evo od mene citat
Jerry Maguire: I love you. You... you complete me. And I just...
Dorothy: Shut up, just shut up. You had me at "hello".

i slikovito

http://www.youtube.com/watch?v=NpWAlvWNZj0


_____________________________

29.04.2013-29.10.2013...184 days
For every day, I miss you. For every hour, I need you. For every minute, I feel you. Forever, I love you...

... Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak..."

(Paulo Koeljo - Alhemicar)

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

"....i Neizgovorene Reèi ostaju da trepere u lišæu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom èešljiæu od jantara… “ Zauvek?” pitala je uplašeno…
O,ne ,ispravih se, izvini, zaboravio sam da “zauvek” ne postoji…
Jednog dana, dakako, strovaliæe se i to stablo, oprljiæe ga Oluja šenluèeæi gromovima nad ravnicom, složiæe se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reèi, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko æe ga znati?
Ali naiæiæe èerga tog leta, i to ne Meèkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraèi Tužnih Oèiju, praæeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu,primetiæe u gustoj travi naroèitu raèvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlièna viola.
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda neèija, možda proseda, možda bez ikoga, ti æeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameæi ga da ti sobu opraši polenom i proleæem.
A ulicom æe upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videæeš samo drozdovo pero na šeširu kako promièe za šimširom, i zaèuæeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš…
I zaplakaæeš istog èasa…
I najzad shvatiti koliko sam te voleo…"



(“Jedan od onih života“, Ð. Balaševiæ)

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

-Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to moja ruza.
I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on...
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: Covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje si ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio.
-Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu.
-Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio.

Iz Malog Princa.............
Ovaj mali sanjar uvek dotakne moje srce.....cesto mu se vracam...ta knjiga je jedna od onih bez kojih ne mogu...Uvek mu se vracam i kada sam tuzna i kada nisam....Kako bi svet bio predivno mesto, kada bi svi pronasli Malog Princa u sebi...Kada bi gledali srcem, kada bi sanjali, kada bi ziveli svoje snove....Kada bi negovali svoje Ruze, svoja prijateljstva, svoje ljubavi...jer Ruza je ljubav, Ruza je prijateljstvo, Ruza je decija nevinost, nista skupo, nista materijalno a opet najvece blago..

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

Samo oni koji se plase da zauzmu neki stav u zivotu prihvataju na sebe ulogu dobre duse. Uvijek je neuporedivo lakse vjerovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava.
Sigurno je lakse otrpiti uvredu ne uzvrativsi je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jacim od sebe; uvijek mozemo reci da nas baceni kamen nije pogodio, a onda tek nocu, u samoci, dok nas sustanar ili supruznik spava, oplakivati, u potaji, svoj kukavicluk!"


- Paulo Koeljo -

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

".. Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepshe nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuche se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najoshtriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepshu od pesme slavuja ili sheve. Cena te predivne pesme je zivot, ali chitav svet zastaje da slusha, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje shto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."

Ptice umiru pevajuci, Kolin Mekalou


_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

"Danas sam cvrsto ubjedjen da niko nikog ne gubi jer niko nikog ne posjeduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svijetu a ne posjedovati je"

- Paulo Kueljo 11 minuta -

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

I hate the way you talk to me, and the way you cut your hair.
I hate the way you drive my car.
I hate it when you stare.
I hate your big dumb combat boots, and the way you read my mind.
I hate you so much it makes me sick; it even makes me rhyme.
I hate it, I hate the way you're always right.
I hate it when you lie.
I hate it when you make me laugh, even worse when you make me cry.
I hate it that you're not around, and the fact that you didn't call.
But mostly I hate the way I don't hate you.
Not even close, not even a little bit, not even at all.

Jao kako volim ovaj film...

10 things I hate about you...

