Kakav crni autizam.....to o cemu ti govoris su tantrumi, vrlo cesti u toj dobi.
Malo prosurfaj o tantrumima i iscitaj.

S druge strane dijete ne treba hvaliti za sve....nema potrebe da ga 10 puta pohvalite zato sto je opralo zube.
Ili zato sto je odnijeli prljave carape u kupatilo.
Za takva ponasanje se ne treba davati nikakav smjesko, jednostavno recite hvala.
I uvijek hvalite dijetetovo ponasanje. Ne dijete, nego ponasanje.
Kao i kod kritike, ne kritikujte dijete kao osobu, nego ponasanje.

< Poruku je uredio hanabanana -- 19.12.2013 20:54:13 >

hanabanana, ja razumijem veoma dobro sta su tantrumi a sta je autizam. ako kazem da sumnjam na autizam sasvim sigurno ne sumjam jer se dijete bacilo na pod i vristalo .
citala, posmatrala, informisala se, radila kojekakve online testove, muka mi dosla, na kraju otisla pedijatrici, ispricala joj sve sta i kako, ona ga malo gledala i slozila se zena da ejste malo cudan ali da ipak trebamo tim experata... o cemusam vec pricala...
hebo ga zivot, pa nisam valjda kreten da mislim zato sto djete vristi na ulici zato ima autizam

drugo, kazes ne treba djete puno hvaliti pa u sljedecem paragrafu kazes da treba hvaliti djetetovo ponasanje.. sta sad? treba ili ne treba? naravno da ga necu 10 puta hvaliti zato sto je oprao zube, ali hocu musigurno reci, eh odlicno si to odradio, hvala, hajmo dsada obuci pidzamu.. i to sad lose? i naravno, kada bas fino slusa i kada ga puno hvalim, emir uvjek dobije nagradu. ne nagradu u vidu smjeska (jer smjesko uvjek stoji an zidu, osim ako bas nesto en zezne pa stavimo ljutka) nego nagradu tipa idemo prosettati do mcdo, idemo na sladoled, idemo kupiti igracku, idemo citati tri omiljene knjige pred spavanje umjeto jedne jer je bio posebno dobr kod doktora danas, sklapapmo dvije slagalice umjeto jedne jer je fino pojeo sve sto mu se serviralo ibio dobar i u skoli...

i da opet pomnovim, ja odkako sam presla na to da mnogo manje kritikujem a mnogo vise hvalim moje je djete procvjetalo...

_____________________________

Onaj ko hoce- naci ce nacin, onaj ko nece - naci ce izgovor.

lav prvi- 22.08.2009.
lav drugi- 06.08.2011.

Ena23 ja sam pomenute tantrume jer nisi pominjala druga ponasanja koja bi ukazivala na poremecaj paznje, ili autizam kod dijeteta.
Ja ne poznajem dijete od 2,5 godine da bar jednom nije imalo izljev bijeasa?!
Kazu da ima i takve djece, ali ja ih nisam srela.
U svakom slucaju je pohvalno traziti odgovore od struke.
Surfanje po sitovima, citanje knjiga o psihologiji dijeteta, nece nas uciniti ekspertima za pitanje djecije psihologije, ali ce nam svakako rasiriti vidike.

Meni i je jasno sta je ovdje zbunjujuce...upravo kako sam rekla.
Ne treba PUNO hvaliti.
Hvaliti dijete svako vece zato sto je opralo zube je kontraproduktivno.
Dijete od tri godine bi tu naviku pranja zuba, mijenjanja donjeg vesa, trebalo imati usvojeno kao svakodnevno normalno ponasanje, a ne ponasanje kome se treba diviti.



Mozda je nas pogled na odgoj razlicit.....moj cilj nije da imam djecu koja puno, uvijek i fino slusaju.
Da sam to htjela kupila bih cuku i dresirala ga.
U tom smislu se slazem sa D. Radovicem

Dete moras da posmatras
al' mu ne smes na put stati,
sto ga pre covekom smatras
pre ce covek i posta

Evo jedbe napola lude mame...mozda je moja cura jos mala;ima 16 mj al njeno ponasanje me izludi i nesvidzai se u kojem pravcu ide.mada sam dosta ja kriva ...iz najbolje namjere...koja ironija zar ne?
Problem je sto je ona naucilavda je sve po njenom da suzama sve dobije....cray out metoda nas nidokle nije dovela...cak se par puta zacenula i onda jos gora bila..nece da spava akp pocnem sa uspavljivanjem urlice cupa me za kosu.iz krevetixa skace....na bas belaj....po kuci haus pravi ako nije po njenom mene isprepadala kad se par puta zacenula i ja sad malo pustim da place al opet reagujem i naravno bude po njeno.volila bi nalo je dovest u red jer u junu aBd ocekujem bebu pa mislim da cu svisnuti ako ona ovakva ostane.najgore je sto neprica vec po citav dan place vristi....ja sam postala izfrustrira od svih njenih zavrzlama...dal sam tolilo pogrijesila stp sam je mazila i pazila da mi sad po glavi skace???(?

