joj Bože dragi pa šta se ovo dešava, hapy tako mi je žao sva sam se naježila čitajući i posuzila sva   što se tiče tog bola u grudima i ja sam prošla kroz to...dr.na ginekologiji mi uključio sam 2 tablete bromergona i bilo sve ok 3-4 dana a onda se žlijezde upalile i krenulo mlijeko... ja sam po noći stavljala kupusne liske a po danu obloge od bijelog vina i izvuklo mi, ah ja i kad su se te žlijzde pojavile ja opet počela pit bromergon... eto tako...
čuvaj se sad  odbro moraš biti jaka...  Bog nam je uzeo naše bebice k sebi da ima kraj sebe anđela  ali dobit ćemo mi novu šansu...

Žao mi je zaista... . Nemam riječi kojima bih te mogla utješiti. Nadam se da ćeš brzo krenuti u nove pobjede i da će biti puno bebica kod tebe.

_____________________________

Druga beba nam dolazi 11.08.2011
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Naše zlato došlo 27.01.2009.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Ja 28, muž 33 god. U braku smo 6 godina, oko prve bebe se trudili 9 mjeseci i sada je bebica tu, na našu veliku radost

Happy, ja ne znam šta bi rekla osim da suosjećam s tobom, iako te ne  poznajem osobno, imam prijateljicu koja je to isto prošla.
Bila sam s njom kada  je vrištala od sreće kad je saznala za trudnoću , kad je plakala  za izgubljenom bebom,  te ponovno vrištala i nanovo se radovala  kad je prošli tjedan saznala da je ponovno trudna.
Draga, želim ti što brži oporavak da ponovno kreneš u nove pobjede

_____________________________

L´amore basta a se stesso...

Joj Nejra tako mi je zao.
Prije dva tri mjeseca si me tjesila kada sam cekala nalaze ac a tuzno mi je sto mi tebe sad tjesimo.
Sta reci,suosjecam s tobom,zelim ti da bol sto prije prevazidjes i da s Bozijom pomoci radujes se novoj .

Draga, zaista mi je žao što si prošla kroz sve to a vidim da se i dalje hrabro boriš... neka ti dragi Bog olakša... 

_____________________________

Merjema 02.08.2002.
Imran 11.11.2005.
Burhan 27.11.2007.

Drage moje hanumice...... Hvala vam puno.... NIsam imala konekcije...... Tek sada vidim koliko ste mi pisale.... Hvala vam na svemu....

_____________________________

Gospodaru moj,
kad ja zaboravim Tebe,
nemoj Ti zaboraviti mene.


Naš dječak je došao 04.01.2010.

Draga Nejra,
toliko mi je zao sto ti se to dogodilo,da ne mogu da ti opisem..
Molim Dragog Allaha da ti da snage i sabura i da ublazi tvoju bol...
Ti si jedan veliki borac i uskoro ces osvojiti svoju bitku!!!!Amin!!


< Poruku je uredio mishka -- 11.10.2008 2:53:31 >

Draga Happy mnogo mi je zao  Nadam se da ces uspjeti da se oporavis. Pusa 

_____________________________

Namik 23.01.2006.
http://selma-sarajevo-tripoli.blogspot.com/

Hvala vam puno.... Trebaće vremena, ali biće dobro ako Bog da....

_____________________________

Gospodaru moj,
kad ja zaboravim Tebe,
nemoj Ti zaboraviti mene.


Naš dječak je došao 04.01.2010.

