on je sutao i kad sam ga pitala sto suti on je rekao da nema sta reci, pa sam ga pitala je li razumio sta ja hocu reci i o cemu sam pricala, je li shvatio da mi smeta to i to, a on kaze da nije nista razumio. Doslo mi je da vrisnem i pobacam sve po kuci. A on kad mu nesto smeta ja moram pogadjati. Ponekad kaze da mu nesto smeta i ja to odmah prestanem, ali vise puta ja moram sama shvatiti gdje sam pogrijesila. I ako kazem: pa nisam ti nista lose rekla ( a on smatra da jesam) tad se jos vise naljuti. S jedne strano ovo je mala sitnica kakvih problema ljudi imaju, ali opet meni je ovo ponekad veliki problem. On meni kaze: pa ti se sama ljutis bezveze i volis plakati. Ima li ko da voli plakati? Najgore mi je sto ja dok njemu pricam i objasnjavam mozda izletim nesto sto ne treba i on se zakaci za to pa ja na kraju vidim da je on ljut na mene vise nego ja na njega, a nece da kaze. Npr. neki dan kad sam plakala rekla sam mu da sve ovo vrijeme sto smo u braku ja sam bila tuzna. Naravno nije cijelo vrijeme ali jesam puno puta. Sad ja ne znam je li ovo njemu zasmetalo ili nesto slicno ovom sto sam rekla ali kad smo posli spavati ja sam primjetila da je i on ljut. Ima ono sto ljudi kazu, cijeli zivot da zeni nesto radis i samo jednom ako ne uradis ona ce reci da nisi nikad. On se cesto ovog sjeti i kaze mi da sam i ja takva. Pa sam zato pomislila da je ljut zbog ovog gore navedenog sto sam rekla. Milion puta sam mu rekla da ja nisam takva, da ja to samo malo preuvelicam kad sam ljuta, ali eto znam koliko puta sam bila sretna u ove 2 god. (sto smo u braku). Mrzim sto ja moram pogadjati sta njemu smeta a ja njemu kad nacrtam sta mi smeta on opet ne razumije. I to sam mu rekla da me ne mora ni razumjeti samo neka mi vjeruje kad mu kazem da mi nesto smeta. On misli da ja preuvelicavam, eto da vidm sta vi mislite. Ako i vi kazete da se bezveze ljutim i da preuvelicavam onda je vjerovatno on u pravu.