Moguće da griješiš iz straha od njenog zakocenjivanja.
Ali djeca i te kako mogu da koriste moć manipulacije za ostvarivanje vlastitih ciljeva.
Grozno je gledati kako dijete poplavi, ali vjeruj da joj neće biti ništa ni ako u svom plaču izgubi i svijest u tom trenutku.
Moraš samo paziti da pri padu ne udari u nešto.

I najbitnije moraš naučiti razgovarati sa dijetetom. Počni što prije jer uskoro dolazi prinova i trebat će ti dijete s kojim znaš komunicirati.

KAKO DA SMIRITE DETE KOJE VRISTI?

Nadja

Vrištanje, histeričan plač i potpuno nekontrolisano ponašanje su epizode sa kojima se svaki roditelj deteta od jedne do tri godine ponekad sretne. Roditelji različito reaguju na takvo ponašanje, od ignorisanja deteta do momentalnog udovoljavanja svakom zahtevu. Bez obzira gde se nalazite u momentu kada dete napadom besa reaguje na neku zabranu, teško je ostati miran i reagovati na pravi način. Ne samo da osećate da svi koji prisustvuju toj sceni ocenjuju i sude vaše roditeljske sposobnosti, već je ovakva situacija veoma stresna kako za roditelje, tako i za dete.



U periodu od jedne do tri godine deca prolaze kroz veoma brz psihofizički razvoj. To je period kada se usvajaju brojne motorne veštine, dete uči jezik i usvaja načine za rešavanje problema, pa nimalo ne čudi da brzina kojom se ove promene dešavaju i eksplozivan razvoj zbunjuju dečiji um. Upravo taj brzi razvoj i jeste razlog za frustracije koje ponekad završe pravim napadima besa.

Iako fizički već podsećaju na male ljude, dečiji um je u ovoj fazi još uvek u razvoju, pokreću ga emotivne, instinktivne, primarne reakcije. Kako američki pedijatar, doktor Karp objašnjava, reakcija u besu je zasnovana na primarnim instiktima, ponašanju koje nam je urođeno, čak i kod odraslih čije ponašanje obično regulišu društvena pravila. Ovo je još izraženije kod dece koja još nemaju usvojene šeme prihvatljivog ponašanja, a suočavaju se sa brojnim novim iskustvima.

METODA DOKTORA KARPA

Čuveni američki pedijatar, doktor Karp, čija je knjiga „Najsrećnija beba“ postala gotovo neizostavna na policama porodica koje čekaju bebu ili su je tek dobile, u svojoj novoj knjizi „Najsrećnije dete“ se bavi između ostalog, upravo problemom napada besa kod dece.

Ovaj stručnjak savetuje roditeljima da detetu koje plače, vrišti i histerično zahetva nešto ne pristupaju na racionalan, praktičan način, jer ono to tada ne može da prihvati. Umesto toga, savet doktora Karpa je da se detetu kaže upravo ono što želi da čuje. To podrazumeva da se mentalno i fizički spustite na nivo deteta kada je uznemireno. Cilj nije da popustite i date detetu sve što traži već da komunicirate sa njim na njegov način, tako da vas ono razume:

ponavljajući reči koje dete koristi
koristeći kratke fraze sa dosta ponavljanja
reflektujući detetova osećanja u tonu glasa i izrazu lica.

Na primer, u situaciji kada vaše dete dobije napad besa u prodavnici zato što mu niste kupili lizalicu, dete će početi da vrišti “Hoću! Hoću! Hoću lizu!”. Ako pokušate, kao odgovoran i smiren roditelj da blagim i ljubaznim glasom odgovorite mališanu “Zlato, ne možeš da dobiješ lizalicu sada jer još nisi jeo. Pokvarićeš ručak.”, takav odgovor će sasvim sigurno samo pogoršati stvar.

Ovo jeste logičan, razuman odgovor roditelja koji voli svoje dete, ali za dete tog uzrasta je nešto što će ga samo razbesniti, objašnjava doktor Karp. Ono tada smatra da mora da ponavlja svoj stav sve glasnije i histeričnije kako biste ga čuli i razumeli. Umesto toga, ovaj pedijatar savetuje da ponovite reči koje vaše dete vrišti i to umirujućim tonom glasa: „Hoćeš lizu. Hoćeš lizu. Lizu. Sada.“

Možda vam takav pristup deluje čudno, ali ovakav odgovor je, u stvari, samo verzija već dobro opravdanog metoda aktivnog slušanja koji odrasli koriste u svakodnevnoj komunikaciji, posebno u problematičnim slučajevima. Cilj naravno, nije samo da ponavljate reči, već da osobi sa kojom razgovarate bude jasno da ste razumeli na šta se ona žali. Kada razgovarate sa odraslom osobom koja je uznemirena i besna njoj biste rekli: “Razumem. Razumem. Shvatam te. Stvarno mi je žao. Žao mi je.“ Van konteksta ovakav odgovor zvuči nepovezano i besmisleno, a ipak osoba kojoj to govorite može da se smiri i prestane sa histerijom. Sasvim je slična i reakcija dece.