Draga Happy, potpuno te razumijem jer sam isto iskusila prošle godine u 18-toj sedmici.
Naime, iz čista mira, ničim izazvan, u noći dok smo spavali pukao vodenjak…otišla skoro sva plodna voda. Noge se tresu, znam da je kraj i znam šta me čeka. Onda bolnica, dan čekanja, uveče gel za otvaranje, bolovi do jutra, nedovoljno otvorena, indukcija za ubrzavanje (ali i prijetnja za rupturom zbog prethodnog carskog, doktori strahuju od prolapsa ploda u trbušnu šupljinu ili od ponovnog carskog kao jedini izlaz), mnoge opcije nad glavom, konačno uz Božiju pomoć bebica izašla kroz kanal, sreća u nesreći….MM uz mene svo vrijeme, podrška, briga, prisebnost, slike koje se nose čitav život…Onda još dan bolnice, dosta iskrvarila-metergin, antibiotici…dolaskom kući krenulo i mlijeko, opcije bromergon i dostinex (koji je praktičniji, samo 2 tabletice, piju se pola ujutro pola uveče, tako za 2 dana sve gotovo) ali bez svega toga uspjela se izboriti s grudima pomoću zlatnog kupusa…..a onda untrašnja preispitivanja, borba, tuga, i konačno DA prihvatanju sudbine….jer samo tako možemo dalje..
Zahvalna sam Bogu što sam živa i što imam priliku za nove pokušaje, jer nisu svi te sreće…
Jedno od životnih iskušenja, iskustava iz kojih izlazimo spremniji, čvršći….
Svakim danom nova iskušenja ali i nada za bolje dane....
Trenutno na putu pokušaja, u nadi da će uskoro osvanuti novi plusić u mom i tvom životu.....
Šaljem ti sve dobre i pozitivne emocije, želju za što bržim oporavkom, saburom, mirom....
Tu sam za sva pitanja, nedoumice, raspoloženja......
Pusa najveća!
 
 
 
 

Pozdrav Koalinka,pročita tvoj post,pa me zanima koliko je vremena prošlp od prvog ti porođaja vidim da si rodila na carski dali su ti poslije tog carskog rekli koliko treba da prođe vremena za drugu trudnoću,ja sam imala carski tačno prije mjesec dana beba mi umrla pa me zanima šta su tebi rekli.Hvala

happy zao mi je nisam tako nesto dozivjela ali slicno u 3,5 mjesecu trudnoce kaze dr da beba ima cistu na mozgu i da joj je srce desno ja poludila ni na nebu ni na zemlji uzas  u 5 mj vadila plodnu vodu da uradim analizu kod dr mehmedbasica  bilo je to ludih 15 dana i noci uzas bila luda totalno rekli mi ako nalaz bude pozitivan na prinudni porođaj  .......17 dan nalaza nema a rekli za 15 sigurno 18 dan zovu telefonom joj tog crnjaka nesmijem da je pitam sta je suti sestrica šutim ja i na kraju smognem snage i pitam jel kraj ona suti sec ma jok kakav kraj divnu ces ti cujicu da rodis    eeee ljudi ja osjetila srce kuca 300na h  ja moje radosti ali hocu ti reci samo vjere u boga i podrska od najblizih i sve ce to proci cuvaj se sada prehlade jer nema nista gore ljubim te i i nedaj se stvarno te kontam nesikiraj se jos jednom ljubim

_____________________________

15.06,2008 najjda dosla na svijet

Almira, ja te tražim na onoj drugoj temi i tvom pitanju, ali kako te ponovo ugledah pa da ti odgovorim. Rodila sam na carski 2004.godine, i preporuka dr bila je 1,5-2 god pauze. Tako je i bilo, čak i više od toga, dakle zatrudnila sam 2.put kad mi je kćerki bilo skoro 3 god. Ali eto taj drugi put se desio spontani....Idemo dalje....
Moj savjet: ne žuri sad sa trudnoćom, samo ćeš sebi naškoditi ako nisi potpuno psiho-fizički spremna. Tvoje tijelo je sad iscrpljeno, tek si operisana, čak se ni jače fizičke vježbe ne preporučuju do 6.mjeseca od operacije.
Strpljen-spašen. Pričekaj još koji mjesec, u međuvremenu lagane šetnje, pozitivan stav, zdrava ishrana, pojačaj unos željeza, C-vit....jako si mlada, život je pred tobom i sa srećom.....

draga moja...eto znaj da smo uz tebe i da te punopuno volimo svi...i da smo uz tebe..
ljubi te i voli tvoja amela


_____________________________

1. ICSI Bahceci-Sarajevo
22.07.2013pocetak bockanja
04.11.2013 Beta 1:(
2. ICSI Bahceci-Sarajevo
26.06.2015 - Beta 73-80 biohem
3. 17.11.2015 Beta 0,1
4. 30.09.2016 Beta pozitivna
10.11.2016 Spontan
5. 2018 FETBahceci Beta pozitivna

Aquarius, hvala.
Idemo mi dalje! 

