IZVORNA PORUKA: hanabanana
Ja sam od svojih roditelja preuzela " naviku " da s posla idem kući.
Dok nisam imala djecu znala sam prozujati po gradu, otici do drugarice ili slično.
Sada ne. Idem kući, kupim djecu, ili barem jedno dijete, a nekada muž uzme obje.
Ja jako držim do zajedničkog objeda, i mora biti barem jedan takav u toku dana.
To je nešto kao rana večera jer svi sjedamo za stol oko pola šest.
Vikendima zajednički je uvijek doručak....koji zna trajati i trajati.
Svako ima šta ispričati, a ova najmladja svaki dan sve više.
Isto.
Mi imamo svoje porodične rituale...ručak je obavezan i zajedno smo uvijek...
eventualno neka obaveza popodneva to će poremetiti ali vrlo rijetko...
Obilazimo i rodbinu i prijatelje i oni nas na naše zadovoljstvo...
ne pretjerujemo jer imamo jako malo slobodnog vremena koje maksimanlno provodimo sa djecom.
Naša popodenva i vikendi su ispunjeni, vrlo smo sociolizovani...svi imamo svoje trenutke, djeca ''vananstavne'' kativnosti, ja svoje šopinge, kafe i odmore mozka, suprug svoje termine, izlaske itd...no sve je poredano na način da smo kao porodica na okupu veoma važni jedni drugima, ostali su dobrodošli ali neuzurpirajući sve naše slobodne trenutke zajedničke
_____________________________
''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''
H- 25.6.2006
F-12.2.2009