hanabanana

Zaista cijenim tvoje odgovore, uvijek su na mjestu...
Ti si pravi RR pedagog...

_____________________________

“One su male, ali su velike, odnosno, hoću reći, nisu više male, ali su dosta velike da ne budu male“... One su T&R...

da podignem temu, gledam pta sam oisala prije godinu, i danas je ista situacija, vidjeg u jednom tekusu pišu stručnjaci ta faza tvr. prolazi oko .četvrte godine, izgleda ko dnas je u temeljima i nema joj lijeka, ili možda ima

mama alma evo kopiram svoj post sa teme odgoj, samo da vidiš kakav je moj R
njegovoj tvrdoglavosti nema lijeka

bili smo u gostima gdje je on dobio velike puzzle da slaže da se malo zabavi i kada smo trebali krenuti ja ga lijepo zamolim da ih pokupi
međutim on je to oštro odbio i krenu prema vratima, ja mu predložim da ih pokupimo zajedno i da mu pomognem, na što je on cijelo vrijeme dok sam ja kupila puzzle sjedio preko puta mene skrštenih ruku i smješkao se, onako baš mangupski
toliko me je naljutio da sam odmah odreagovala dok smo još bili u liftu i dobio je je jedan puc-puc po guzi
nakon toga je uslijedio njegov odgovor:" vidiš da ne plačem i da me ne boli"
ja sam bila i pokušala mu objasniti da mi i nije cilj da ga boli, već da me je strašno naljutio svojim ponašanjem i da će zbog toga biti u kazni
opet sam dobila odgovor:" nema veze kazna prođe za nekoliko dana"
e tada sam definitivo ostala bez teksta

znači svijestan je da sve to prođe i da onda opet može nastaviti po svome
nisma ni slutila da me petogodišnjak tako može ostaviti bez riječi

iza toga sam bila par dana ljuta na njega i razgovarali smo samo "službeno"
ali meni i dalje stoje upitnici iznad glave, kako postupiti i šta je ispravno

e, jesi vidjela, ništa moja ti, valja namih sastaviti pa neka istjeruju jedno drugom bubice, hahahahahahah, ami pijemo lijepo kafu i sve ih posmatramo onako ispod oka

dobro, si, a ja sada kao nadležn moderator dajem sebi oduška, pa ću sutra metle da se latim, hahahahhaha

eh citam sve ove objave(ili kako se vec zove) ali mi ni jedna ne daje odgovor!!! mi imamo veliki problem bar ja tako mislim!mojoj curici je 18mj., i u posljednjih 20-tak dana ona poludi kad treba da je spremimo za polazak bilo gdje,bio to odlazak na posao,vani u setnju,kod nane i dede....prosto neznam sta vise da radimo...pokusavamo da joj objasnimo...ali ona sam place toliko da ce cini mi se ostati bez glasa...vristi zgrada se trese,baca se unazad,uopste nista ali bas nista ne pali... to mm i mene izludi...i dok je bila manja pravila je problem oko oblacenja pelena,ali smo to nekako i mogli dovesti u red...ali ovo je postao pravi problem od kako joj moram obuci jaknicu ,cizmice,kapu...treba nam po pola sata najmanje da joj to obucemo... upomoc....

I mi imamo isti problem,jos moj Emin nece obuci sto se njemu ne svidja..Tvrdoglav je,uzas,ja vise ludim.Danas isli doktoru,grlo ga malo zeza i doktor meni kaze  da pije sokice,limun i tako,ma nema sanse da taj popije,kad kaze NE,gotovo,uglavnom ja oplacem,a on opet po svom

_____________________________

"Majke se rađaju u istom trenutku kada i djeca. Ona prije toga nije postojala. Žena je postojala, ali majka, nikad. Majka je nešto potpuno novo"