Doktor Karp je i prakticno demonstrirao ovaj metod i pokazao kako se uplakano i histerično dete u roku od nekoliko sekundi kada dobije takav odgovor smiruje i upitno gleda odraslu osobu koja ponavlja njegov problem. Kada to postignete i prevaziđete napad besa, možete detetu koje se smirilo da objasnite razloge zašto ste mu rekli ne, da ga utešite i ponudite mu neko drugo rešenje, već u zavisnosti od situacije. Tek smireno dete će biti u stanju da vas čuje i prihvati vaše objašnjenje.
Ukoliko se intenzivni napadi besa javljaju veoma često, mogu da budu i znak nekih zdravstvenih problema, pa se ukoliko to primetite ipak posavetujte sa pedijatrom.

heni5, jesi li probala ove savjete? kakva su tvoja iskustva?

imam sina a kcerkici ce za par dana godina..do sad sve sa njim rjesavala razgovorom i nikad problema..nikad mi nije ni za sta histerisao..narocito kad gdje idemo da mi pravi neke scene tipa da mu nesto kupim..njavise sam se bojala kad je trebala da stigne pa smo ga cijelo vrijeme za to pripremalli i od prvog dana sam smjela da,radi provjere, bebu nakratko ostavim sa njim

< Poruku je uredio heni5 -- 9.1.2014 12:20:02 >

svaka cast za ovo

djoisa, imaš jednostavno takve djece.
Moje starije dijete je bilo takvo.
Mladje potpuna suprotnost.
Razgovor, razgovor i razgovor.

moj ima ispada tu i tamo..nazalost ne mogu reci da nikad nije histerisao..

posto je heni kopirala ove savjete, a i ja sam pisala o istim stranicu ispred, zanimalo me da li kod nje pali ovaj pristup s dijetetom koje histerise..ja sam ih isprobala i kako sam vec rekla cesto upali..bas interesantno, preporucujem opet u svakom slucaju

ama ne postoji dijete koje nikad nije histerisalo,pusti price
samo jwe stvar u tome kako ces reagovat na to i vecinom od toga zavisi koliko ce puta ponovit
na histeriju ja reagujem samo i samo ignorisanje,nikakva prica
kad se smiri onda prica

_____________________________

"Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti."

moje dijete ne histeriše
samo ja mogu histerisati :D

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

i kako te smire?

tako što postupe po potražnji
npr Ajša da si raspremila sobu odmah, ona se ko nešto kilavo vuče a ja skočim pa iz sveg glasa kažem "ODMAH", eh kad se rastrči
i ja mirna

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

 kod tebe rezim by vesela

mi tek ucimo raspremanje odnosno pospremanje sobe i igracaka, sad za sad dobro mu ide..
koristim ucjene uglavnom, al ja to zovem dogovorom

nešto nemam namjeru da imam problema sa djecom


_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

Sta kazete na ovo, je li se barem malo promijenio obrazovni system u odnosu na navedeno?

Hm...

Ja bih radje da me vole nego da me se boje. Dijete koje se boji roditelja nema sigurnosti ispricati im sve I dobro I lose sto uradi ili sto mu se desi.

Desilo mi se da sam ruzila svoju djecu a oni mi se smijali...dakle ne boje me se 100% :)

Granice imamo, znamo svi sta je dozvoljeno sta nije, na odgoju radimo svakodnevno a za pojam svojih roditelja, prestroga sam.

Trazim konstantno savjete I recepte za kako bit savrsen roditelj, mada mi je jasno da je svaka kombinacija karaktera I faktora neke porodice toliko jedinstvena da je jako tesko generalizovati u bilo kojem smislu.

U svakom slucaju, biram da me vole I da mi sve kazu.

I, kad god "puknem" sjetims e ove price pa pokusavam da ne galamim :)

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:

"Zasto ljudi viču kad su ljuti?"
Učenici su razmišljali neko vrijeme:
"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan.
"Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja.
Napokon je objasnio:
"Kada su dvije osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost između njihovih srca sve veća..."
Potom je učitelj pitao:
"Što se dogodi kada se dvije osobe zaljube?
Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nezno. 
Zašto?
Njihova srca su veoma blizu.
Udaljenost među njima je veoma mala.
A što se dogodi kada se još više zaljube?
Ne govore...
Samo šapuću i još više zbližavaju u svojoj ljubavi.
Konačno, ne trebaju više ni šapat. 
Samo se gledaju i to je sve.
Takve su dvije osobe koje se vole."
Onda je rekao:
"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte riječi koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad, ili ćete se tako udaljiti da se više nećete moći naći, zbog ogromnog prostranstva između vaših srca..."