_____________________________

~~~ Living the dream ~~~

* Lamija 6 maj 2008
* Vedad 20 decembar 2014

Sve su ljubavi sretne na isti nacin, a nesretne na svoj."

L.N.Tolstoj, Ana Karenjina

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."

(D.Maksimovic)

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

Na pocetku svih staza i puteva, u osnovi same misli o njima, stoji
ostro i neizbrisivo urezana staza kojom sam prvi put slobodno prohodao.

To je bilo u Visegradu, na tvrdim, nepravilnim, kao izglodanim
putevima, gde je sve suvo i cemerno, bez lepote, bez radosti, bez
nade na radost, bez prava na nadu, gde neki gorak zalogaj, koji
covek nikad nije pojeo, poigrava u grlu sa svakim korakom, gde
zega i vetar i sneg i kisa jedu zemlju i seme u zemlji i sve sto
ipak nikne i rodi se, zigosu i saviju i pognu toliko da bi ga, kad
bi mogli, pobili drugim krajem u zemlju, samo da ga vrate u
bezoblicje i tamu iz koje se otelo i niklo.

To su bezbrojne staze koje kao konci i gajtani saraju brda i
padine oko varosi, uviru u beli drum ili nestaju pored vode i u
zelenim vrbacima. Nagon ljudi i zivotinja nacrtao je na te puteve
a nuzda ih ugazila. Tu se tesko i polazi i ide i vraca. Tu se sedi
na kamenu i zaklanja pod drvetom, na suvu mestu ili u oskudnu hladu,
radi odmora, radi molitve ili seljackog prebrajanja pazara. Na tim
stazama koje vetar mete i kisa pere a sunce okuzuje i raskuzuje,
na kojima se sreta samo izmucena stoka i ljudi cutljivi, tvrda
lica, tu sam ja zasnovao svoju misao o bogatstvu i lepoti sveta.
Tu sam, neuk i slab i praznih ruku, bio srecan opojnom srecom
do nesvestice, srecan od svega onoga cega tu nema, ne moze da
bude i nikada nece biti.

Ivo Andric ("Staze")

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

i dosta od mene za večeras...moj dnevnik koji sam počela pisati u ratu 17.maja 1992 pa sve do danas svaki dan...baš svaki...pun je citata i sjećanja...polako ga prekucavam i mislim da nekada može postati zanimljivo štivo...prekucavanje sam zaustavila negdje oko 2001 al budem ja to sustigla.

P.S višnja slobodni ugasi svjetlo...


< Poruku je uredio Hanady -- 7.2.2010 1:14:21 >

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

''Ako na stazi zivota potrcis i padnes,podigni se,ocisti prasinu,jer ne gubi onaj sto pada vec onaj sto ostaje da lezi.''

''Ljudi nikad nisu toliko zli da ne mogu da cine i dobro djelo.''

''Nema neosvojive Kule,samo je bitno kakav si ratnik!''

''Najvrednije i najljepse stvari na svijetu ne mogu se vidjeti ni dodirnuti.One se mogu samo osjetiti srcem.''

_____________________________

:-)

''Najgore ti je danas nekome reći istinu, jer ako kažeš istinu nisi prijatelj... samo ako kažeš ono što oni žele čuti, onda te svi vole ''

ovo nije iz nijedne knjige i nije iz nijednog filma ali je moj citat dana!

Kahlil Gibran

Prorok


...Kad vas ljubav pozove, poðite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas maè, skriven meðu perima njenim, može povrediti. A kad vam progovori, verujte joj, Premda vam glas njen može unistiti snove, k'o što severac opustoši vrt. Jer, baš kao sto vas krunise, ljubav æe vas i razapeti. Isto kao što vas podstièe da rastete, isto tako æe vas i okresati. Kao sto se uspinje do visina vaših i miluje vam granèice najtananije što trepere na suncu, Tako æe se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pšeniènog, sakupiæe vas u naruèje svoje. Omlatiæe vas, da bi vas ogolila. Prosejaæe vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleæe vas, do beline. Umesiæe vas, dok ne postanete gipki; A onda æe vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu.

Sve æe vam to ljubav uèiniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca života.
Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, U svet koji ne poznaje godišnja doba gde æete se smejati, al' ne punoæom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", veæ: "Ja sam u srcu Božijem."
I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se uèinite vrednima, usmeriæe vaše puteve.

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noæi. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; Da otpoènete u poslepodnevnom èasu i razmišljate o ljubavnom zanosu; Da se s veèeri vratite kuæi sa zahvalnošæu, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljenièkom na usnama.

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

"Prvo: Bog je zrtvovanje.
Patimo u ovom zivotu i bicemo srecni u buducem.

Drugo: ko se zabavlja, taj je dete.
Zivimo u neprestanoj napetosti.

Trece: drugi znaju sta je za nas najbolje, jer imaju vise iskustva.

Cetvrto: nasa je duznost da druge usrecimo. Treba da im cinimo po volji, cak i ako to podrazumeva velika odricanja.

Peto: ne treba piti iz pehara srece, jer nam se to moze osladiti - a necemo ga uvek imati u rukama.

Sesto: treba prihvatiti sve kazne.
Svi smo mi gresnici.

Sedmo: strah je najbolji strazar - necemo se izlagati opasnostima.


Ovo su zapovesti kojih nijedan ratnih svetlosti ne moze da se pridrzava."

Prirucnik za ratnika svetlosti, Paolo Koeljo


_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

"Ne...
Nismo mi bili ljubavnici...
Nikad...
Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali...
I to je sve...


Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali
da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao
ukleta lađa...
Negde ovde daleko...
Negde tame blizu...
Ni na nebu, ni na zemlji...

Nikad mi nismo bili ljubavnici…Samo smo se ponekad, u nocima punog meseca malo trazili po dugim talasnim duzinama Ceznje…


I to je sve…

Jedan od onih života, Balašević

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009