Hvala drage moje
Imam podršku svojih najmilijih, posebno MM, ali je dodatno olakšanje kada te tješe osobe koje su prošle manje - više isto, razumijete u kojem smislu mislim. Onima koje nisu, želim da nikada ne prođu i da nam se svima koje jesmo nikada ne ponovi. Al' opet kažem, Bog zna zašto je to moralo biti i zašto je to dobro.
Vjera me i drži i daje nadu. Nisam niukakvoj depresiji ili da sam se predala, nego je jednostavno teško. Ne može čovjek da se odupre mislima koje odjednom dođu, pa se pita kako bi to bilo da je sve bilo ok, pa iz navike pomiluje stomak i skonta da je prazan. Čim otvorim oči ujutro i dalje imam mučnine, naravno jako slabe, ali prva pomisao pri tom je trudnoća.
Najteže je nekako navečer, ali izdržaćemo aBd. Imam problem sa spavanjem, ne mogu ugasiti svjetlo i zaspati, opteretim se svakakvim mislima, nego ubijam vrijeme na različite načine i zaspim tek pred jutarnje sate kada me san sam uhvati. Htjela sam uzeti neke tablete, ali kažem sebi, polako, sve je ovo ionako stres za organizam, pa treba dati vremena i tijelu i psihi. Biće bolje s vremenom aBd.
Ne zvuči mi ništa što pišete besmisleno, ne daj mi Bože, ali ja i ne želim da to sve zaboravim. Vjerujem da ima neka poruka za mene u svemu što se desilo.
U prvi mah kada sam saznala šta se desilo i šta moram dalje raditi, rekla sam suprugu da čim prije želim sve zaboraviti i da kaže svima da me više niko na to ne napominje, ali onda sam čitala vaše priče i shvatila da će mi biti lakše da to ne potiskujem, nego da i ja kažem da imam 2 djece, samo da je jedno Božijim određenjem preselilo. Ja sam tako mirnija i lakše mi je nastaviti dalje.
_____________________________
"Ne hodaj po zemlji nadmeno, jer zemlju ne možeš probiti ni planine u visini dostići."