Moj prvi porod je bio tezak, tako rekose doktori, bila sam na indukciji od 4 sata poslije podne, pa sve do 1 sat poslije ponoci,,, ali meni je to bio najljepsi dan, i cim sam se porodila, pozeljela sam drugu trudnocu... i tako kad je beba imala 5-6 mj, nekako sam osjetila da mi polahko napusta krilo, pomalo se osamostaljuje, i kad vidim male bebe pozelim, i sve sam Boga molila da se "omakne", i gle cuda, za njegov rodjendan ja saznah da sam trudna... uzivala sam u trudnoci, porod nije bio tezak, malo jeste stresan, jer je bio prirodan zadak, al cim sam je rodila, proradise emocije, uh. al sam danima plakala za prvim djetetom, hormoni su cudo, nisam si mogla pomoci, pala sam u depresiju, djetetu nije nista falilo, al sam ja bila ubjedjena da mu falim ja... i evo nas sad, ustelili se maksimalno, stariji spava sa nama, a mala je u kreveticu do nas. uskladili se i ustelili... a o ljubavi da ne govorim, ne mogu ih se nagledat nek su mi samo zivi i zdravi, i da ljubav se stvarno mnozi, i uzivam u svakom trenutku, i jedva cekam ponovo ako Bog da, al cu malo sacekat bar dok ovo dvoje izlete iz pelena