Slažem se moje hanume sa vama i hvala vam puno.... Samo treba vremena... Prihvatila sam ja odmah sudbinu, nemam šta drugo, zadnja noć Ramazana, prvi dan Bajrama sve ostalo (Ima li jljepše?), ali džaba s vremena na vrijeme padnem u crnjak... Vidim trudnice (nisam zavidna, ne do mi Bog dragi), pa bebe, pa se upitam.... Džaba to je u čovjeku, sada bih bila 5 mjeseci......
Ali eto život ide dalje, valja se boriti i živjeti, a ovo su sve samo Božija iskušenja i ovozemaljski svijet....
Slijedeće sedmice ću zvati patologiju da vidim šta će mi oni reći
Ja vala jedva čekam da odem kod svog dr na pregled da me on fino pregleda i kaže šta i kako....... 
Hvala vam puno

_____________________________

Gospodaru moj,
kad ja zaboravim Tebe,
nemoj Ti zaboraviti mene.


Naš dječak je došao 04.01.2010.

Samo tako draga Happy....Odlično podnosiš situaciju...
Sve tvoje "simptome" prepoznajem.....i priznajem da i danas tačno 1,5god. od tog nemilog događaja, "drugačije" gledam žene....trudnice, bebe.....
Oči same zasjaju.....
Neka nam dragi Bog podari ono što je najbolje za nas. Amin!

Drage moje ,
vidim da ste davno pisale o vasim iskustvima i nadam se da jos uvijek posjecujete ovaj forum kako bi i meni neko pomogao...pa da pocnem iz pocetka::
Imam 20 godina i vezu od 2 godine i momka sa kojim zivim  koji je stariji od mene 10 godina i ima dijete iz prvog braka i zenu koju zivi sa njim sa kojom je bio pred rastavom, oboje smo zeljeli dijete i nakon vise mjeseci pokusavanja 18.02.2010 sam saznala da sam 6 sedmica trudna-TO MO JE BILO NAJSRETNIJI DAN U MOM ZIVOTU, sjecam se odma sam zvala prijateljice da ima kazem svi su bili sreti pa cak i on i on je zavo sve prijatelje na sla taku i prvih par dana je sve bilo u redu dok nije saznala moja mama kod koje smo zivjeli i jednostavno rekla il se cisti il idi iz kuce, zbog njegove nerijesene situacije naravno da nisam imala gdje otic a on se nije potrudio da nista uradi pa pitanju toga. Sve sam pokusavala molila i mamu i njega da mi pomognu bar dok ne rodim da ja bi dalje sama nastavila samo da ne aboritram jer sam jako zeljela to dijete al oni nisu to zeljeli i bukvalno na silu su me odveli da abortiram i ako je bilo jako rizicno jer jer sam alergicna na svaku anesteziju...I tako kobnog 18.03 iste godine sam izubila bebu ne svojom voljom nego njegovom i maminom nekako bi mi bilo lake sa sam imala spontani i znala bi da nije bilo uredu i da je moralo biti tako a ovako sve je bilo uredu a ipak su me natjerali na to...jos uvijek me proganja recenica doktrorice koda sam u 8-oj sed. otisla na pregled pitala me. " Ena hoces li ti zadrzat ovo dijete" ja sam odlucno rekla hocu i onda mi je ona rekla:" EH evo Ena upoznaj svoju buducu bebu i okrenula mi monitor i pokazala mi glavu rukice i nozice ,srce kako kuca i tad sam zaplakala od srece... i sad placem kad se toga sjetim...ali od tuge
Od toga je proslo skoro 2 mjeseca al ja se jos nisam oporavila i dalje sanjam svoju bebu placem za njom a najgore sto sam kroz sve sama prolazila niko samnom nije razgovara na tu temu jer za njih nije to upste bilo djete nego neznam  zamotuljak necega koji je zalutao u mom stomaku...Ja sam mnogo tuzna i depresivna nista me vise nemoze usreciti moj momak je sredio svoju situaciju razveo se i sad je sve ok al meni to vise nista neznaci jer sam izgubila svoju . I da razjasnim ja nisam uzrok raspada njegovog braka on se raspao puno prije al je sa njom zivio zbog djeteta koje imaju ona sad zivi odovjeno i  razveli su se al kao sto rekoh nista mi vise nije vazno.. Ima trenutaka kad zelim da umrem od tuge prije svega sto sam izgubila dijete a druga stvar sto v niko ni ne spominje niti se sjeca datuma a ja placem svaki dan i niko me nije zagrilo i utjesio nego samo odmahnu rukom i kazu ti i tvoja depresija... :((