Mamino sunce Ameen

11.08.2009. <3

Evo pišem na ovoj temi, jer ni ne znam gdje da svrstam ovu našu "situaciju" ili "fazu" šta je već...
Evo u zadnje vrijeme moj sin ima 1 - 2 x dnevno fazu plakanja, koja traje od 10 min, pa do 1,5h i ne odustaje.
Čini mi se da u većini tih slučajeva počne plakati bez razloga konkretnog, eto tek tako mu nešto zasmeta ili mu ne dozvoljavamo nešto u određenom trenutku i on tada počne plakati i to traje i traje i traje, i već nas izluđuje da čini mi se utiče na svaku sferu života taj umor koji nam on stvori.
Jako mi izvuće živce, ali maksimalno se trudim da ostanem mirna i da ne povisim ton, da budem strpljiva i čekam da ga to prođe, ali to tooooliko iscrpljuje.
Ono što je najinteresantnije u tom plakanju je da on recimo kaže hoće vode i dere se "Mama, daaaj vode, mama" da neko čuje mislio bi da mu ne dam vode, a ja stojim tu pokraj njega sa čašom vode u ruci i dajem mu da pije, a on tada kaže glasno i jasno "NEĆU", čim ja spustim čašu, on opet nastavi Daj vode, onda opet neće i vjerujte ta promjena hoću-neću se dešava u sekundi.
Pokušavali smo i da mu 100 x ponudimo to što traži pa da nas odbije, ništa nismo uspjeli...
Pokušavali smo i da mu već nakon prvog puta to više i ne nudimo, ali on je opet spreman i 1h plakati i ponavljati "Daj meka" (mlijeka)
I kako prestane plakati, ne znam... sam od sebe prestane ... čini mi se kao da u trenu zaboravi da je plakao...
I nasmije se najljepšim osmjehom, ja se onda rasplačem i on me dođe i zagrli i priča kako je plakao i prepričava svoje ponašanje. Dok plače nije nešto posebno histeričan da baca stvari ili slično, samo maše rukama gore - dole ( ne znam kako to da opišem), on to kaže teso jukama ( treso rukama), eto...
Hajte molim vas javite se, ako je neko imao ovakvu situaciju i kako izlazite na kraj s tim


< Poruku je uredio scarlett -- 11.12.2011 21:00:10 >

_____________________________

"Ne hodaj po zemlji nadmeno, jer zemlju ne možeš probiti ni planine u visini dostići."

to je jedna od faza
jako su te faze iscrpljujuce i sto kazes da neko cuje rekao bi da mu to nedas
jedino sta mozes stavi na ignore a vi se pokusajte sto vise skoncentrisati na mir, i pokusati da necujete plac, skontat ce on ubrzo da nema nista od toga i proci ce ga

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

dijete vam po svoj prilici testira granice, to je skroz ok... imam takvog sestrica...ono sto u biti pali,ako place bez razloga ili sto bi rekli od huje,je ignorisanje.traje poduze, ali upali. udovoljavanje izgleda samo daje povoda za jos

I mi smo u toj fazi i i ja se nadam da ce proci. Ne izlazimo nikako na kraj sa njom jer ne znam na koji nacin. Pocne tako plakati obicno za stvari koje joj ne dozvoljavamo, a spremala se da ih uradi. Nesto sad kontam mozda je previse razmazena Opet ne znam, jer sam se u ove dvije godine trudila da je odgojim kako najbolje znam, niposto mi nije bila namjera da od nje napravim mazu kojoj je sve dozvoljeno. Ja je pustim da place, od placa joj nece nista biti, kada zavrsi sama dođe do nas, ja budem ko fol ljuta i kazem joj da je ruzno to sto je uradila i da ne bi trebala tako vec ovako i sl., ona stoji pored mene, saslusa, kaze da nece vise i onda smo dobre nekih pola sata....

_____________________________

Stigla sam 25.11.2009
Mama i tata su sad najsretniji na svijetu ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Ali da budem iskrena ja vec pomalo ludim od svega toga, vise me ubi u pojam moje konstantno preispitivanje da li dobro postupam prema njoj, stalno trazim nova iskustva, nove metode i onda me jos vise boli glava...

_____________________________

Stigla sam 25.11.2009
Mama i tata su sad najsretniji na svijetu ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Scarlett, ne znam koliki ti je sin...ja sam zala nekad reći, slobodno plači koliko god želiš i odem svojim poslom...tad bih bila iznervirana, ali nekad sam je i razumijela i znala sam joj reći , ako ti se plače, isplači se, onda će ti biti lakše, i ona bi se tad stvarno brzo smirila, s tim da to nije bilo tako često i imala je oko 4 godine.

On ima 2 god. i 4 mjeseca, kažem mu i ja da plače, pokušavam se nekako isključiti i ostati hladna, ali on plače jaaaako dugo, tako da živci stvarno popuštaju...
Večeras je plakao od 18i15 do 19 i 45, a počelo je zato što je tražio neki bibi, taj njegov zamišljeni bibi nije bio nijedan od onih koje ima u kući i koje sam mu pokazala, tako je počelo, a onda je prešlo na Daj vode - Neću; Daj meka - Neću; Mama, ja san gadan - Hoćeš hapit / Šta ćeš hapit ? - Neću; itd u nedogled...

_____________________________

"Ne hodaj po zemlji nadmeno, jer zemlju ne možeš probiti ni planine u visini dostići."

