Uhhh imam i ja ponekad puc puc faza, nije da mi je drago, ali kao što Jelena kaže , kada je u pitanju sigurnost njegova, moja, bebina, ma nema više priče,..hiljadu puta mu objasnim da ne trči ulicom, da mi da ruku, nekad hoće ali ponekad je užasan po tom pitanju, i zaista se bojim da ne izleti na ulicu, jer on ne razmišlja na taj način, ne boji se ni čike ni kog vraga, ne možeš ga zastrašiti ni s čim, prije bi mene prepao
Imali smo fazu nekupljenja igrački, ali prošlo je, najgore što on istrese to na sred sobe i ne igra mu se a neće da kupi,.. i ja sam bacala kroz prozor i odletio je vlakić zakojim je plakao,koji put je upalilo sa prijetnjama da ću opet baciti mu nešto i onda mu svejedno, sad mu ni igračke plaho ne znače..
Činjenica je da ima poslušne djece i one koja to nisu, tvrdoglave i manje tvrdoglave..Nekad i mislim da je navikao da je sve po njegovom zato što ne radim, da ide u vrtić možda bi bio malo drugačiji, lakše bi podnosio ono NE, ovako se nekad raskrivi ko pilana ma ni za šta,jer ima samo SVOJU publiku
Ima dana kada je dijete za poželiti i kada kažem da mi je sada lakše sa dvoje nego kada je bio sam, a ja novopečena majka, a ima i onih užasnih dana kada promuknem govoreći NE to, ostavi to, ne galami, ne skači,itd. Moj E recimo nije nikakav zijančer, ne lomi ništa, čuva i svoje igračke i naše stvari, ne šara, ne prlja, ne bralja, ne mrvi, ne prosipa ali eto ima neke nalete tvrdoglavosti :) kada mu je teško išta objasniti, ma ko pubertet
_____________________________
mamin dječak, 11.01.2008.
mamina princeza 09.07.2011.