TOLIKO OD MENE POZZZZ ZA SVE

ena, baš mi je žao što si kroz to prošla,to je jedna strana, vidim da si kao i svaka druga majka puno patila u svemu tome, proći će to, ako sad živite zajedno daj se na posao i druga bebica će sva to dovesti u red, aBd
ali  bez ljutnje, druga strana priče:trebala si čekati da se situacija sa njegovim brakom definitivno završi...

_____________________________

...iskrica u oku, toplina u dodiru, sunce u osmijehu..čine da se osjećam sretnom, dušo mamina:)
Odjednom je sve dobilo boje...

ena to je strasno sto ti se desilo, vidjet ces vremenom ces moci bez suza zivjeti sa tim i bit ce bebica u tvom zivotu jednom, naravno da ti je tesko ako procitas postove drugih vidjet ces kroz sta su prolazile
isplaci se i odtuguj i onda kreni dalje, kao i sve zene
a za to dalje preispitaj i sebe i tog momka za takav nacin ponasanja
budi jaka

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

Ena 1990 zao mi je sto si morala kroz sve to proci i sama sam izgubila bebu,pa znam koja je to bol
Sad mi nije jasno zasto nije bio uz tebe kad ti je pomoc trebala jer kako si rekla da ste oboje zeljeli bebicu????

stvarno mi je zao zbog tebe,zbog svega sto prolazis,jer nitko to nije zasluzio,toliku bol!a njegov postupak,a i tvoje mame pogotovo me sokiro!pa ona je majka,zna valjda kolika je to ljubav,pa sta ako on nije rijesio situaciju,pa sta i da se nikad ne vjencate-nebi bila ni prva ni posljednja samohrana majka!?
cuvaj se,i budi jaka,imat ces ti jos puno bebica,mozda s nekim boljim(nije moje da sudim pogotovo o nekome koga ne znam,ali...)

_____________________________

Dijete uvijek može odraslog naučiti trima stvarima:
Da bude veseo bez razloga, da bude uvijek nečim zabavljen i da se zna svom snagom zauzeti za ono što želi

moje sunce 19.09.2009 ¦ ¦

Ena zao mi je sto ti se to dogodilo, znam kako sam se osjecala a morala sam to uciniti a pogotovo ti koju su natjerali. 2-3 mj nisam oka sklopila  al sve to prode, shvatis nekkao da je to moralo tako biti...Mislim da sad nemas vise sta raditi s tim likom, nije vrijedan toga...a za majku...bolje da nista ne govorim..

_____________________________

Boze hvala ti na ovom najljepsem daru...
EI 16.11.2009.

Ena
Baš mi te žao kroz šta si sve prošla.Ja se samo pitam kako nakon svega možeš ostati s njim,on te nije vrijedan ni jedne sekunde.Ja sikreno nikad nebih mogla.....

_____________________________

7 IUI ,1X beta 50-biokemijska trudnoča ,ostale bete 0

25.04.2012. ICSI
-07.05. beta 177
-09.05. beta 464
STIGAO SAV MOJ SVIJET 31.12.2012.
HVALA TI BOŽE NA USLIŠENIM MOLITVAMA !!!