Draga scarlet, i ja muku mucim skoro s istim problemom kao i ti, s tim da moja ima 3 god. Sada imam i malu bebu od 3 mjeseca pa je jos teze, znam da je to njoj bila velika promjena, ali ona je i prije bebe bila takva. Tvrdoglava do besvjesti, place zato sto nije ispunjen njezin nerazumni, izmisljeni zahtjev I tako satima. MM kad radi drugu kuci zna doci i u 2h iza ponoci, ako je ona zacrtala da ce joj on obuci pidamu ili oprati ruke, guzu, spremna je cekati i vristati gola dok ne dode Jucer je recimo kakila, i inace mene istjera kad kaki, i samo zato sto sam usla u wc nesto da uzmem nastupila je vriska. Hoce da joj ja vrati kaku iz tute u guzicu. I uporno ponavlja, zovi tatu nek mi vrati kaku, zovi ga, zovi ga. I vristi, kao da je neko udara. Onda probudi bebu, a meni zivci ko na iglama. Pa onda se toliko nasekiram da pocnem drhtati, nekad je i pucnem par puta po guzici, ono bas kad totalno popustim. Tesko je ostati smiren, a smirenost je kljuc uspjeha. Ja sam pokusala ignorirati, ali ona je uporna, ne volim te, mene ce moja baka odvest,   to ponavlja non stop, a u meni kipi. Ona jednostavno ne benda sto a ignoriram, jos mi se vise unosi u facu i povisuje ton.
Ako je izoliram u sobu ponovno vristi, lupa rukama i nogama od vrata. Kazem da je necu pustit dok se ne smiri, ona se smiri ali opet ista prica. "Tata ce obuc pidamu"... Neko vece sam da je smirim izvadila sah i dala joj da se igra, smirila se u sekundi i nakon pola sata pita mene "A sto sam ja prestala plakat" i nastavila po svom. I sta ja sad da radim? Eno je i sad spava sa napola obucenom pidamom, kaze tata ce, kad je tata kuci s njom onda njemu kaze mama ce

< Poruku je uredio sporty mamaa -- 11.12.2011 23:58:10 >

sporty ja bih je mirne duse pustila da spava gola...ako se ne daj Boze i prehladi bar joj mama nece zavrsiti na psihijatriji... oni t rade da vide jel vi reagujete,ako da ona jos vise...imamo istog takvog u porodici...najprije se smiri ako ga se apsulutno ignorise, pa se mi jos medjusobno smijemo, pricamo,kao da ga nema, dok vristi..kada prestane opet ga svi primjecuju...mislim da polako uci da njegovu vrisku niko ne benda dva posto i puno manje vristi

citam ovu i slicne teme, i u jednu ruku mi je drago da nisamo jedini sa tvrdoglavim, histericnim, hiperaktivnim, razmazenim djetetom, mozda pomalo i bezobraznim :( al nikako ne vidim rjesenje, nazalost
pricam ko luda pricam, objasnjavam, skrecem paznju, hrabrim ga svim mogucim sizuacijama, govorim kako bi trebalo da se ponasa, pa se onda i ljutim, derem na kraju istucem, i opet nista...nastavlja po svom
probala sam sa kalendarom, biljezimo plave i crvene krugove-datume ( plave kad je bio dobar, i crvene kad nije, pa moze za jedan dan zaraditi i vise od jednog, zavisno kako se ponasa), crveni znaci da ne moze dobiti nikakvu novu igracku, nikti moze ici kod nane i dede, niti bilo sta po njegovoj volji, cak ni crtani, a plavi neku nagradu, i prvih par dana palilo, trudio se bit dobar, da bi mi onda fino rekao pa sta nacrtaj mi crveni, necu dobit igracku pa sta, dobicu je neki drugi put ...ja u šoku, totalno...sve je krenulo rodjenjem mladjeg sina kad je on imao 2,5 god i traje do danas ( sad ima 4 i 4 mj.)...
slusa samo muza, a on ne tuce nego galami i kaznjava. al tako u kazni se znao upiskiti ili ukakiti u gace, ja bila izvan sebe, kontam dijete se istraumiralo od straha...
radi sve u inat, pa makar se slomio, ili slomio nekog drugom ( neki dan je na meti bila pranana), samo da bi privukao paznju, kad je sam cini mi se sve je ok, ako je tu mali ili bilo koje drugo dijete naprosto podivlja...
a opet u vrticu divan, predivan, od prvog dana je vaspitacicinin miljenik, jako je inteligentan, sa 22mj je znao sva slova, sad uveliko cita, sabira pa cak i mnozi male brojeve, iako ga niko tome ne uci, jednostavno sam nekako nesto skonta...govorili nam da ga damo u skolu al mi se cini da je prerano... i sta ja da radim snjim, ako je faza kako ga ne vise prolazi, jer to drage moje traje i traje... i nema sata da ne kazem "ne ovo, ne ono, dodji ovamo, nemoj to, nemoj tako"...imam osjecaj a i ova nasa okolina, da smo jako ljuti roditelji, kao da nista djeteu nedamo samo branimo, a majke mi ima sve, od igracaka, odjece, crtani filmovi, slatkisi, druzenje sa djecom, vodali ga na neke trninge, pa slijanje, pa nece, samo da je po njegovom...jako je vezan za mene, jako je osjecajan, i cini mi se dave drzi u sebi, sta osjeca, mozda pati zato sto dijeli mamu sa bratom ili nesto slicno, pa ovako ispoljava...
zaista ne znam sta mi je ciniti...kontala sam da idem da pricam sa vaspitacicom, ipak je ona pedagog, i puno vremena s njm provodi, ili da trazim savjet djecijeg psihologa???
veliki pozzz

Mirjana.moj sin ima 2 god i 7 mjeseci i sve ovo sto si napisala,isto je i kod nas,nemiran,umazen,tvrdoglav,ma sve..Ja mu ne mogu nista,ne pali kada fino pricam sa njim,ne pali puc-puc,cak vidim da mi sve radi namjerno.Mislim da smo mi krivi jer on sve sto pozeli dobije.Hoce motor,dobio,bicikl,dobio,trazio olovku da pise,dobio ruksak i sav moguci pribor,sinoc trazi nesto slatko,nije bilo nista po njegovoj volji,danas je dobio 3 vrecice slatkisa..Ja sam mislila to je faza,proci ce,ali vidim nece.Kod nas je problem sto zivimo u zajednici i zna da ce ga uvijek neko zastititi.Ja nekad gubim kontrolu,pucnem ga,on zna gdje ce plakati i kome.Trudim se maximalno da ga naucim lijepom ponasanju i lijepim stvarima,ali......Danas sam mu rekla da ne prica samnom i da nisam vise njegova mama i on kaze dobro.Poslije prica sa tetkom i kaze joj,ona nije moja mama,svejedno mu

< Poruku je uredio reallove -- 16.3.2012 22:08:22 >

_____________________________

"Majke se rađaju u istom trenutku kada i djeca. Ona prije toga nije postojala. Žena je postojala, ali majka, nikad. Majka je nešto potpuno novo"


Mamino sunce Ameen

11.08.2009. <3

Mirjana iskreno se nadam da je ponasanje tvog djecaka samo "faza", ali koja traje dugo Obzirom da se on ponasa tako vec 2 godine, ja bih potrazila pomoc djecijeg psihologa! Nadam se da ce sve biti uskoro" juce"

_____________________________

Ljubav se zove imenom tvojim 28.04.2009.

mirjana, ja sam isto razmišljala o psihologu za moje dijete, tvrdoglava je do bola, ali ne bih nju vodila, nego bih se ja malo raspitala kako da se postavim . Naime, imala je groznih faza u zadnjih godinu i pol, osjećala sam se bespomoćno pred njenim ispadima. Kako god da sam se postavila, nije bilo efekta. I nekako sam negdje nešto dobro uradila, ili je samo od sebe prošlo... uglavnom, malo je bolja situacija.
Ja bih potražila savjet kako se postaviti na to 'pa šta, neću dobiti igračku i bit će neki drugi dan'. Zaista ne znam šta bih joj odgovorila na to, pa neću joj valjda zauvijek prestati kupovati igračke .
S druge strane i neka su tvrdoglavi. Trudim se da ne ubijam totalno tu osobinu jer kasnije može dobro doći u životu. Ne bih željela da je sputam da danas sutra na sve klima glavom i pokorava se. Nisam pametna, samo se nadam da će nam dobri ispasti na kraju. Ipak ljubav čuda čini .

_____________________________

Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.

Dijete zna kada može da preuzme kontrolu
http://www.kakolijeciti.com/i-bebe-prepoznaju-sefa-u-kuci/

mislim da samo trebamo biti više lukavi. Ja svojoj prvo pokušam objasniti, ako ne ide onda uskratim nešto što inače ima (dobije) i drago joj je. Ako neće spavati preko dana, kažem joj da se mora odmoriti da bi kasnije mogla van sa djecom.
Najbolja je kada zna da će na večer u igraonu. Taj dan sluša bez pogovora :)